ФК Гремио Порто Алегре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гремио Порто Алегре
Gremio.svg.png
Надимак Imortal, Tricolor
Основан 15. септембар 1903.
стадион Олимпико Монументал, Порто Алегре, Бразил
(капацитет: 51.081)
Председник Пауло Одоне
Тренер Жулио Камарго
Лига Серија А
2010. Серија А, 4
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Домаћи дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Гостујући дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Трећи дресови

Гремио Порто Алегре (Grêmio Foot-Ball Porto Alegrense) је један од најпознатијих бразилских фудбалских тимова. Тим је из, како му само има каже, из Порто Алегреа, Рио Гранди ду Сул и основан је 15. септембра 1903. године. Међу многим освојеним титулама, најзначајнији су један Интерконтинентални Куп, два Купа Либертадорес (јужноамеричка Лига Шампиона), два бразилска шампионата и четири бразилска купа.

Гремио је и званично рангиран као број 1 по бразилском фудбалском савезу (CBF)[1], а као број 3 по рангирању КОНМЕБОЛ организације[2] (јужноамеричка фудбалска организација)

Највећи ривал Гремија је фудбалски клуб, такође из Порто Алегреа, Спорт клуб Интернасионал.

Историја[уреди]

Када је 7. септембра, 1903, Спорт клуб Рио Гранди, одиграо свој први фудбалски меч у Порто Алегреу, један од гледалаца, Кандидо Диас, остао је очаран овим новим спортом. Послије меча, од играча је сазнао мало више о правилима и како да оснује клуб. Већ 15. септембра, исте године, 32 човјека, укључујући и Кандида, основало је клуб. Карлос Луиз Борер је изабран за првог предсједника клуба. Истог дана, основан је и Фудбалски клуб Порто Алегре. И један и други клуб су у највећем броју окупљали Бразилце њемачког поријекла. Највјероватније, из овог разлога, у клубу нису могли играти Бразилци афричког поријекла, а први црни играч Гремија био је Tesourinha, који је у Гремију играо 50их година двадесетог вијека. Највећи ривал, Интернасионал, имао је исто расна ограничења, али су иста укинута још 20их година, иако су основани 6 година послије Гремија.

Одмах по оснивању будућег највећег ривала, Интернасионала, 1909. године, Гремио је одиграо утакмицу са њим и побиједио га са 10-0. Ова се побједа и данас помиње са највећим поносом од стране навијача Гремија (Гремистас — навијач Гремија). Највећа побједа Гремија, била је 25. августа, 1912. године, када је Гремио побиједио локални Спорт клуб Насионал са 23-0. Како је клубова било све више, а такмичења нису била усклађена, 1919. године, основана је Спортска Федерација Рио Гранди ду Сул, чији је један од оснивача био и Гремио. Спортска федерација је организовала државна фудбалска такмичења, а прво које је припало Гремију је био оно које је играно 1921. године

Иако је спорт, посебно фудбал постао најпопуларни спорт код гаучоса (гаучо - сточар, иначе назив за становнике државе Рио Гранди ду Сул), преко 30 година, није било ниједног клуба који је могао побиједити тим из Сао Паула. Први који је то успио био је Гремио. 19. маја, 1935. године, Гремио је побиједио Сантос са 3-2. Гремио је такође једини клуб изван Рио де Жанеира, који је побиједио Фламенго на Маракани.

Први бразилски телевизијски пренос фудбалске утакмице у боји, био је пренос утакмице између Гремија и Кашас ду Сул. Први гол постигнут у Серији А, дјело је аргентинца Scotta у дресу Гремија. 30. маја, 1979, Гремио је одиграо своју прву утакмицу по снијегу.

Дана 3. маја, 1981, године, Гремио је први пут освојио Серију А, побједом над Сао Паулом у финалу, одржаном на стадиону Морумби, у Сао Паолу. Прву интернационалну титулу, Гремио је освојио 1983. године, побједом над уруграјским Пењаролом у Копа Либертадорес. Исте године је побједом над ХСВ-ом, Гремио освојио и Интерконтинентални Куп. У то вријеме настала је позната узречица Гремиста: „Земља је плава“.

Прво издање Бразилског фудбалског Купа, 1989. године, припало је Гремију, послије понижавања Фламенга од 6-1 у полуфиналу, и побједом Спорт Ресифеа у финалу. Двије године касније, 1991, послије очајне сезоне, Гремио је испао у Серију Б, али се послије двије године вратио у друштво најбољих бразилских клубова. Већ сљедеће године, 1994, Гремио је узео свој други Куп, побједом над Сеаром у финалу. Сљедеће године, под водством, Луиса Фелипеа Сколарија, Гремио је стао на корак до нове титуле у Купу. У финалу је изгубио од Коринтианса.

У Августу, 1995. године, два дана послије побједе над Интернасионалом (против којег је играо други тим Гремија), Гремио је узео Копа Либертадорес, побједом над колумбијским Атлетико Насионалом, у финалу. Другу титулу Интерконтинентал купа, ипак нису успјели узети. Титула је припала Ајаксу који је био бољи након извођења једанаестераца. Године 1996, Гремио је узео своју другу титулу Серије А, побједом над Португесом у финалу. Низ титула се наставља и 1997. године. Овај пут је био у питању тећи Куп Бразила. У финалу је побијеђен Фламенго. Послије 0-0 у Порто Алегреу, у Рио де Жанеиру је било 2-2, па је Гремио био побједник због голова у гостима. Свој четврти куп, Гремио је освојио 2001. године побједом над Коринтиансом. Послије 2-2 у Порто Алегреу, гремио је побиједио Коринтианс у Сао Паолу са 3-1.

Године 2004, послије лоше сезоне, Гремио опет одлази у Серију Б. Али послије одлучујуће утакмице против Наутика, сљедеће године се враћа у Серију А. Ова утакмица је била битка у правом смислу те ријечи и на терену и око њега. Током утакмице, Гремију су била искључена 4 играча и суђена два пенала, али је ипак на крају Гремио побиједио резултатом 1-0!

Година 2006. и 2007. Гремио је побиједио на државном првенству. Прво подједом над највећим ривалом Интернасионалом, а затим над Жувентудеом.

Титуле[уреди]

31 пут шампион Порто Алегреа: 1904, 1905, 1906, 1907, 1911, 1912, 1914, 1915, 1919, 1920, 1921, 1922, 1923, 1925, 1926, 1930, 1931, 1932, 1933, 1935, 1937, 1938, 1939, 1940, 1946, 1949, 1956, 1957, 1958, 1959. и 1960.

  • Остале
    • Copa FGF - 2006.
    • Phillips Cup – 1986. и 1987.
    • Torneio de Rotterdam – 1985.
    • Sanwa Bank Cup - 1995.
    • Taça Hang Ching – 1998.
    • Copa Rio de La Plata – 1968.
    • Torneio Ciudad Palma de Mallorca – 1985.
    • Troféu Ciudad de Valladolid – 1981.
    • Torneio San Salvador del Mundo – 1981.
    • Troféu Agrupacion Peñas Valencianas – 1996.
    • Torneio De Verão de Rosário – 1979.
    • Taça do Atlântico – 1971.
    • Taça Cidade de Salvador – 1972.
    • Copa Farroupilha 120º Aniversário – 1955.
    • Copa Porto Alegre – 1971.
    • Copa Renner – 1996.
    • Torneio Colombino – 1997.
    • Taça Rio Branco – 1914, 1915. и 1916.
    • Taça Fernando Caldas – 1928.
    • Taça da Legalidade - 1962.
    • Troféu Domingos Garcia Filho – 1970.
    • Taça Luiz Viana Filho – 1971.
    • Troféu RBS 25 Anos – 1988.
    • Copa Solidariedade – 1995.

Резултати по такмичењима[уреди]

Резултати у Серији А[уреди]

Година Мјесто Година Мјесто Година Мјесто Година Мјесто
1971 6 1981 1 1991 19 2001 5
1972 10 1982 2 1992 - 2002 3
1973 5 1983 14 1993 13 2003 20
1974 5 1984 3 1994 14 2004 24
1975 15 1985 23 1995 15 2005 -
1976 6 1986 14 1996 1 2006 3
1977 13 1987 5 1997 15 2007
1978 6 1988 4 1998 8 2008
1979 22 1989 11 1999 18 2009
1980 6 1990 3 2000 4 2010

Резултати у Купу[уреди]

Година Мјесто Година Мјесто Година Мјесто
1989 побједник 1999 12 - осмина финала 2009
1990 15 - осмина финала 2000 20 - трећа фаза 2010
1991 2 - финалиста 2001 побједник 2011
1992 2002 2012
1993 2 - финалиста 2003 2013
1994 побједник 2004 5 - четврфинале 2014
1995 2 - финалиста 2005 13 - осмина финала 2015
1996 3 - полуфинале 2006 друга фаза 2016
1997 побједник 2007 2017
1998 14 - осмина финала 2008 2018

Навијачи[уреди]

Од почетка деведесетих година двадесетог вијека, Гремио има највеће и најорганизованије групе навијача у држави Рио Гранди ду Сул, што је доказано од стране више независних истраживања проведених од 1993 до 2006. године. Оно што је навијачима Гремија најбитније, истраживање је доказало да су они испред свог највећег ривала Интернасионала. Када је у питању читав Бразил, гремисти су пети по величини, јер осим у самом Рио Гранди ду Сул, гремиста има и у Санта Катарини, Парани и Мату Гросу ду Сул, као и изван граница Бразила, у Јапану, Швајцарској и Колумбији.

Познатије навијачке групе
  • Geral do Grêmio (Жерал ду Гремио)
  • Garra Tricolor (Гара Триколор - тробојна канџа)
  • Alma Castelhana (Алма Кастељана)
  • Máfia Tricolor (Мафија Триколор)
  • Super Raça Gremista (Супер Раса Гремиста)
  • Torcida Jovem do Grêmio (Торцида Жовем до Гремио - млади)

Стадион[уреди]

Стадион Башада[уреди]

Стадион Башада је први стадион Гремија. Стадион се налазио у отменом кварту Порто Алегреа (претежно њемачком), Моињос де Венто (у преводу са португалског: вјетрењаче), а прва утакмица на њему је одржана 1904. године. На овом стадиону, Гремио је играо пуних 50 година, када је саграђен постојећи Олимпико монументал. На мјесту гдје се налазио стадион Башада, и данас стоји плоча која подсјећа на то. Први дерби (легендарни, за навијаче Гремија) између Интернасионала и Гремија је одигран на Башади, и завршио 10-0 за Гремио.

Олимпико монументал[уреди]

Тренутно, Олимпико је стадион на којем Гремио игра утакмице као домаћин. Отворен је 19. септембра 1954. са капацитетом од око 38000 мјеста. Стадион је проширен, 1980. године, када је дограђен горњи круг (спрат) сједишта, чиме је капацитет повећан на 85000 мјеста. Поштујући прописе ФИФА-е, 1990. године, постављене су столице на цијелом стадиону, чиме је тренутни капацитет стадиона око 51000 мјеста.

Стадион Триколор[уреди]

Гремио намјерава да од 2008. године почне изградњу новог стадиона. Једна од могућих варијанти је да се прошири постојећи Олимпико. У сваком случају, нови стадион (или реновирани Олимпико) ће имати гледалиште на три спрата као највећи европски садиони. У плановима који су најављени из Гремија, стоји да ће у стадиону постојати хотел, шопинг центар, ресторан (са панорамским погледом), као и сва потребна инфраструктура за клуб и новинаре. На централном прстену, ће се налазити око 1000 ВИП мјеста.

Посао би требало да почне у 2008 години, а да буде завршен у децембру 2010. године.

Познати гремисти[уреди]

Играчи[уреди]

Тренери[уреди]

Спољашње везе[уреди]