Шаблон:ИЧ-Фински залив
Фински залив (фин. Suomenlahti, швед. Finska viken, ест. Soome laht, рус. Фи́нский зали́в) релативно је плитки залив на крајњем истоку акваторије Балтичког мора, на подручју Северне Европе. Ограничен је јужном обалом Финске на северу, северном обалом Естоније на југу, те територијама Лењинградске области и Санкт Петербурга у Русији на истоку. Према подацима Међународне хидрографске организације западна граница залива иде до линије која повезује острво Осмусар на југу са полуострвом Ханко на северу. На обалама Финског залива налазе се два главна града европских држава, Хелсинки и Талин, историјска престоница Руске Империје и други по величини град данашње Русије, Санкт Петербург, те важне балтичке луке — Виборг, Приморск и Еспо.
Површина акваторије Финског залива је приближно око 30.000 км2, максимална дужина у смеру исток-запад је до 420 километара, а ширина до 130 километара. Просечна дубина залива је око 38 метара. Ка заливу гравитира басен површине преко 420.000 км2, а најважније притоке су Нева, Нарва, Луга, Сестра. У источном делу Финског залива, који је и најплићи, налазе се Невски, Виборшки, Лушки, Нарвски и Копорски залив. Преко Сајменског канала повезан је са језерским системом Сајма на југу Финске.