Saxifraga marginata
| Saxifraga marginata | |
|---|---|
_plant_3.jpg)
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Ред: | Saxifragales |
| Породица: | Saxifragaceae |
| Род: | Saxifraga |
| Врста: | S. marginata
|
| Биномно име | |
| Saxifraga marginata | |
Обрубљена камењарка (лат. Saxifraga marginata) је планинска биљка из породице Saxifragaceae.
Изглед[уреди | уреди извор]
Хабитус[уреди | уреди извор]
Хабитус је полулоптаст, од 5 до 20 cm у пречнику. Хабитус чине бројни фертилни и стерилни изданци, густо збијени у полулопту. Висина биљке је од 5 до 10 cm.
Листови[уреди | уреди извор]
Листови розете дуги су од 4 до 6 mm, широки од 0,8 до 1,6 mm, лопатичасти или дугуљасти, са 5 до 7 јамица, испуњених кристалима калцијум-карбоната (CaCO3), при основи трепљасти. Листови стабљике су линеарно ланцетасти.
Цвет[уреди | уреди извор]
Цветне стабљике су жлездовито длакаве. На свакој стабљици је 3 до 9 цветова. Крунични листићи су беле боје, и дупло су дужи од чашичних.[1]
Варијетети[уреди | уреди извор]
Идући од северозападних преко југоисточних Динарида, до Шарско-Пиндских планина, ова врста се диференцира на велики број облика.[2]
- Saxifraga marginata var. rocheliana (Sternb.) Engl. et Irmsch.
- Saxifraga marginata var. coriophylla (Gris.) Engl.
- Saxifraga marginata var. karadzicensis (Deg. et Koš.) Engl. et Irmsch.
- Saxifraga marginata var. borxi (Boiss. et Heldr.)
Прва два варијетета имају велики број форми и субформи. Ово указује на веома сложен комплекс облика, односно популација.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Обрубљена камењарка распрострањена је у југоисточној Европи, од Хрватске, преко Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије и Македоније, до Грчке и Бугарске.
_plant.jpg)
Услови станишта[уреди | уреди извор]
Насељава пукотине кречњачких и доломитних стена у алпском и субалпском појасу. Расте на стаништима са средњом годишњом температуром од 0 до 5 °C.
Средње јулске температуре на стаништима најтермофилнијих популација се крећу око 15 °C, а средње јануарске на стаништима најфригорифилнијих популација се спуштају до -8 °C; апсолутне максималне температуре се крећу око 35 °C, а апсолутне минималне се спуштају до -35 °C, те и ова врста припада групи изразитих еуритермних биљака. Изразита је хелиофита са широком валенцом у односу на свјетло.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
_plant.jpg)
_flower.jpg)
_detail.JPG)
_plant_2.jpg)
_flower_2.jpg)
_flower_3.jpg)
-1F.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Catalogue of Life - 2014 Annual Checklist :: Species details”. www.catalogueoflife.org. Приступљено 10. 4. 2020.
- ^ а б Lakušić, Radomir (1990). Planinske biljke (3. изд.). Sarajevo: IP Svjetlost; Izdavačko preduzeće Sarajevo; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. стр. 53. ISBN 86-01-02556-0.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
