Филип Мађарин
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
| Филип Мађарин | |
|---|---|
| Датум рођења: | 1369. |
| Место рођења: | Фиренца (Фирентинска република) |
| Датум смрти: | 27. децембар 1426. |
| Место смрти: | Петроварадин?? (Угарска) |
Филипо Сколари (итал. Philippo Scolari; 1369 — 1426), познат исто као Pipo Spano, Pipo Ozorai, Пипо од Озоре, у српским народним песмама Филип Мађарин и побратим Краљевића Марка.
Пореклом Флорентинац из Тоскане, Филип Мађарин постао је угарски великаш, најближи сарадник угарског краља Сигисмунда и његов поузданик. Био је такође тамишки жупан. Имао је важну улогу у посредовању између деспота Стефана Лазаревића и краља Сигисмунда 1402. где је Стефан Лазаревић признао врховну власт угарског краља, заузврат је деспот Стефан добио од Сигисмунда Београд са Мачвом (Macsoi Bánság) и Голубац, даље Сланкамен и окружна села, и властелинштва у Угарској као град Дебрецин у средишном делу Угарске, трговиште Бесермењ и 34 села у бихарској (Bihar) и суседној саболчкој жупанији (Szabolcs), даље 15 села у сатмарској жупанији, уз то и град Сатмар и исто тако важне трговачке и рудничке градове Немци, Нађбања (Rivulus Dominarum) и Фелшебања (Medius Mons), те и поред Београда и Мачве можда најважније - управљање бодрошке жупаније (Бодрог, у данашњој Бачкој) и торонталске жупаније (Торонтал, у данашњем Банату) и саме сатмарске жупаније (Szatmár).
Женидбом са чланом аристократске породице Озораји, Филип је постао члан угарске властеле и познат као Пипо од Озоре. У то време прославио се као млади, талентовани војсковођа краља Сигисмунда. Предводио је 1411. неуспешни поход у северној Италији коју је Сигисмунд као римски цар и немачки краљ хтео да врати под своју контролу. Више успеха је имао у борбама против Османлија. По непоузданим изворима био је члан легендарног реда змаја којим је наводно припадао и деспот Стефан Лазаревић.