Aziridin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Aziridin
Aziridine.svg
Aziridine3d.png
IUPAC ime
Drugi nazivi Azaciklopropan, Etilen imin
Identifikacija
CAS registarski broj 151-56-4 YesY
ChemSpider[1] 8682 YesY
EINECS broj 205-793-9
KEGG[2] C11687
ChEMBL[3] CHEMBL540990 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C2H5N
Molarna masa 43.07 g mol−1
Agregatno stanje Clear colorless oily liquid[4]
Gustina 0.8321 g/ml 20 °C[5]
Tačka topljenja

-77.9°C

Tačka ključanja

56°C

Rastvorljivost u vodi miscible all proportions
Opasnost
Tačka paljenja -11 °C
Srodna jedinjenja
Srodne heterociklizacija Boriran,
Etilen oksid,
Etilen sulfid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Aziridini su organska jedinjenja koja sadrže aziridinsku funkcionalnu grupu, tročlano heterociklično jedinjenje sa jednom amino grupom i dve metilenske grupe.[6][7] Osnovno jedinjenje je aziridin (ili etilen imin), sa molekulskom formulom C2H5N.

Struktura[уреди]

Uglovi veza aziridina su aproksimativno 60°, što je znatno manje od normalnog ugljovodoničnog ugla veze od 109.5°. Posledica toga je angularno naprzanje slično molekulima ciklopropana i oksirana. Model savijenih veza objašnjava vezivanje takvih jedinjenja. Aziridin je manje bazan nego aciklični alifatični amini, sa pKa od 7.9 za konjugovanu kiselinu, usled povećanog s karaktera slobodnog elektronskog para azota. Angularno naprezanje u aziridinu takođe povišava barijeru inverzije azota. Visina ove barijere omogućava izolaciju zasebnih invertomera, na primer cis i trans invertomeri N-hloro-2-metilaziridina.

Sinteza[уреди]

Postoji više sintetičkih puteva.

Ciklizacija haloamina i amino alkohola[уреди]

Aminska funkcionalna grupa istiskuje susedni halid u reakciji intramolekulske nukleofilne supstitucije čime se formira aziridin. Amino alkoholi imaju jednaku reaktivnost, ali se hidroksilna grupa mora prvo konvertovati u dobru odlazeću grupu. Ciklizacija amino alkohola se zove Venkerova sinteza (1935), a ciklizacija haloamina Gabrielov etileniminski metod (1888)[8].

Adicija nitrena[уреди]

Adicija nitrena u alkene je dobro-poznat metod za sintezu aziridina. Fotoliza ili termoliza azida su pouzdani načini formiranja nitrena. Nitreni takođe mogu da se pripreme in situ iz jodozobenzen diacetata i sulfonamida, ili etoksikarbonilnitren iz N-sulfoniloksi precursora.[9]

Adicija nitrena

Reference[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  4. ^ „Aziridine“ (pdf). 
  5. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  6. ^ Heterocyclic chemistry. Harlow, England: Longman Scientific. 1987. ISBN 978-0-582-01421-3. 
  7. ^ Albert Padwaa and S. Shaun Murphreeb (2006). „Epoxides and aziridines - A mini review“. Arkivoc: 6-33. 
  8. ^ „Gabriel Ethylenimine Method“. 
  9. ^ Addition reactions of ethoxycarbonylnitrene and ethoxycarbonylnitrenium ion to allylic ethers M. Antonietta Loreto, Lucio Pellacani, Paolo A. Tardella, and Elena Toniato Tetrahedron Letters, Volume 25, Issue 38, 1984, Pages 4271-4274 Abstract

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]