Фелтијев синдром
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Фелтијев синдром лат. Syndroma Felty |
|
| ICD-10 | M05.0 |
|---|---|
| ICD-9 | 714.1 |
| OMIM | 134750 |
| DiseasesDB | 11506 |
| MedlinePlus | 000445 |
| eMedicine | med/782 |
| MeSH | D005258 |
Фелтијев синдром је стање кога карактерише тријас обољења - реуматоидни артритис, спленомегалија (увећана слезина) и гранулоцитопенија (смањен број гранулоцита).[1]
Ризични фактори за настанак овог стања су: позитиван реуматоидни фактор, дуготрајни артритис, агресивни ерозивни синовитис, позитиван HLA-DR4, ванзглобне манифестације реуматоидног артритиса и сл.[2]
Болест је први описао амерички лекар Аугустус Рој Фелти (енгл. Augustus Roi Felty) 1924. године у Балтимору,[3] а 1932. године је почела употреба назива Фелтијев синдром када је у журналу Америчке медицинске асоцијације описан још један случај оваквог обољења.[4]
Клиничка слика [уреди]
Почетку Фелтијевог синдрома претходи дугогодишњи агресивни реуматоидни артритис са упалама зглобова и ванзглобним манифестацијама: реуматоидни чворови, плеуроперикардитис (истовремена упала плућне и срчане марамице), васкулитис (упала и некроза крвних судова), периферна неуропатија (обољење периферног нервног система), еписклеритис (бенигна инфламаторма афекција ткива испод вежњаче ока), Сјогренов синдром, аденопатија (увећање лимфних чворова) итд.
У левом горњем квадранту трбуха се може напипати увећана слезина, што је праћено интензивним болом. Бол је узрокован инфарктима слезине и дистензијом капсуле. Јавља се и лимфаденопатија (увећање лимфних жлезда), губитак телесне тежине, деформитети зглобова, синовитис, улцерације (чиреви) на доњим екстремитетима, знаци системског васкулитиса и друге ванзглобне манифестација артритиса.
Мада многи пацијенти не осећају симптоме, код неких се развијају веома тешке инфекције услед смањеног броја гранулоцита. То су најчешће бактеријске инфекције коже и респираторног тракта. Као компликације могу да се јаве и анемија, тромбоцитопенија, хиперпигментација коже и сл.[2]
Дијагноза и лечење [уреди]
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, клиничког прегледа, лабораторијских налаза (крвна слика, леукоцитарна формула, реуматоидни фактор, антинуклеарна антитела и др).
Терапија је првенствено усмерена на артритис, а имуносупресивна терапија добро делује и на сленомегалију и гранулоцитопенију. Лек избора је метотрексат, а користе се и циклофосфамид, пенициламин, соли злата итд. Код упорно понављаних стања се врши спленектомија (уклањање слезине).[2]
Извори [уреди]
- ^ Degowin, Elmer. Bedside Diagnositc Examiniation. MacMillan Publishing, New York. 1981. Page 894. ISBN 0023280301
- ^ а б в „Фелтијев синдром“ Приступљено 26. 3. 2008.
- ^ A. R. Felty: Chronic arthritis in the adult, associated with splenomegaly and leucopenia. A report of 5 cases of an unusual clinical syndrome. Bulletin of the Johns Hopkins Hospital, Baltimore, 1924, 35: 16.
- ^ „Augustus Roi Felty“ Приступљено 26. 3. 2008.
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
