Чувени жиг

Чувени жиг се у правној теорији подразумева под брендом, односно то је онај жиг који има изузетно јаку репутацију попут Мајкрософта или ИБМ, Нескафе, Гугла... Под брендом се често подразумева и имиџ неког предузећа, начин на који су обучени његови службеници, начин на који оно комуницира са јавношћу... Жиг са правног аспекта значи монопол. Компанија Цоца-Цола има свој чувени жиг, а то са правног аспекта значи да нико други осим те компаније не може да га користи ради обележавања безалкохолних пића, без дозволе те компаније. Уколико би то чинио, био би у опасности да буде изложен тужби.

Критеријуми настанка чувеног жига[уреди | уреди извор]

У правној теорији жиговног права издвојила су се четири кључна критеријума и испуњавањем истих одређени жиг стиче епитет чувеног или препознатљивог:

доминантност на тржишту

јединственост жига

изворност знака

посебна позиција (перцепција) жига у јавности

За квалификацију чувеног жига нужна је његова доминантна позиција на тржишту, односно постизање изразито високог степена снаге означавања, чиме се декларише као препознатљива ознака неке компаније или одређеног производа. Обично се сматра се да је жиг испунио услов опште препознатљивости ако га познаје 70-80% становништва земље у којој се тражи заштита. Тражи се јединственост жига на одређеном тржишту, односно да се ради о једином таквом жигу. Ипак, не тражи се строго удовољавање овом критеријуму, него пре свега примереност жига перцепцији јавности, да ли је тај жиг познат у максималној мери, те да ли га јавност перципира као жиг одређеног носиоца. Код тога се не тражи да такав жиг користи искључиво једна компанија независно о пословној дјелатности односно врсти производа или услуга на које се односи. Чувени жигови обвезно морају имплицирати и одређен степен изворности, особености или оригиналности.

Правна регулатива[уреди | уреди извор]

Странке које имају намеру да њихов жиг постигне статус добро познатог жига и да потом постане опште познат другим компанијама односно потрошачима, морају располагати документацијом ради могућег разматрања, укључујући, између осталог, и следеће :

фактуре, тржишну и маркетиншку документацију, документацију о извозу односно увозу, те детаљне статистичке податке о продаји роба или услуга;
оглашавање у домаћим и иностраним медијима, као што су новине, часописи или телевизијске емисије;
документацију која се односи на дистрибуцију и трговинске канале за производе или услуге;
вредност или вредновање жига на тржишту, рангирање у продајним резултатима, рангирање у рекламним трошковима и др.;
доказ о години кад је жиг прихваћен или створен, као и доказ о преманентној употреби жига;
материјале који показују регистрацијски статус жига у земљи и изван земље порекла;
релевантне евиденције или тржишне прегледне извештаје издане од веродостојних организација;
документе о признању издане од управних или судских тела;
другу евиденцију која доказује познатост или славност жига.

Регистровање жигова у Србији[уреди | уреди извор]

Завод за интелектуалну својину је посебна организација у систему државне управе Републике Србије у чијој су надлежности послови који се односе на права индустријске својине и ауторско и сродна права. Делокруг рада Завода за интелектуалну својину прописан је Законом о министарствима („Сл. гласник Р.Србије“, бр: 65/2008). На основу чл. 40. овог закона Завод обавља стручне послове и послове државне управе који се односе на:

патент и мали патент, жиг, дизајн, ознаку географског порекла, топографију интегрисаног кола, ауторско право и сродна права;
примену међународних уговора из области заштите интелектуалне својине и представљање и заступање интереса Републике Србије у специјализованим међународним организацијама за заштиту интелектуалне својине;
надзор над радом организација за колективно остваривање ауторског права и сродних права; развој у области заштите интелектуалне својине;
информационо-образовне послове у области засхтите интелектуалне својине, као и друге послове одређене законом.

Међународно регистровање жигова[уреди | уреди извор]

Основни принципи међународне заштите свих права индустријске својине садржани су у Париској конвенцији о заштити индустријске својине, а поступак међународног регистровања жигова је посебно регулисан Мадридским аранжманом о међународном регистровању жигова и Протоколом уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова.

Према Мадридском аранжману, пријавилац може своју пријаву да заснива само на жигу који је већ регистрован у националном заводу земље порекла, док према Мадридском протоколу, међународна пријава жига може да буде заснована и на знаку који је само пријављен за регистровање, али још није регистрован у националном заводу земље порекла.

Неке земље су чланице само Мадридског аранжмана, неке само Мадридског протокола, а неке и Мадридског аранжмана и Мадридског протокола. Како су поједина питања различито регулисана Мадридским аранжманом и Мадридским протоколом, у сваком конкретном случају се мора претходно утврдити који ће се од ова два међународна уговора примењивати на поступак међународног регистровања жига. Ово се одређује у зависности од тога којим уговором је везан завод порекла као и којим уговором су везане земље за које се тражи међународна заштита. Завод земље порекла је онај завод посредством кога пријавилац жели да међународно заштити свој жиг. Земље назначења су земље за које пријавилац тражи међународно регистровање.

Основ за међународно регистровање жига може бити национални жиг који је регистрован у заводу земље порекла или национална пријава поднета заводу земље порекла, зависно од тога који се међународни уговор примењује на конкретан захтев за међународно регистровање жига.

Закон о жиговима[уреди | уреди извор]

Носилац жига не може забранити другом лицу да исти или сличан знак користи за обележавање робе, односно услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг. Носилац чувеног жига може забранити другом лицу да исти или сличан знак користи за обележавање робе, односно услуга које нису сличне онима за које је жиг регистрован, ако би коришћење таквог знака упућивало на повезаност те робе, односно услуга и носиоца заштићеног чувеног жига и ако постоји вероватноћа да би носилац чувеног жига трпео штету таквим коришћењем. Жигом се не може заштитити знак:

који, без обзира на робу, односно услуге на које се односи, представља репродукцију, имитацију, превод или транслитерацију заштићеног знака другог лица или његовог битног дела,
који је код учесника у промету у Републици Србији несумњиво познат као знак високе репутације (чувени жиг),
ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији;

Литература[уреди | уреди извор]