Dire Straits

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dire Straits
Dire Straits уживо у Београду, 1985. године
Dire Straits уживо у Београду, 1985. године
Подаци
Место Уједињено Краљевство
Жанр рок
Активни период 19771995
Издавачка кућа Phonogram, Vertigo, Warner Bros.
Бивши чланови
Марк Нофлер
Џон Илсли
Дејвид Нофлер
Пик Видерс
Хал Линдес
Тери Вилијамс
Омар Хаким
Џек Сони
Вебсајт www.direstraits.co.uk

Dire Straits (енгл. Dire Straits, ИПА: /daɪər streɪts/, транскрипција: Дајер стрејтс) је био британски рок бенд који су 1977. године основали Марк Нофлер (енгл. Mark Knopfler), гитара и вокал), његов брат Дејвид Нофлер (гитара), Џон Илсли (енгл. John Illsley, бас гитара) и Пик Видерс (енгл. Pick Withers, бубњеви), а менаџер им је био Ед Бикнел (енгл. Ed Bicknell). Иако се појавила у време владавине панк рока, група је свирала према конвенцијама класичног рока, мада са поједностављеним звуком привлачним тадашњој публици засићеној помпезношћу стадионског рока из 1970-их.

Каријера[уреди]

На почетку каријере, Марк и Дејвид су захтевали од власника пабова да утишају појачала како би гости могли разговарати док бенд свира, показујући тако своју ненаметљивост и несигурност. Име Dire Straits (у жаргону: "у шкрипцу") дао им је цимер бубњара Пика Видерса, наводно због тога што су чланови групе у почетку били без посла и у тешкој финансијској ситуацији.

Прва два албума[уреди]

Упркос свом старомодном приступу рокенролу, група својим првим, истоименим албумом, постиже светски успех, а албум је продат у вишеструком платинастом тиражу. Након издавања првог албума, кренули са на турнеју као предгрупа бенду Talking Heads, да би након што је сингл Sultans of Swing постигао успех и сами кренули на америчку турнеју, током које су одсвирали 51 концерт за 38 дана. На овој турнеји их је запазио Боб Дилан, и након тога позвао Марка Нофлера и Пика Видерса да свирају на његовом албуму Slow Train Coming.

Група је у почетку највеће успехе постигла у Немачкој, где је њихов други албум Communiqué дебитовао на првом месту топ-листе најпродаванијих албума, док се први албум још увек налазио на трећем месту. Други албум је наставио у истом стилу као и први, али је Марк Нофлер након тога почео да показује интересовање за компликованије аранжмане и сложеније композиције.

Промене стила и рани успеси[уреди]

Током снимања следећег албума, Making Movies, дошло је до великих тензија између браће Нофлер око различитог схватања правца у коме би бенд требало да настави. Марк, који је био главни аутор музике и текстова, желео је више да експериментише са дугим и компликованим песмама, док је Дејвид заступао идеју да би требало наставити са једноставним песмама, као на прва два албума. Сукоб браће завршио се тако што је Дејвид напустио бенд током снимања албума, и у студију је замењен студијским музичарем Сидом МекГинисом. Комплексност аранжмана на којој је Марк инсистирао захтевала је и коришћење клавијатура, које је у студију снимио Рој Битен, пратећи музичар Бруса Спрингстина. Након снимања, бенду су се за турнеју као пуноправни чланови прикључили гитариста Хал Линдес и клавијатуриста Алан Кларк. Албум је објављен 1980. године, а са њега су се издвојили хитови Romeo and Juliet и Tunnel of Love.

Следећи албум, Love Over Gold из 1982. године, први који је Нофлер самостално продуцирао, означио је кулминацију ове експерименталне фазе групе. Овај албум карактеришу необична атмосферичност, комплексни аранжмани, као и дуге инструменталне деонице. Од пет песама, колико је било на албуму, само једна је била краћа од 6 минута, а уводна нумера Telegraph Road трајала је чак 14 минута. Са овог албума се као сингл издвојила се песма Private Investigations, упркос томе што траје готово 7 минута, која је од тада остала стални део репертоара бенда на свим концертима. Недуго по објављивању албума, групу је напустио и бубњар Пик Видерс, кога је заменио Тери Вилијамс.

Године интернационалног успеха[уреди]

Након објављивања албума Love Over Gold, Марк Нофлер се посветио писању музике за филмове Local Hero и Cal, и то су уједно били његови први соло албуми, објављени 1983. и 1984. године. У то време је такође продуцирао Диланов албум Infidels из 1983. године, а написао је и насловну песму на повратничком албуму Тине Тарнер, Private Dancer из 1984. године. Исте године, објављен је и први соло албум Џона Илслија, на коме су гостовали Нофлер и Тери Вилијамс.

Крајем године, група се вратила у студио да би снимила следећи албум, Brothers in Arms, који ће бити објављен 1985. године, и, испоставиће се, представљаће највећи успех бенда икада. Током снимања албума дошло је до нових персоналних измена: бенду се придружио још један клавијатуриста, Гај Флечер, који је пре тога радио са групом Roxy Music, а уместо Хала Линдеса нови гитариста је постао Џек Сони. Током снимања испоставило се да стил свирања Терија Вилијамса није одговарао звуку који је група желела да постигне на албуму, тако да је већину бубњарских деоница снимио студијски музичар Омар Хаким.

Албум је постигао огроман успех, дебитујући првом месту топ-листе најпродаванијих албума и у Великој Британији и у САД, да би постигао вишеструки платинасти тираж. Brothers in Arms је био први албум који се појавио у различитим верзијама на винилу и компакт-диску, на којем је неколико песама било објављено у верзијама дужим од оних издатих на винилу. Ово је допринело да Brothers in Arms буде први компакт-диск продат у више од милион примерака.

Чланови бенда[уреди]

Последња постава бенда (1995.)

  • Марк Нофлер - главни вокал, гитара (1977–1995)
  • Џон Илсли - бас гитара, пратећи вокал (1977–1995)
  • Алан Кларк - клавијатуре (1980–1995)
  • Гај Флечер - клавијатуре, пратећи вокали (1984–1995)

Бивши чланови

  • Дејвид Нофлер - гитара, клавијатуре, пратећи вокали (1977–1980)
  • Пик Видерс - бубњеви и удараљке (1977–1982)
  • Хал Линдес - гитара, пратећи вокали (1980–1985)
  • Тери Вилијамс - бубњеви (1982–1989)
  • Омар Хаким - бубњеви (1985)
  • Џек Сони - гитара (1985–1988)

Помоћни чланови током турнеја

  • Мел Колинс - саксофон (1983)
  • Томи Мандел - клавијатуре (1982–1983)
  • Јоп де Корте - удараљке (1982–1986)
  • Крис Витен - бубњеви и удараљке (1991–1995)
  • Фил Палмер - гитара (1991–1995)
  • Пол Френклин - педал стил гитара (1991–1995)
  • Крис Вајт - саксофон (1985–1995)
  • Дени Камингс - удараљке (1991–1995)

Дискографија[уреди]

Албуми[уреди]

  • Dire Straits (album) (1978)
  • Communiqué (1979)
  • Making Movies (1980)
  • Love over Gold (1982)
  • Brothers in Arms (1985)
  • On Every Street (1991)

Песме[уреди]

  • Sultans Of Swing
  • Money For Nothing
  • Lady Writer
  • Romeo and Juliet
  • Tunnel Of Love
  • Once Upon A Time In The West
  • Private Investigation
  • Brothers In Arms
  • Down To The Waterline
  • Heavy Fuel

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Dire Straits