Ђорђе Лазаревић

Ðорђе Лазаревић
Академик Ђорђе Лазаревић
Лични подаци
Датум рођења	(1903-03-03)3. март 1903.
Место рођења	Власина Округлица, Сурдулица, Краљевина Србија
Датум смрти	28. јун 1993.(1993-06-28) (90 год.)
Место смрти	Београд, СРЈ

Ðорђе Лазаревић (Власина Округлица, Сурдулица, 3. март 1903 — Београд, 28. јун 1993) био је професор Грађевинског факултета у Београду.

Такође је био почасни доктор београдског универзитета, први председник Југословенског друштва грађевинских конструктера (1958—1964), добитник је Октобарске награде града Београда, Седмојулске награде Социјалистичке Републике Србије, Награде АВНОЈ-а и носилац је бројних високих одликовања.

Биографија

Детињство и школовање

Ðорђе Лазаревић рођен је 3. марта 1903. године у Власина Округлици од оца Михајла и мајке Гине поред 4 брата: Аврам, Душан, Александар (Цања), Чеда и сестре Тијане у породици Чубрини. Основну и средњу школу учио је на разним местима, а Технички факултет завршио је у Београду 1927. године као први у генерацији.

Запослење

Предратни период радио је у чешкој фирми „Матија Блеха“ у Београду, и у свом овлаштеном бироу у Београду. Други свјетски рат провео је у логорима у Њемачкој, а послије ослобођења враћа се у земљу и ради као директор Пројектантског завода Србије, а затим као ванредни професор Архитектонског факултета у Београду (1947). У то вријеме био је и експерт Министарства грађевина Србије и Савезног министарства електропривреде. На Грађевинском факултету у Београду био је професор од 1949. године. За дописног члана Академије наука у Београду изабран је 1955. а за редовног члана 1958. године.

Пројекти

Палате Албаније

Успјешно завршен пројекат архитектонског и конструктерског дијела зграде робне куће Та-Та у Кнез Михајловој улици, водио је ка пројекту Палате Албанија на Теразијама, тада највишег солитера од армираног бетона у Европи. На овој скелетној конструкцији примјењени су бетони чије су чврстоће биле веће од чврстоћа које су предвиђене тадашњим прописима за бетон, а посебно је значајна примјена арматуре од високовриједних челика у стубовима, са чиме је академик Лазаревић ишао читавих 20 година испред свјетских норми и стандарда. Бомбардовања Београда у Другом свјетском рату показала су издржљивост конструкције бетонског скелета Палате Албанија када ни бомба од пола тоне није успјела да је сруши.

Пројекат београдског биоскопа Космај

Из тог периода датира и конструкција београдског биоскопа Siti, данас биоскоп Космај. На изузетно тијесном простору било је потребно саградити биоскопску салу са што више мјеста. Проблем је ријешен вертикалним платнима- зидовима дебљине 12 cm у које је усидрена армиранобетонска греда која носи балкон сале. Реакције ове греде са више стотина тона уносе се у зидове платна — сидрењем арматуре греде у платна — рјешење које је у оно вријеме представљало изузетан конструктерски подухват.

Конкурс Хипотекарне банке

Хипотекарна банка Трговачког фонда Краљевине Југославије 14. јануара 1938. објавила је оглас за израду идејне скице за нову зграду банке. Имена побједника су објављена 6. априла 1938. и од тада почињу несугласице око тога ко је заиста аутор зграде. Конкурс се сматрао неуспјешним и није додијељена прва награда док су другу награду првобитно добили архитекте из Загреба Бранко Бон и Милан Гракалић, али им је награда одузета јер у то доба њихова школа није имала ранг високошколске установе, који је добила наредне године. Због овога, другу награду добијају Хинко Бауер и Марјан Хаберле, док трећу добија Милан Злоковић.

Како се жирију највише свидјело рјешење Бона и Гракалића они одлучују да га прихвате као побједника, али уз одређене корекције. Због ситуације са дипломама, Гракалић и Бон унајмљују београдског архитекту Миладина Прљевића да их представља у овом послу. Након извршених измјена фасада, Хипотекарна банка откупљује пројектну документацију, али каже ауторима да ће највјероватније одустати од градње због могућег рата. Ово је вјероватно био само изговор јер је познато да је било несугласица око хонорара. Послије одласка Бона и Гракалића у Загреб креће се са градњом палате. Изградња је завршена 20. октобра 1939. године. Кључну улогу у току изградње има статичар Ðорђе Лазаревић, који је свој посао одрадио беспријекорно добро, те приликом савезничког бомбардовања бомба од пола тоне није успјела да сруши зграду.

Мост Газела

Мост Газела је најпрометнији београдски мост изнад ријеке Саве. Грађен је 1966. до 1970. године, као дио градског ауто-пута и ауто-пута Братство и јединство. Мост је дугачак 332 m, а широк 27,5 m. Мост Газела се издиже изнад Саве 22,8 m током средњег водостаја.

Мост преко Бешке

Мост код Бешке код Дунава саграђен је у оквиру пројекта ауто-пута Београд-Нови Сад-Суботица. Укупна дужина моста је 2.250 m, а ширина 14,4 m. Усљед велике разлике у надморској висини лијеве и десне обале Дунава мост је дизајниран са нагибом од 2,3% што је уједно и највећи нагиб на ауто-путу. Током средњег водостаја уздиже се 51 m изнад Дунава. Главни дизајнер моста био је Бранко Жежељ, а изградила га је Мостоградња између 1971—1975. Мост се налази у близини мјеста Бешка по чему је и добио назив.

Мост младости

Мост младости у Нишу изграђен је 1960. године. Код њега је Лазаревић увео спонтану нормалну силу у армиранобетонски пресјек служећи се „нагнутим клатном“ на једном од средњих ослонаца. Средњи распон од 68 m врло је тешко постићи у армираном бетону. Ово је један хибридни систем који ради и као греда и као лук, примјењен први пут у конструкцијској пракси на подручју бивше Југославије.

Остала дјела

Љуска у хотелу Мажестик, на Обилићевом венцу, још један је од конструктерских подухвата из предратног периода. Ова купола импресионира својом лакоћом и елеганцијом, а прије свега по начину преношења оптерећења и садејству саме конструкције са другим конструкцијским елементима. У дјело Ðорђа Лазаревића убрајају се и многобројни силоси, резервоари, индустријски димњаци, фабричке хале, стубови, далеководи и друго. У резултате његове предратне конструктерско- мостоградитељске активности убрајају се и надвожњак код малог Иђоша, који је карактеристичан по својој изузетној закошености. Први мост преко Вардара у Скопљу такође спада у овај период. Након успјеха овог моста, низводно од Вардара саграђен је и други мост по пројекту и прорачуну Ðорђа Лазаревића.

Чланство и признања

Од 1955. године је члан САНУ и АНУБиХ. Проналазач је неколико и ван земље признатих конструкционих система, пионир је нове области механике, конструктер бројних запажених објеката. Истакао се као пројектант и градитељ бетонских мостова.

Његов рад под насловом „Einige einzelhalten uber die Konstruktion von Eisenbetonbrucken grosser Spanweiten“, објављен у њемачком часопису „Beton und Eisen“ 1939. године, представља темеље данашњег општеприхваћеног поступка конзолног грађења бетонских мостова великих распона без класичне скеле.

Од 2012. дипломска сала Грађевинског факултета у Београду носи име Ђорђа Лазаревића.

Научно-истраживачки рад

У свом научно-истраживачком раду академик Лазаревић био је оријентисан на конструктерске проблеме који су наилазили на примјену у бетонским конструкцијама. Његови радови из области економског димензионисања представљају претечу данашње области оптимизације. Принцип по коме се одређују чиниоци ширине из услова смичућих напона и оптималне висине пресјека, није превазиђен до данашњих дана. Ðорђе Лазаревић је, према томе, претеча и оснивач економске оптимизације армиранобетонског пресјека и читаве конструкције на подручју бивше Југославије.

Проблеми механике стијена

Велики дио посљератне стручне и научне активности академика Лазаревића, везан је за механику стијена. Са снажним развојем електропривреде проф. Лазаревић се суочио са проблемима механике стијена нарочито код хидротехничких тунела под притиском. Његове монографије Mechanical characteristics of mountain masses из 1954. године и Сегментни квадрати 1955. први су значајнији радови из ове области. Са сарадницима Института Јарослав Черни утврдио је деформације у облику лемниската кружних отвора тунела под притиском, проузроковане анизотропним понашањем стијенских маса. Овај феномен први пут је приказан у поменутој монографији.

Фонд Ðорђа Лазаревића

Фонд Ðорђа Лазаревића основала је Српска академија наука и умјетности у спомен на свог редовног члана академика Ðорђа Лазаревића, 1995. године. Седиште фонда је у САНУ, а циљ оснивања је помагање финансирања рада Академије. Фондом управља председник Академије. Истоимени фонд основан је и постоји у Сурдулици.

Писана дела и чланци

За собом је оставио велики број писаних дјела од којих су нека наведена овдје:

• Лазаревић Ð., 60 година рада,монографија, Изградња, Београд,1987.
• Прилог за рационално димензионисање савијених носилаца од армиреног бетона, Градбени вјесник, Загреб, бр.5. пп. 65-68, 1938.
• Основи теорије армираног бетона, Београд, Научна књига, 1950.
• Економско упоређење савијених Т-пресјека прорачунатих по класичном поступку I по поступку граничне носивости, Техника, бр.4. пп. 89-93, 1969.
• Прилози теорији армиранобетонских линијских носача, Београд, Научно дјело, 1968.
• Гранична носивост линијских система, Београд, Грађевинска књига, 1971.
• Лазаревић Ð., Прашчевић Ж., Оптимизацијски приступ у инжењерском расуђивању, Изградња, 45, бр.12. пп. 7-12, 1991.
• Напонско стинавање, Грађевински вјесник, бр.5, 1934.

Литература

• Савез друштава грађевинских конструктера Југославије, Симпозијум 89, Признања за животно дело- најбоља конструктерска остварења у 1988, Дубровник, Април (1989). пп. 1-4

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• www.градња.рс/потписан-уговор-о-обнови-газеле
• београдска.блог.рс/
• www.београдфилм.цо.рс/космај_ср.хтмл
• www.скyсцраперцитy.цом/схоwтхреад.пхп?т=406398&паге=462
• флицкр.цом/пхотос/илицвлада/3587123966/
• yугославиан.блогспот.цом/2009_05_01_арцхиве.хтмл