RecBCD

С Википедије, слободне енциклопедије
Eksodezoksiribonukleaza V
Identifikatori
EC broj3.1.11.5
CAS broj37350-26-8
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum
Kristalografiska struktura RecBCD enzima (1W36​).[1] RecB, RecC, i RecD podjedinice enzima su obojene ljubičasto, zeleno, i margenta, dok je delimično odvijen DNK heliks za koji je enzim vezan obojen smeđe.

RecBCD (EC 3.1.11.5, Escherichia coli eksonukleaza V, E. coli eksonukleaza V, gen recBC endoenzim, RecBC dezoksiribonukleaza, gen recBC DNaza, eksonukleaza V, gen recBCD enzimi) je enzim E. coli bakterije koji inicira rekombinantnu popravku potencijalno letalnog prekida dvolančane DNK koji može da bude posledica izlaganju jonizirajućoj radijaciji, replikacionih grešaka, endonukleaza, oksidativnog oštećenja, i niza drugih faktora.[2] RecBCD enzim je helikaza koja odvija, ili razdvaja DNK lance, kao i nukleaza koja preseca jednolančanu DNK.[1] Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju

Eksonukleolitičko razlaganje (u prisustvu ATP) u bilo 5'- ka 3'- ili 3'- ka 5'- smeru čime se formiraju 5'-fosfooligonukleotidi

Struktura[уреди | уреди извор]

Enzimski kompleks se sastoji od tri različite podjedinice: RecB, RecC, i RecD i stoga se kompleks naziva RecBCD. Pre otkrića recD gena,[3] ovaj enzim je bio poznat kao RecBC. Svaka podjedinica je kodirana zasebnim genom:

gen lanac protein funkcija
RecB beta P08394 3'-5' helikaza, nukleaza
RecC gama P07648 prepoznaje Chi (engl. Crossover Hotspot Instigator)
RecD alfa P04993 5'-3' helikaza

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Singleton MR, Dillingham MS, Gaudier M, Kowalczykowski SC, Wigley DB (2004). „Crystal structure of RecBCD enzyme reveals a machine for processing DNA breaks”. Nature. 432 (7014): 187—93. PMID 15538360. doi:10.1038/nature02988. 
  2. ^ Spies M, Kowalczykowski SC (2003). „Homologous recombination by RecBCD and RecF pathways”. Ур.: Higgins P. Bacterial Chromosomes. Washington, D.C: ASM Press. стр. 389—403. ISBN 978-1-55581-232-4. 
  3. ^ Amundsen SK, Taylor AF, Chaudhury AM, Smith GR (1986). „recD: the gene for an essential third subunit of exonuclease V.”. Proc Natl Acad Sci U S A. 83 (15): 5558—62. PMC 386327 Слободан приступ. PMID 3526335. doi:10.1073/pnas.83.15.5558. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=RecBCD&oldid=27558852”