Католицизам

Део серијала чланака Хришћанство

Оснивање Исус Христос · Апостоли Црква · Јеванђеље Историја Рано хришћанство · Сабори Велика шизма · Крсташки ратови Реформација · Екуменизам Традиције Православље · Католицизам Протестантизам Теологија Свето Тројство (Отац, Син, Свети дух) Стварање · Грех · Суд · Анђели Спасење · Васкрсење · Царство Упражњавање Пост · Молитва · Свете тајне Свето Писмо Стари завет · Нови завет Књиге · Канон · Апокрифи

Портал:Хришћанство

За остале употребе, погледајте Католицизам (вишезначна одредница).

Католицизам (лат. catholicismus; од грч. καθολικός — свеопшти, сагласно свему) је највећа хришћанска вјероисповијест на планети. Утврђена је у 11. вијеку на територији бившег Западног римског царства.

Католицизам је настао као резултат Великог раскола (1054) између Цариградске и Римске патријаршије. Источна хришћанска црква је задржала назив Православна, док западна хришћанска црква данас носи назив Католичка црква. Прекиди евхаристијског општења Цариграда и Рима бивали су још од средине 10. вијека.

Католичка црква

За више информација погледајте чланак Католичка црква

Католичка црква се састоји из 23 засебне цркве — Западне цркве и 22 источне католичке цркве. На челу Католичке цркве се налази римски бискуп — папа. Он има над Црквом апсолутну власт. При управљању Црквом помажу му надлештва Римске курије. Исту власт имају и сви бискупи сазвани на екуменском сабору.

Основна административна подјела свих аутономних цркава је подјела на бискупије, које се код источних католичких цркава називају епархије. Бискуп у својој бискупији има углавном сву власт, ограничену једино црквеним правом и папском влашћу.

Доктрина

Доктрина католицизма заснива се на Библији и Светом предању, које укључује одређена правила васељенских сабора. Основна правила су изложена у Катехизису Католичке цркве, а све остало канонско право је систематизовано и изложено у Кодексу канонског права.

Основне одлике

Католичка црква има разна доктринална правила, од којих су нека заједничка са другим хришћанским вјероисповијестима, а нека специфична за католике.

• вјера у директно и непрекинуто организационо наслеђе од првобитне Цркве коју је основао Исус Христос;
• вјера да је Црква носилац јединства и свеукупности учења Исуса и његових апостола;
• коришћење светих слика, свећа, музике и свете воде у обредима;
• вера да је евхаристија истински тијело и крв Христово;
• разликовање две врсте дивљења према светима: latria је клањање Богу, а dulia свецима;
• вера у могућност „истеривања духова“ (егзорцизам);
• вера у непогрешивост папе (догмат о папској незаблудивости);
• догмат о безгрешном зачећу Дјеве Марије;
• велико поштовање Дјеве Марије (hyperdulia);
• нераскивост свете тајне брака; постоји само могућност признања о неважењу брака;
• поштовање мученика, светаца и блаженика разликујући начин обожавања;
• учење о чистилишту;
• учење о индулгенцијама;
• централизована црквена организација, насупрот православним аутокефалним и аутономним црквама;
• монархистичка власт римског папе над цијелом Црквом;

Обреди

Католичка миса

У Католичкој цркви постоји седам светих тајни:

• крштење;
• брак;
• миропомазање (конфирмација);
• евхаристија;
• исповијед;
• освећење уља;
• свештенство.

Постоји неколико богослужбених обреда: латински обред, други западни обреди и источни литургијски обреди. Латински обред користи Западна црква.

Одлике латинског обреда

Одлике латинског обреда су:

• обавезни целибат свештенства;
• крштење, у већини случајева, обавља се полијевањем воде на главу, а не погружењем главе у воду;
• миропомазање може вршити једино бискуп (свештеник може вршити ту свету тајну само у изузетним случајевима, нпр. у случају нечије смртне опасности);
• при евхаристији се, по правилу, користи бесквасни хљеб;
• причешћивање мирјана или тијелом, или тијелом и крвљу Христа — и прво и друго се сматра за потпуно причешће; причешћивање свештенства се врши увијек тијелом и крвљу;
• додавање „и од Сина“ (филиокве) у Симбол вјере. Католичко учење учи да Свети дух исходи и од Оца и од Сина, насупрот православном учењу да Свети дух исходи само од Оца;
• наглашава се значење ријечи Христа у анафори умјесто епиклези;
• крсти се слијева на десно, а не сдесна на лијево како је у византијском обреду (православљу); и с пет прстију као симбол пет рана Христових.

Распрострањеност

Распрострањеност католицизма у свијету

Католицизам је највећа (по броју вјерника) хришћанска вјероисповијест. Према подацима из 2011, у свијету постоји око 1,18 милијарди католика.

Католицизам је основна религија у многим европским државама (Француска, Италија, Шпанија, Португал, Аустрија, Белгија, Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка, Словенија, Хрватска, Ирска, Малта и др). У 21 држави Европе, католици чине већину становништва, а у Њемачкој, Холандији и Швајцарској — половину.

На западној хемисфери, католицизам је распрострањен у цијелој Јужној и Централној Америци, у Мексику, на Куби, у Канади и САД.

У Азији, католици преовлађују на Филипинима и у Источном Тимору, а велики број католика је и у Вијетнаму, Јужној Кореји и Кини.

На Блиском истоку, католици су присутни у Либану (маронити и др.).

У Африци, према разним оцјенама, живи од 110 до 175 милиона католика.

Гркокатолицизам (или католицизам византијског обреда) распрострањен је међу Бјелорусима, Словацима, Мађарима, Румунима, Украјинцима, Закарпатским Русинима итд.; а такође мањим дијелом и међу Албанцима, Грцима, Бугарима, Србима и Русима. Католици других источних обреда живе у Индији, на Блиском истоку, Египту, Етиопији, Еритреји, Ираку итд.

Види још

• Католицизам (термин)
• Католичка црква

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Католицизам

• Званична страница Свете Столице