Црква Светог Георгија у Кремнима
| Црква Светог Георгија | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Статус | хришћанска православна богомоља |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија жичка |
| Оснивање | 1936—1939. |
| Оснивач | Српска православна црква |
| Посвећен | Светом Георгију |
| Локација | |
| Место | Кремна, Ужице |
| Држава | Србија |
Црква Светог Георгија у селу Кремна, на територији града Ужица, подигнута је у периоду од 1936 до 1939. године и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.
Подизање цркве[уреди | уреди извор]
До изградње цркве посвећене Светом великомученику Георгију, становници Кремана и околних села за потребе молитве окупљали су се у двема дрвенима капелама, у домаћинству свештеника Захарића и на Збориште, а на празничну литургију и причешће одлазили у цркву у Биоску. Из тог разлога су на Савиндан 1932. године одлучили да саграде цркву, чија је градња започета у лето 1936. године, по пројекту архитекте Момира Коруновића и уз залагање епископа, потоњег митрополита, Јосифа Цвијовића и епископа Николаја Велимировића.[1]
У темеље храма стављена је боца, са записом на пергаменту који гласи: Овај темељ осветили су парох кремански Вукоје Цвијовић, свештеник и парох биоштански Маринко Радојевић, свештеник. Храм грађен за време краља Петра II 1936. године. Црква је завршена у јесен 1939. године, а освештана тек из другог пута 1964. године. Први покушај освећења 1942. године прекинуле су окупационе власти, у пола обреда.
Архитектура цркве[уреди | уреди извор]
Црква је саграђена од камена, на крстастој основи са тространом апсидом на истоку и параклисим и куполом, постављеном на коцкасто постоље помоћу пандантифа. На западној страни, испред главног портала, налази се трем ослоњен на два стуба и полукружно засведен. Црквена звона, рад су Живка Р. Бурића, ливца звона из Јагодине, набављена су 1941. године. Мање звоно цркви је даровала креманска општина, а друго веће трговци из Кремана. Епископ Николај Велимировић је из Охрида довео и дрворезбаре и сликаре који су извели иконостас у храму.[2]
Зидне слике, почевши од 1978. године, урадили су сликари из Београда, Мишо и Даница Младеновић, по узору на српско средњовековни живопис.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Црква Светог Великомученика Георгија”. Памтим Златибор. Архивирано из оригинала 14. 02. 2017. г. Приступљено 14. фебруар 2017.
- ^ „Црква Светог Георгија”. Ужице нет. Приступљено 14. фебруар 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Зорица Златић Ивковић, Манастири и цркве златиборске области, каталог изложбе, Сирогојно, 2013.
- Петар Оторанов, Знамења Златибора и околине, Ужице, 1996.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Намесништво Ужичко”. Епархија жичка. Приступљено 13. фебруар 2017.
