Голубачки Град

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44° 39' 40" СГ Ш, 21° 40' 43" ИГД

Голубачки Град
Голубац са Дунава
Голубац са Дунава
Опште информације
Место код Голубац
Општина Општина Голубац
Држава Застава Србије Србија
Врста споменика тврђава
Време настанка XIV век
Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја
Власник Република Србија
Надлежна установа за заштиту Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
Надлежна институција
Седиште Голубац
Адреса Цара Лазара 15 12223 Голубац
Телефон (012) 78 128
Факс (012) 78 103

Голубачки Град или Голубац је средњовековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, 4 km низводно од данашњег насеља. Смештена је на високим литицама, на месту на ком се река сужава, на самом улазу у Ђердапску клисуру.

Уређење тврђаве[уреди]

Тлоцрт Голубачке тврђаве, који је радио Александар Дероко

Голубац је грађен лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 (9+1) куле и две велике колске капије. Куле су касније Турци ојачали отворима за топове и додавањем још једне куле(10.) око 1480. године. Испред града се налази предњи зид (I) који чини спољни зид шанца, a који је вероватно био пун воде јер је повезан са Дунавом који га је вероватно пунио. Град је тешким ланцем повезан са стеном Бабакај (која и данас вири из воде у сред Дунава), тако да је у потпуности контролисао како друмски, тако и речни саобраћај кроз Ђердапску Клисуру. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти.

Предњи град[уреди]

Предњи град се састоји од горњег и доњег дела које је делио зид који повезује 4. и 7. кулу. У доњем делу се налази улаз (II), који су чувају 9. и 8. кула, која је појачана отвором за топ. На крају града се налази 10. кула, коју су доградили Турци, као ниску артиљериску кулу. Она контролише пролаз Дунавом и прилаз градској луци (која се вероватно налазила између 5. и 10. куле), а са 9. кулом је везана ниским зидом. Ниски зид везује 5. и 9. кулу, док су крак ка 10. кули додали Турци. Насупрот улазу налазила се колска капија која је водила у задњи град. У овом делу није било грађевина са изузетком остатака који се надовезују на 8. кулу и који су вероватно били са њом повезани у једну целину. Уз сам пут, паралелно са њим, се налази канал ширине 0,5 и дубине 0,75 метара, од кога почиње стрма падина.

Поглед на горњи део предњег града

На зиду који дели горњи од доњег дела је смештена капија(III) кроз коју се иде ка горњем граду. У горњем делу нема грађевина и ту се налази путић који иде ка капији (IV) која води у горњи град и налази се у зиду, на висини 2 метра од земље до које воде степенице, уз саму 3. кулу. На зид који повезује 6. и 7. кулу пење се степеницама (V), док се на зид између 6. и 3. куле пење кроз 6. кулу.

Поглед са цитаделе на задњи град

Задњи град[уреди]

Задњи град од горњег одвајају зид (који повезује 2. и 4. кулу) и оштра стена висине 3 до 4 метра. На зид, над колском капијом, пење се степеницама (VI). Уз саму 5. кулу налази се зграда (VII)(која је вероватно била магацин и војна барака) из које се излазило на зид који се од 5. куле простире паралелно са реком и води скоро до стене на којој је смештена 2. кула.

Горњи град[уреди]

У горњи град се улази кроз капију (IV) и одатле путић води, паралелно са зидом између 1. и 3. куле, до улаза (VIII) у цитаделу. Испод тог путића се налази неколико зграда, између којих се стаза спушта кроз капију(X) ка 2. и 4. кули и зиду над задњим градом. У стени на којој се налази 1. кула урезан је резервоар (IX) за воду који се пунио кишницом. На зиду, између 4. куле и капије (IV), налази се истурена терасица.

Прилаз Донжон кули

Сама цитадела је правоугаоничне, скоро квадратне основе кроз коју се, између спољашњег зида и стене на којој се налази 1. кула, провлачи путић ка последњем упоришту утврде тзв. Донжон кули (1. кула). Последњи део путића (XI), широк непун метар, оивичен је оштрим литицама, које се са једне стране обрушавају у унутрашњост цитаделе неких 5 до 6 метара испод, док се са друге обрушавају неколико десетина метара ниже скоро до нивоа Дунава. Посебну чар том прелазу даје ветар који стално дува, јер је окренут ка Ђердапској клисури, поготово кад из клисуре излети кошава.

Куле[уреди]

Куле у тврђави су са дрвеним спратовима и степеницама у унутрашњости, док су степенице које воде до њих камене. Ширина степеника је непуних 60 сантиметара. Половина кула је са свих страна од камена (1,2,4,5,10), док су остале са три стране камене, а четврту страну, која је окренута ка унутрашњости, немају (3,6,7,8,9,).

  1. кула је Донжон. Има осмострану основу из које се издиже кружни врх у чијем се средишту налази квадратна унутрашњост. Улази се кроз врата (XII) која воде до терасе заштићене грудобранима, са које се улази (XIII) у огругли део куле. Кроз кулу, око квадратне унутрашњости, воде камене степенице које воде на врх.
  2. кула има кружни облик и са свих стране је камена.
  3. кула има квадратну основу, док јој је слаба страна окренута ка Донжон кули, а на последњем спрату има терасицу која гледа ка Ђердапу.
  4. кула има квадратну основу. Има улаз у равни тла, док се са једног од њених виших спратова излази на зид који је повезује са 3. кулом, у ком се налази капија (IV). У приземљу је смештена православна капелица о чему сведоче нише за олтар, ђаконикон и проскомидија који су окренути ка истоку, а изграђени су са кулом тј. нису касније дозидане.
  5. кула је правилног квадратног облика. Једина врата која воде у њу смештена су на зиду, који је спаја са 4. кулом, до кога воде камене степенице (VI).
  6. кула има квадратну основу, али је са спољашње стране ојачана неправилном шестостраном основом. Кроз њу воде степенице ка зиду који је повезује са 3. кулом.
  7. кула има квадратну основу али је споља појачана у облику круга.
  8. кула има неправилну четворострану основу и нешто је нижа од осталих.
  9. кула има квадратну основу, док споља има осмострано појачање.
  10. кула је ниска (има само један спрат), са отворима за топове. Основа јој је осмострана и готово је истоветна трима кулама које су, са истом наменом (као артиљеријске куле), додате Смедеревској тврђави.

Прошлост тврђаве[уреди]

Голубац се први пут се помиње у угарским изворима датираним у 1335, 1337, односно 1342. годину. Не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. Горњи град подигао српски односно православни великаш о чему сведочи и православна капелица у саставу 4. куле. Град је потом проширен (на задњи и предњи град) током српске или мађарске власти, иако није искључено да је у старту изграђен у овој величини. Последњу фазу у градњи спровели су Турци ојачавши 6,7,8 и 9. кулу и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску артиљеријску кулу (10.) која је контролисала Дунав и штитила пристаниште за шајке које се уз њу налазило.

•Налазио се у саставу државе кнеза Лазара,који је села у околини давао као метохе манастирима. Одмах након Косовског боја, 1389. године, у њега улази Бајазит I. Нашао се у рукама Мађара који га 1403. године предају деспоту Стефану, када је он постао угарски вазал. Град је требало, према уговору из 1426. године, да по деспотовој смрти (Стефан умире 1427. године), заједно са Београдом, буде предат Мађарима. Међутим, командант града војвода Јеремија га, из непознатих разлога, предаје Турцима. Према Сегединском миру, из 1444. године, између Мађара и Турака, српска Деспотовина бива обновљена и у њен састав улази и Голубац. Након смрти деспота Ђурађа 1456. године, Турци га освајају. Мађари успевају да га освоје 1481. године, али га врло брзо напуштају.

Поглед на главну капију
Горњи град и капија (VI)

Од тада па до 1867. године, када га, са још неким градовима у Србији, Турци предају кнезу Михаилу, Голубац се скоро све време налазио у њиховим рукама. За кратко су га држали Аустријанци (1688. - 1690) и српски устаници током Кочине крајине и Првог српског устанка.

•Мада постоје извори који говоре да је кнез Лазар, држао земље око града, али не и саму тврђаву, коју је више пута, без успеха, оспедао.

Голубац данас[уреди]

Непосредно после Првог светског рата кроз стену, на којој се тврђава налази, пробијен је магистрални пут који пролази кроз тврђаву, користећи обе колске капије у утврди. Овај пут је најкраћа веза Србије са источним деловима Балканског полуострва, тако да се неретко кроз тврђаву провлаче шлепери који једва да могу да прођу кроз капије.

Изградњом ХЕ на Дунаву, његов ниво код Голупца се подигао, тако да су најнижи делови града потопљени. У годинама великих суша или када због поплавног таласа ХЕ испусте већу количину воде, могуће ја упловити стојећки на чамцу у зграду у задњем граду (VII), док се при нормалном водостају чамац једва провуче кроз лучне остатке зграде. Потопљени делови зидина, заједно са 10. кулом, пружају сјајне могућности пасионираним љубитељима пецања, којих увек има у најнижим деловима тврђаве.

Почетком 21. века сви делови утврде изнад пута, укључујући и шанац, су били скроз обрасли копривама, купинама, шипком и сличним растињем које је скоро у потпуности онемогућавало кретање кроз горње делове утврде, осим по малом уском путићу који је водио до Донжон (1.) куле. Током пролећа 2005, извршена је акција уклањања тог растиња из шанца и предњег града. У самом шанцу је обновљена чесма (коју је до тад скривало високо растиње) подигнута у част пољског витеза Завише Црног који је оставио свој живот у Голубцу. Очекује се да ће у скорије време и горњи град бити прокрчен, док се у самој цитадели уз купине сместило и неколико стабала смокве.

Зидине, куле и камена степеништа су у доста добром стању, али су дрвени спратови и степенице одавно иструлеле и претвориле се у прах. У 5. кули су накнадно постављена врата, која су у добром стању, као и спратови са степеницама којима се могло изаћи на њен врх или сићи у тмину нижих спратова. Данас су виши спратови скроз урушени, док су даске које чине под и греде које их држе, у нивоу улазних врата труле и потпуно небезбедне за кретање. Уз степенице (VI) има остатака дрвене ограде, која је скроз иструлела, на којој се виде букети цвећа остављени у спомен на девојку која је погинула када се ограда, на коју се ослонила, поломила. Слична несрећа се догодила и 27.09.2008. године, када се, током ђачког излета ученика Младеновачке гимназије, под једном ученицом одвалио део грађе тврђаве на коме је стајала, након чега је пала са врха главне капије (II) на магистрални пут који кроз њу пролази. Она је након тога превежена у Пожаревачку болницу, а затим и у београдски Ургентни центар, а лекари су њено стање оценили као веома тешко, али су напоменули да се девојка налази ван животне опасности[1].

Данас је Голубац врло посећен, што због чињенице да кроз њега пролази магистрални пут, што и због тога што се налази близу Лепенског Вира, тако да та два локалитета творе заједничку туристичку целину. Напори, које општина Голубац улаже у ову утврду су усмерени ка афирмацији значаја Голубачке тврђаве на туристичкој карти наше земље, па и Европе.

Обнова тврђаве Голубац[уреди]

Пројекат обнове тврђаве Голубац

Влада Републике Србије је конкурисала са пројектом реконструкције тврђаве Голубац код ИПА фондова Европске уније у оквиру међународног пројекта „Пут културе - Тврђаве на Дунаву“.[2] Средства су преко ових фондова обезбеђена у висини од 6, 5 милиона евра.[3] Идејни пројекат обнове тврђаве је урадила архитекта Марина Јовин, стручни консултанти на пројекту су били Синиша Темерински и археолог др Миомир Кораћ. Обнова ће трајати три године.

Приликом изградње Ђердапске саобраћајне магистрале, кроз тврђаву је пробијен пут. Тада је уништена главна капија, до које се стизало преко моста, јер се испред утврђења налазио водени ров. Саобраћајница пролази кроз културно заштићени простор. Пре почетка реконструкције биће изграђена обилазница чиме ће се постојећи саобраћајни коридор преместити из тврђаве. Током обнове планирано је да се у кулама у нижим зонама тврђаве направе садржаји до којих могу да дођу сви посетиоци, у овом делу биће смештен музеј Голубачког Града, са више од 100 археолошких експоната ископаних на овој локацији.[3] На кулама на вишим котама биће урађени видиковци и садржаји намењени млађим посетиоцима и спортистима.[3] Тунели који постоје у утврђењу ће након искључења саобраћаја постати клуб ресторани. На оближњем каменолому, биће изграђен велики амфитеатар, поред кога ће се налазити сликарски и керамичарски атељеи.[3] Пројектом је предвиђено да се изгради пристаништа за бродове, са свим пратећим садржајима, као и изградња Визиторског центра. У делу између Визиторског центра и тврђаве, биће изграђен базен са филтрираном дунавском водом, а уз обалу простор је предвиђен за водене спортове, док на великој пољани простор је предвиђен за мале спортове или витешке турнире. На падини окренуој ка Дунаву, биће изграђено девет дрвених апартмана, пројектованих у духу традиоционалне архитектуре. У близини тврђаве, на Доњој марини, биће изграђено Рибарско село, чија ће изградања коштати 40 милиона динара.[3] Ту је предвиђено да се направи мала марина за чамце и мала пловила, обалоутврда, саобраћајница, рибљи ресторан, као и објекат за смештај гостију.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Александар Дероко, Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији , Београд 1950.
  • Aleksandar Deroko, „Medieval Castles on the Danube“ , Belgrade, 1964. ((en))
  • А. Дероко, Град Голубац, Старинар – нова серија, књига 2, Београд 1951,139-149. 4.
  • Г. Марјановић – Вујовић, Голубац, средњовековни град, Старинар XXXIII-XXXIV, Београд 1982-83, 65-70. 5.
  • Г. Симић, Голубачки град, Старинар XXXIII-XXXIV, Београд 1982-83, 71-86. 6.
  • Г. Симић, Палата Голубачког града, Саопштења XXII-XXIII, Београд 1990-91, 77-101.
  • Др. М. Цуњак, Ч. Јордовић, Средњовековни град Голубац, Смедерево, 2002.

Спољашње везе[уреди]