Izopren
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
2-methyl-1,3-butadiene
| |||
| Drugi nazivi
terpen
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ECHA InfoCard | 100.001.040 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| C5H8 | |||
| Molarna masa | 68,12 g/mol | ||
| Gustina | 0,681 g/cm³ | ||
| Tačka topljenja | −143.95 °C | ||
| Tačka ključanja | 34.067 °C | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Izopren (skraćeno od izoterpen), ili 2-metil-1,3-butadien, je široko rasprostanjeno organsko jedinjenje sa formulom CH2=C(CH3)CH=CH2. Pod standardnim uslovima to je bezbojna tečnost. Ovo jedinjenje je visoko isparljivo zbog svoje niske tačke ključanja.[1]
Izopren (C5H8) je monomer prirodne gume. On je takođe zajednički strukturni motiv jedne izuzetno raznovrsne grupe drugih prirodnih jedinjenja, koja se kolektivno nazivaju izoprenoidi. Molekulska formula izoprenoida su umnošci izoprena u obliku (C5H8)n. To se naziva izoprenskim pravilom.[2] Funkcionalne izoprenske jedinice u biološkim sistemima su dimetilalil difosfat (DMADP) i njegov izomer izopentenil difosfat (IDP).
Termini izopren i terpen su u jednini sinonimi, dok se u množini (izopreni, terpeni) odnose na terpenoide (isoprenoide).
Literatura[уреди | уреди извор]
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ L. Ruzicka. „The isoprene rule and the biogenesis of terpenic compounds”. Cellular and Molecular Life Sciences. 9 (10): 357—367. doi:10.1007/BF02167631.[мртва веза]
Dodatna literatura[уреди | уреди извор]
- Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- Poisson, N.; M. Kanakidou; P. J. Crutzen (2000). „Impact of nonmethanehydrocarbons on tropospheric chemistry and the oxidizing power of the global troposphere: 3-dimensional modelling results”. Journal of Atmospheric Chemistry. 36 (2): 157—230. ISSN 0167-7764. doi:10.1023/A:1006300616544.
- Claeys, M.; B. Graham; G. Vas; W. Wang; et al. (2004). „Formation of secondary organic aerosols through photooxidation of isoprene”. Science. 303 (5661): 1173—1176. ISSN 0036-8075. PMID 14976309. doi:10.1126/science.1092805.
- Pier, P. A.; C. McDuffie (1997). „Seasonal isoprene emission rates and model comparisons using whole-tree emissions from white oak”. Journal of Geophysical Research. 102 (D20): 23,963—23,971. Bibcode:1997JGR...10223963P. ISSN 0148-0227. doi:10.1029/96JD03786.
- Poschl, U.; R. von Kuhlmann; N. Poisson; P. J. Crutzen (2000). „Development and intercomparison of condensed isoprene oxidation mechanisms for global atmospheric modeling”. Journal of Atmospheric Chemistry. 37 (1): 29—52. ISSN 0167-7764. doi:10.1023/A:1006391009798.
- Monson, R. K.; E. A. Holland (2001). „Biospheric trace gas fluxes and their control over tropospheric chemistry”. Annual Review of Ecology and Systematics. 32: 547—576. doi:10.1146/annurev.ecolsys.32.081501.114136.
