Химера (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Химера (вишезначна одредница).
Химера из Аруца, етрурска бронзана скулптура
Химера, Апулија, 350-340. п. н. е., Лувр
Белерофонт убија Химерау, мозаик са Родоса

Химера (или Химајра од грч. Χίμαιρα - коза, односно Химер или Химајр - јарац). Хомер је замишља (II. VI, 181) спреда као лава, одостраг као змаја, у средини као козу. Израз химера у митологији означава митолошка бића која су спој више животиња, нпр. грифон, грифин, итд.

  1. Кћи Тифона и Ехидне, страшно чудовиште које је отхранио Амисодар, краљ у Карији. По Хомеру предњи део тела јој подсећа на лава, средњи на козу, задњи на аждају. Из уста сипа ватру. По Хесиоду[1] има три главе: лављу, козју и аждајску. Живела је у једној пећини и пустошила Ликију. Прогутала је много људи и животиња. Онда је њен сусед Јобат, плашећи се да она не провали у његову земљу, послао Белерофонта да се с њом бори. Уз пристанак богова који су желели да ослободе земљу те беде, херој Белерофонт ју је убио употребивши крилатог коња рођеног из обезглављеног трупа Медузе. Према Р. Грејвсу Химајра је календарски симбол троделне године.[2] Овај мит спада о митове о хеленским освајањима и потискивању култа Месечеве богиње.[3] По појединим верзијама грчких митова, немејски лав је изданак Химере,[4] а Сфинга је кћи пса Орта и Химере.[5] Вергилије ставља Химеру са осталим чудовиштима у прво Орково ждрело.
  2. Нимфа коју је волео лепи пастир Дафнид и због које га је љубоморна нимфа Номија (или Ехенајида или Ксенија) прво ослепила, затим окаменила.
  3. Постоји теорија да су Кимбри или Кимерци добили име по Химери коју су поштовали. Такође истоимено божанство се приписује и Амазонкама. Антички топоним налазимо и у Јужној Италији.

У популарној култури[уреди]

Химера је присутна и у модерној популарној култури.

Књиге[уреди]

  • Химера се помиње у књигама о Харију Потеру у којима је представљена као опако и крвожедно створење. Многи чаробњаци су покушавали да је убију, али је само једном то пошло за руком. Тај мученик, преморен од борбе, убрзо се срушио са крилатог коња и умро на месту. Јаја химере су строго забрањена за трговину, а злочинци могу завршити и у Аскабану.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ Хесиод, „Теогонија“, 306
  2. ^ Р. Грејвс, „Грчки митови“, стр. 106, Фамилет, Београд, 2002., ISBN 86-7646-007-8
  3. ^ Р. Грејвс, „Грчки митови“, стр. 196, Фамилет, Београд, 2002., ISBN 86-7646-007-8
  4. ^ Р. Грејвс, „Грчки митови“, стр. 362, Фамилет, Београд, 2002., ISBN 86-7646-007-8
  5. ^ Р. Грејвс, „Грчки митови“, стр. 293, Фамилет, Београд, 2002., ISBN 86-7646-007-8
  6. ^ Џ. К. Роулинг, „Хари Потер и Ред Феникса“, Народна књига, Београд, 2005., ISBN 86-331-1031-8

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Химера (митологија)