Фрајкорпс Оберланд

С Википедије, слободне енциклопедије
Савез Оберланд (Нирнберг 1923)

Фрајкорпс Оберланд (нем. Freikorps Oberland), позната још као Савез Оберланд или Друштво Фрајкора и Савез Оберланд (нем. Bund Oberland; Kameradschaft Freikorps und Bund Oberland), била је добровољна паравојна организација која се у првим годинама Вајмарске републике борила против комунистичких и пољских побуњеника. Фрајкорпс Оберланд је била успешна у бици код Анаберга 1921. године. Касније су постали језгро Штурмабтајлунга у Баварској, док се неколико чланова касније окренуло против нациста.

Фрајкорпс Оберланд је у априлу 1919. основао Рудолф фон Себотендорф, председник Друштва Туле. Мајор Алберт Ритер фон Бек (1870–1958) преузео је војну контролу овог друштва. Већина добровољаца дошла је из Баварске, па је стога изабран симбол Рунолиста.

У мају 1919. Фрајкорпс Оберланд се борио против Баварске Совјетске Републике. Групе из Фрајкорпса постале су 21. бригада Рајхсвера, која се 1920. борила у окупацији Рура. Сам Фрајкорпс је распуштен 21. октобра 1919. Међутим, сви чланови су отишли у организацију коју је предводио Георг Ешерих.

У Шлеским устанцима 1921. године Фрајкорпс је учествовао у освајању брда у Анабергу у Горњој Шлезији. Тамо су имали и своју пропагандну јединицу.[1] Фрајкорпс је имао блиске везе са радикалним десничарским организацијама у Баварској. Убице Матијаса Ерцбергера, Хајнриха Тилесена и Хајнриха Шулца нису припадале само Организацији Конзул, већ и „Радничком комитету Оберланд“.[2] Неки чланови Фрајкорпс Оберланд су вероватно били умешани у убиство политичара Карла Гарајса (1889-1921).[3]

Раздвајање[уреди | уреди извор]

У лето 1922 . Фрајкорпс Оберланд се раздвојио због питања да ли Савез Оберланд треба да се интегрише у Савез Баварске и Царства (нем. Bund Bayern und Reich). Грађанско крило је формирало Савез верности Оберланду (нем. Bund Treu Oberland), касније назван Савез Блихер (нем. Blücherbund), назван тако у част пруског фелдмаршала. Војно крило је предводио ветеринар Фридрих Вебер.

Године 1922. Савез Оберланд је имао неколико стотина чланова. До новембра 1923. у Баварској је било око 2000 чланова. Међу њима је било много студената, припадника слободних занимања, али и радника. Већина вођа били су млади бивши официри, који су у међувремену студирали. Већина чланова имала је између 20 и 30 година, уз неко искуство ратовања у Првом светском рату или у борбама у Баварској, Рурској области и Горњој Шлезији. Имали су довољно оружја, док је пуно њиховог оружја чувао и одржавао Рајхсвер.[4]

Савез се непрекидно приближавао радикалним људима под Адолфом Хитлером и Ернстом Ремом. Заједно са "Одбрамбеним савезом царске заставе" (нем. Wehrverband Reichsflagge) и СА, Савез је јануара 1923. формирао "Раднички комитет за отаџбинску борбу" (нем. Arbeitsgemeinschaft vaterländischer Kampfverbände). Септембра 1923. придружили су се Нацистичкој партији и другим националним организацијама "Немачког борбеног савеза" (нем. Deutscher Kampfbund). Од 25. септембра 1923, "Немачки борбени савез" је водио Адолф Хитлер.

Пивнички пуч[уреди | уреди извор]

Дана 8. новембра 1923 . Савез је активирао многе чланове за учешће у Пивничком пучу. Чланови Савеза, предвођени Лудвигом Естрајхером, узели су Јевреје као таоце.

Због учешћа у покушају државног удара Савез Оберланд је најпре забрањен у Баварској, а крајем 1923. и у целој Немачкој.[5] Актом Густава Ритера фон Кара, Савез Оберланд је распуштен 9. новембра 1923. Вебер је истог дана послат у затвор и касније оптужен у Хитлеровом процесу, где је осуђен на пет година затвора. Бивши чланови Савеза сарађивали су са екстремно десничарском терористичком организацијом Организација Конзул. Дана 9. јануара 1924. убили су вођу палатинског сепаратизма Франца Јозефа Хајнца.[6]

Поновно успостављање 1925[уреди | уреди извор]

Након престанка забране, Савез Оберланд је поново успостављен фебруара 1925. године. До 1930. јака аустријска грана прихватила је вођство аустрофашисте Ернста Ридигера Штархемберга, чији је специфично аустријски бренд фашизма био у изразитом ривалству и контрадикцији са пан-немачким фашизмом Хитлера.

Послератне активности[уреди | уреди извор]

После рата, 1951. године, стари борци су се окупили око Ернста Хорадама. Неки аутори сматрају да су били екстремно десна организација.[7] 2006. године, у Шлирзеу је одржана црквена служба у знак сећања на припаднике Фрајкорпса убијене 1921. године. Овај догађај је уредно пратила Државна канцеларија за заштиту устава.[8] Од 2007. године комеморација је постајала све мање посећена.

Чланови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ulrike Claudia Hofman: Verräter verfallen der Feme! Fememorde in Bayern in den zwanziger Jahren. Böhlau, Köln 2000, S. 125.
  2. ^ Horst Möller: Die Weimarer Republik. Eine unvollendete Demokratie. dtv, München 2004, S. 152.
  3. ^ Ulrike Claudia Hofman: Verräter verfallen der Feme! Fememorde in Bayern in den zwanziger Jahren. Böhlau, Köln 2000, S. 118 f.
  4. ^ Harold J. Gordon jr.: Hitlerputsch 1923. Machtkampf in Bayern 1923–1924. Bernard & Graefe, Frankfurt/M. 1971, S. 94–96.
  5. ^ Erwin Könnemann: Freikorps Oberland 1921-1930 (1921-1930 Bund Oberland) [BO], in: Fricke, Dieter (Hrsg.): Lexikon der Parteiengeschichte: die bürgerlichen und kleinbürgerlichen Parteien und Verbände in Deutschland (1789-1945), Band 1, Köln: Pahl-Rugenstein, 1984, S. 678 f.
  6. ^ Ulrich Herbert: Best. Biographische Studien über Radikalismus, Weltanschauung und Vernunft, 1903-1989. Bonn: Dietz. 1996. ISBN 3-8012-5019-9. стр. 83.
  7. ^ Oliver Schröm, Andrea Röpke: Stille Hilfe für braune Kameraden, S. 180f; Andreas Angerstorf: Rechte Strukturen in Bayern 2005
  8. ^ SPD-Kreisvorsitzender fordert Distanzierung vom Dritten Reich. In: Münchner Merkur, 21. Mai 2005

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Hans Fenske: Konservativismus und Rechtsradikalismus in Bayern nach 1918. Verlag Gehlen, 1969
  • Kameradschaft Freikorps und Bund Oberland: Bildchronik zur Geschichte des Freikorps und Bundes Oberland. München 1974
  • Peter Schuster: Für das stolze Edelweiß, Brienna, Achau, 1995. ISBN 3-9803875-1-8.
  • Oliver Schröm, Andrea Röpke: Stille Hilfe für braune Kameraden. Ch. Links Verlag, Berlin 2001. ISBN 3-86153-231-X.
  • Andreas Angerstorf: Rechte Strukturen in Bayern 2005, Bayernforum, ISBN 3-89892-416-5

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фрајкорпс_Оберланд&oldid=27037932”