Целестин
| Целестин | |
|---|---|
 Чист сиво-плав кристал целестина | |
| Опште информације | |
| Категорија | сулфатни минерали |
| Формула | SrSO4 понекад садржи мало калцијума и/или баријума |
| Струнцова класификација | 7.AD.35 |
| Кристалне системе | ромбична |
| Кристална класа | Dipyramidal (mmm) Х-М симбол: (2/m 2/m 2/m) |
| Просторна група | Pnma |
| Јединична ћелија | a = 8.359 Å, b = 5.352 Å, c = 6.866 Å; Z = 4 |
| Идентификација | |
| Боја | безбојан, бео, бледоплав, ружичаст, бледозелен, бледобраон, црн |
| Кристални хабитус | табеларни до пирамидалних кристала, такође фиброзних, ламеларних, земљаних, масивних гранулираних |
| Цепљивост | чврст на {001}, средњи на {210}, слаб на {010} |
| Прелом | неједнак |
| Чврстина | крт (ломљив) |
| Тврдоћа по Мосу | 3 – 3.5 |
| Сјајност | стаклен, бисеран на цеповима |
| Огреб | бео |
| Провидност | провидан до прозирног |
| Специфична тежина | 3.95 – 3.97 |
| Оптичке особине | Biaxial (+) |
| Индекс преламања | nα = 1.619 – 1.622 nβ = 1.622 – 1.624 nγ = 1.630 – 1.632 |
| Двојно преламање | δ = 0.011 |
| Плеохроизам | слаб |
| 2V угао | измерена: 50° до 51° |
| Дисперзија | умерен r < v |
| Ултравиолетна флуоресценција | кратка: жут, бело-плав; дугачка УВ: жут, бело-плав |
| Референце | [1][2][3][4] |
Целестин или целестит[5] је минерал који се састоји од стронцијума сулфата (SrSO4). Минерал је назван због његове повремене деликатне плаве боје. Целестин је главни извор елемента стронцијума, који се обично користи у ватромету и разним металним легурама.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Целестин потиче од латинске речи caelestis — „небеско”,[6] што такође потиче од латинске речи caelum — „небо” или „рај”.[7]
Појава[уреди | уреди извор]
Целестин се појављује као кристал, али и у компактним масивним и фиброзним облицима. Најчешће се налази у седиментним стенама, често повезаним са минералним гипсом, анхидритом и халитом.
Минерал се налази широм света, обично у малим количинама. Бледоплави кристални примерци су пронађени на Мадагаскару.
Скелети праживотиње Acantharea су направљени од целестина, за разлику од оних других радиоларија код којих су направљени од силицијума диоксида.
У карбонатним морским седиментима, растварање прокопа је препознатљив механизам таложења целестина.[8] Понекад се користи као драги камен.[9]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Mineralienatlas – Fossilienatlas”. Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ „Handbook of Mineralogy” (PDF). Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ „Celestine Mineral Information and Data.”. Mindat.org. Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ Barthelmy, Dave. „Celestine Mineral Data”. Webmineral.com. Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ Nickel, Ernie; Nichols, Monte. „Mineral Names, Redefinitions & Discreditations Passed by the CNMMN of the IMA” (PDF). Materials Data Inc. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 5. 2008. г. Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ „Celestine (Definition and Meaning)”. Collinsdictionary.com. Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ „Definition of Celestail”. Merriam-webster.com. Приступљено 10. 3. 2018.
- ^ Baker, Paul A.; Bloomer, Sherman H. (1988). „The origin of celestite in deep-sea carbonate sediments”. Geochimica et Cosmochimica Acta. 52 (2): 335—339. Bibcode:1988GeCoA..52..335B. doi:10.1016/0016-7037(88)90088-9.
- ^ Dedeyne, Roger (2007). Tables of gemstone identification (1. изд.). Gent, Belgium: Glirico. ISBN 9078768010. OCLC 265101587.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Celestine”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 5 (11 изд.). 1911.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
