Црква Светог Георгија у Кремнима

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Георгија
Основни подаци
Статусхришћанска православна богомоља
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија жичка
Оснивање19361939.
ОснивачСрпска православна црква
ПосвећенСветом Георгију
Локација
МестоКремна, Ужице
ДржаваСрбија

Црква Светог Георгија у селу Кремна, на територији града Ужица, подигнута је у периоду од 1936 до 1939. године и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Подизање цркве[уреди | уреди извор]

До изградње цркве посвећене Светом великомученику Георгију, становници Кремана и околних села за потребе молитве окупљали су се у двема дрвенима капелама, у домаћинству свештеника Захарића и на Збориште, а на празничну литургију и причешће одлазили у цркву у Биоску. Из тог разлога су на Савиндан 1932. године одлучили да саграде цркву, чија је градња започета у лето 1936. године, по пројекту архитекте Момира Коруновића и уз залагање епископа, потоњег митрополита, Јосифа Цвијовића и епископа Николаја Велимировића.[1]

У темеље храма стављена је боца, са записом на пергаменту који гласи: Овај темељ осветили су парох кремански Вукоје Цвијовић, свештеник и парох биоштански Маринко Радојевић, свештеник. Храм грађен за време краља Петра II 1936. године. Црква је завршена у јесен 1939. године, а освештана тек из другог пута 1964. године. Први покушај освећења 1942. године прекинуле су окупационе власти, у пола обреда.

Архитектура цркве[уреди | уреди извор]

Црква је саграђена од камена, на крстастој основи са тространом апсидом на истоку и параклисим и куполом, постављеном на коцкасто постоље помоћу пандантифа. На западној страни, испред главног портала, налази се трем ослоњен на два стуба и полукружно засведен. Црквена звона, рад су Живка Р. Бурића, ливца звона из Јагодине, набављена су 1941. године. Мање звоно цркви је даровала креманска општина, а друго веће трговци из Кремана. Епископ Николај Велимировић је из Охрида довео и дрворезбаре и сликаре који су извели иконостас у храму.[2]

Зидне слике, почевши од 1978. године, урадили су сликари из Београда, Мишо и Даница Младеновић, по узору на српско средњовековни живопис.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Црква Светог Великомученика Георгија”. Памтим Златибор. Архивирано из оригинала 14. 02. 2017. г. Приступљено 14. фебруар 2017. 
  2. ^ „Црква Светог Георгија”. Ужице нет. Приступљено 14. фебруар 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Зорица Златић Ивковић, Манастири и цркве златиборске области, каталог изложбе, Сирогојно, 2013.
  • Петар Оторанов, Знамења Златибора и околине, Ужице, 1996.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]