Хемијска равнотежа

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хемијска равжнотежа је стање у реакционом систему при којем се концентрације реактаната и продуката не мењају током времена.[1] До равнотеже обично долази када се код повратних хемијских реакција брзине ракција у оба смера изједначе. То не значи да су брзине једнаке нули него да су, ма колике биле, брзине хемијских реакција у оба смера изједначене.[2]

Општи пример би изгледао овако:

mA + nB \leftrightarrow pC + qD

На основу закона о дејству маса и чињенице да су, по постизању равнотеже, брзине реакције у лево и у десно једнаке може се написати следеће:

K_{eq} \equiv \frac{k_{AB}}{k_{CD}} = 
\frac{\left[C\right]^{p} \left[D\right]^{q}} {\left[A\right]^{m} \left[B\right]^{n}}

Знајући константу равнотеже (Keq) на основу равнотежних концентрација осталих учесника могуће је израчунати непознату равнотежну концентрацију преосталог учесника у реакцији.

Далеко занимљивији и важнији су утицаји промене фактора под којима се реакција одвија (температура, притисак, концентрације...) на равнотежу реакције.[3][1] Претпоставке у вези са овим даје Ле Шатељеов принцип. Он има велике практичне импликације.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Peter Atkins, Loretta Jones. Chemical Principles: The Quest for Insight (2nd ed.). ISBN 0716757010. 
  2. ^ „Gold Book definition“. 
  3. ^ James E. Brady, Fred Senese. Chemistry: Matter and Its Changes (4th ed.). ISBN 0-471-21517-1. 

Литература[уреди]

  • Peter Atkins, Loretta Jones. Chemical Principles: The Quest for Insight (2nd ed.). ISBN 0716757010. 
  • James E. Brady, Fred Senese. Chemistry: Matter and Its Changes (4th ed.). ISBN 0-471-21517-1. 

Спољашње везе[уреди]