Cikloheksen
| Cikloheksen | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | Tetrahidrobenzen, 1,2,3,4-Tetrahidrobenzen, Benzentetrahidrid, Cikloheks-1-en, Heksanaftilen, UN 2256 |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 110-83-8  |
| PubHem | 8079 |
| HemPauk | 7788 |
| EINECS broj | |
| ChEBI | 36404 |
| RTECS | GW2500000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C6H10 |
| Molarna masa | 82.143 g/mol |
| Agregatno stanje | tečnost |
| Gustina | 0.8110 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
-103.5 °C, 170 K, -154 °F |
| Tačka ključanja |
82.98 °C, 356 K, 181 °F |
| Rastvorljivost u vodi | 250 mg/L |
| Napon pare | 8.93 kPa (20 °C)
11.9 kPa (25 °C) |
| Indeks refrakcije (nD) | 1.4465 |
| Opasnost | |
| NFPA 704 |
 3
1
0
|
| R-oznake | R11, R19, R21/22 |
| S-oznake | S16, S23, S24, S25, S33 |
| Tačka paljenja | -12 °C (10 °F) |
| Tačka spontanog paljenja | 244 °C (471.2 °F) |
| Eksplozivni limiti | 1–5 % |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Cikloheksen je ugljovodonik sa formulom C6H10.[1][2] Ovaj cikloalken je bezbojna tečnost sa oštrim mirisom. On je intermedijar u raznim industrijskim procesima. Cikloheksen nije veoma stabilan tokom dugotrajnog skladištenja sa izlaganjem svetlosti i vazduhu, te formira perokside.
Садржај |
Produkcija i upotreba [уреди]
Cikloheksen se proizvodi parcijalnom hidrogenacijom benzena, procesom koji je razvila kompanija Asahi Hemikal. On se konvertuje u cikloheksanol, koji se dehidrogeniše do cikloheksanona, prekursora kaprolaktama.[3] Cikloheksen je isto tako prekursor adipinske kiseline, maleinske kiseline, dicikloheksiladipata, i cikloheksenoksida. On se koristi kao rastvarač.
Reference [уреди]
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- ^ Michael T. Musser "Cyclohexanol and Cyclohexanone" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. doi:10.1002/14356007.a08_217
Vidi još [уреди]
Spoljašnje veze [уреди]
- Internacionalna karta hemijske bezbednosti 1054
- NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0167
- Bezbednosti podaci
- MSDS podaci
|
||||||||
