Иконостас

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иконостас је преграда која одваја олтарски простор од остатка цркве, а на коме се налазе иконе. Постоји само у православним црквама. Реч је грчког порекла и изворно значи: „место за иконе“ (иконо стазис).

Иконостас је обично од дрвета (мада може бити и од других материјала, нпр. од мермера, а у новије доба чак и од инокса - црква на Руднику), и на њему постоје троја врата (од чега се у малим црквама одступа због простора и онда се праве само једна врата). Број икона зависи од величине иконостаса. "Иконе се уграђују у развијени иконостас по одређеним црквеним канонима"[1]

"Иконостас се поставља у црквама не само ради украса, већ ради буђења побожности код верних. На иконостасу је представљен троструки позив Исуса Христа, приказана је историја Старог и Новог завета; иконостас је, тако-рећи, отворена књига из које сваки човек може упознати најглавније догађаје и учење хришћанске вере“.[2]

Слике[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Душан Комлушки. Средњовековни манастири и цркве у Србији. Службени гласник(ISBN 86-7549-344-4)
  2. ^ протонамесник Милан Пантелић-Мали православни подсетник /стр.30/(Арс либри, Бгд. и Бесједа, Б. Лука -2000)


Спољашње везе[уреди]