Жигмунд Луксембуршки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жигмунд Луксембуршки

Портрет Жигмунда, из прве половине XV века
Портрет Жигмунда, из прве половине XV века

Датум рођења 15. фебруар 1368.
Место рођења Нирнберг (данашња Немачка)
Датум смрти 9. децембар 1437.
Место смрти Знојмо (данашња Чешка Република)
Порекло и породица

Жигмунд (Зигмунд, Сигисмунд) Луксембуршки (чеш. Zikmund Lucemburský, 13681437) је био краљ Угарске (13871437), цар Светог римског царства (14331437), маркгроф Бранденбурга (13781388. и 1411—1415), краљ Римљана (14101433) и краљ Чешке (носио је титулу од 1419, de facto од 1437) из породице Луксембурга. Био је син Карла IV Луксембуршког (13461378) и Елизабете Померанијске, а био је ожењен Маријом Анжујском, ћерком и наследницом угарског краља Лајоша I Великог (13421382).

На почетку своје владавине сукобио се са Анжујцима из Напуљске краљевине који су му оспоравали право на титулу краља Угарске истакавши сина Карла II Драчког Ладислава Напуљског као свог кандидата. У склопу тих борби је планирао рат против кнеза Лазара (13711389) и краља Твртка (бан 13531377, краљ Срба и Босне 1377—1391) који су подржавали Ладислава, али је од тога одустао посредовањем Лазаревог зета мачванског бана Николе Горјанског Млађег. После Косовског боја Жигмунд је напао кнежевину Србију, али су га њени вазални односи са Османским царством спречили у освајању њених области. Крајем XIV века организовао је крсташки поход против Османлија са циљем њиховог протеривања са Балканског полуострва, али се поход окончао катастрофалним поразом Никопоља 1396. године у коме је једну од пресудних улога на османлијској страни одиграо кнез Стефан Лазаревић (кнез 1389—1402, деспот 14021427) са својим оклопницима. После битке код Ангоре 1402. године прихватио је деспота Стефана за свог вазала и предао му на управу разрушену Београдску тврђаву, коју је деспот обновио и проширио. Око 1406. године се оженио по други пут, изабравши за своју супругу Барбару Цељску, ћерку Хенрика II Цељског. Споразумом у Тати 1426. прихватио је да српског деспота Стефана наследи његов сестрић, Ђурађ Бранковић.

Водио је ратове против краљевине Босне и хрватских великаша, али није успео да трајно покори Босну, чији су великаши и краљеви признавали његову власт само док је у њој била присутна угарска војска. Покушао је да сломи отпор Јагелонаца у Пољској сарађујући са тевтонским витезовима, али је због притиска племства изостао из битке код Гринвалда 1410. године. Током његове владавине Јан Хус се побунио против немачког племства и католичке цркве, због чега је Жигмунд у сарадњи са папом сазвао сабор у Констанци (14141418). На сабору је одлучено да се Хус спали на ломачи, што је урађено у јулу 1415. године, што је покренуло тзв. хуситске ратове. Основао је витешки ред Змаја у који су ушли највиђенији владари његовог доба. Није имао мушких потомака и његовом смрћу се гаси династија Луксембурговаца, а на престолима Угарске и Чешке наслеђује га његова једина ћерка Елизабета односно њен супруг Алберт Хабзбуршки.

Крсташки походи
Пад Видина 1396. Први пад Деспотовине Србије 1439. Мурат II
Угарска пљачка Србије (1448) Сељачки рат 1456
Опсада Београда (1456) Пад краљевине Босне под османску власт 1463. Османска инвазија на Отранто 1480.
Крсташки ратови

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Жигмунд Луксембуршки
Претходник:
Лајош I
Краљ
Мађарске

(13871437)
Света Круна Наследник:
Алберт II Немачки


Претходник:
Вацлав IV
Краљ Чешке
(14191437)
Наследник:
Алберт II Немачки
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}