Фелтијев синдром
| Фелтијев синдром | |
|---|---|
| Латински | Syndroma Felty |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | реуматологија |
| МКБ-10 | M05.0 |
| МКБ-9-CM | 714.1 |
| OMIM | 134750 |
| DiseasesDB | 11506 |
| MedlinePlus | 000445 |
| eMedicine | med/782 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Feltys-Syndrome Feltys-Syndrome Фелтијев синдром] |
| MeSH | D005258 |
Фелтијев синдром је стање кога карактерише тријас обољења - реуматоидни артритис, спленомегалија (увећана слезина) и гранулоцитопенија (смањен број гранулоцита).[1]
Ризични фактори за настанак овог стања су: позитиван реуматоидни фактор, дуготрајни артритис, агресивни ерозивни синовитис, позитиван HLA-DR4, ванзглобне манифестације реуматоидног артритиса и сл.[2]
Болест је први описао амерички лекар Аугустус Рој Фелти (енгл. Augustus Roi Felty) 1924. године у Балтимору,[3] а 1932. године је почела употреба назива Фелтијев синдром када је у журналу Америчке медицинске асоцијације описан још један случај оваквог обољења.[4]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Почетку Фелтијевог синдрома претходи дугогодишњи агресивни реуматоидни артритис са упалама зглобова и ванзглобним манифестацијама: реуматоидни чворови, плеуроперикардитис (истовремена упала плућне и срчане марамице), васкулитис (упала и некроза крвних судова), периферна неуропатија (обољење периферног нервног система), еписклеритис (бенигна инфламаторма афекција ткива испод вежњаче ока), Сјогренов синдром, аденопатија (увећање лимфних чворова) итд.
У левом горњем квадранту трбуха се може напипати увећана слезина, што је праћено интензивним болом. Бол је узрокован инфарктима слезине и дистензијом капсуле. Јавља се и лимфаденопатија (увећање лимфних жлезда), губитак телесне тежине, деформитети зглобова, синовитис, улцерације (чиреви) на доњим екстремитетима, знаци системског васкулитиса и друге ванзглобне манифестација артритиса.
Мада многи пацијенти не осећају симптоме, код неких се развијају веома тешке инфекције услед смањеног броја гранулоцита. То су најчешће бактеријске инфекције коже и респираторног тракта. Као компликације могу да се јаве и анемија, тромбоцитопенија, хиперпигментација коже и сл.[2]
Дијагноза и лечење[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, клиничког прегледа, лабораторијских налаза (крвна слика, леукоцитарна формула, реуматоидни фактор, антинуклеарна антитела и др).
Терапија је првенствено усмерена на артритис, а имуносупресивна терапија добро делује и на сленомегалију и гранулоцитопенију. Лек избора је метотрексат, а користе се и циклофосфамид, пенициламин, соли злата итд. Код упорно понављаних стања се врши спленектомија (уклањање слезине).[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Degowin, Elmer. Bedside Diagnositc Examiniation. . New York: MacMillan Publishing. 1981. pp. 894. ISBN 978-0-02-328030-6.
- ^ а б в „Фелтијев синдром”. Архивирано из оригинала 16. 1. 2008. г. Приступљено 26. 3. 2008.
- ^ A. R. Felty: Chronic arthritis in the adult, associated with splenomegaly and leucopenia. A report of 5 cases of an unusual clinical syndrome. Bulletin of the Johns Hopkins Hospital, Baltimore, 1924, 35: 16.
- ^ „Augustus Roi Felty”. Приступљено 26. 3. 2008.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
