Ad libitum

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ad libitum (итал. ad libitum, a piacere, ad arbitrio, а beneplacito, фр. ad libitum, à volonté, енгл. ad libitum, at pleasure, at will, нем. ad libitum, a piacere, nach Belieben)[1] je латински израз који значи по вољи. Његова скраћеница је ad lib, ad-lib или само A. l.[2]

Синоним речи ad libitum је италијанска реч а piacere (читај: а пјачере), што значи слободно, по вољи.[3]

Две врсте употребе израза Ad libitum[уреди]

Израз Ad libitum се употребљава у некој композицији као:

1. Ознака за извођење у слободном темпу, што значи да извођач (интерпретатор) или диригент може дело да интерпретира према сопственом нахођењу ослањајући се на своја осећања темпа, динамике и агогике, али све у оквирима лепог и "добре мере“.
2. Ознака за необавезно присуство:
  • инструмента у ансамблу. Одређени инструмент се може изоставити или се може убацити неки други инструмент, по вољи.
  • неке деонице композиције. Одређена деоница из композиције се може изоставити.
  • неког дела композиције, на пример инструментална каденца, или, обрнуто, да се она може по вољи убацити - импровизовати ако је нема.

Види још[уреди]

Референце[уреди]