Палата Албанија

С Википедије, слободне енциклопедије
Палата Албанија
Palace Albania.jpg
Палата Албанија
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1939. год.; пре 82 године (1939)
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Палата „Албанија“ је први облакодер[1] у Београду. Налази се у средишту града, на углу Коларчеве и Кнез Михаилове улице. Изграђена је на основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године. Објекат је завршен 1939.[2] године по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића.[3] Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза ТеразијеСлавија.

Палата „Албанија“ има 13 надземних и четири подземна спрата, висока је 53 m и укупне је површине 8.000 m2. У време изградње био је други по висини небодер југоисточне Европе, Балкана и Краљевине Југославије (највиши је био Неботичник, изграђен 1933. висине 70 м).

Историја[уреди | уреди извор]

Кафана[уреди | уреди извор]

Палата Албанија, Миладин Прљевић

Име је добила по истоименој кафани "Албанија" из 1860. године, која се налазила на месту данашње палате. Београд су у 19. веку сачињавале претежно приземне и неке једноспратне грађевине, док су утицаји са запада тек почињали да се осећају, као и свест о стварању националног стила у архитектури. Тако је настала и кафана „Албанија”, која се састојала од подрума, приземља и једног спрата. Средином тридесетих година 20. века, приликом инспекцијског прегледа, остао је записан извештај у коме је изражен општи утисак о њеном запуштеном стању, као и закључак да се она поправком неће моћи довести у ред. Љигава маса од блата, органских материја и разних течности прекривале су под кафане. Кухиња је била тескобна, ниска, мрачна и несигурна против пожара, док се на једном прозору налазио ћевабџијски роштиљ, а у подруму су носећи зидови били од ломљеног камена са блатом. И поред лошег стања у коме се кафана налазила, она је представљала омиљено стециште старих Београђана, већина је свраћала због друштва, па им није сметао њен лош спољашњи, а ни унутрашњи изглед. Један од честих гостију тада, био је и Бранислав Нушић, који је, уверен да ће кафана заувек остати на свом месту, једном приликом записао[2]:

Палата Албанија ноћу

Почев од теразијског чвора, десном улицом која спаја Теразије и Позоришни трг (Коларчева улица), настаје низ кафана, од којих су многе већ раније изумрле. Једино, на врху те улице, постоји и данас, као траг старога Београда, и постојаће, како изгледа вековима, кафана „Албанија“, ругло Београда, али елдорадо свих закупаца те кафане. Не постоји кафана са мање режије, а више промета; нити постоји кафана коју посећује тако разнолика и тако мешовита публика

— Бранислав Нушић 1929.

Кафана је срушена одмах после поноћи 17. октобра 1936. године[4]. Мада је општина још пре тога укинула воду и струју, све до тренутка када су ватрогасци почели да скидају прозоре, у кафани су се послуживали гости. Цео догађај је пратио велики број Београђана, који су се враћали са вечерњих биоскопских представа.. На имању „Албаније“, осим ове кафане налазили су се и други закупци: кафаница „Мала касина“, ракиџиница, дуванџиница, часовничарска, галантеријска и друге радње, које су срушене истог, или неколико дана касније, а око педесетак људи је тада остало без посла.[5][6]

Плац[уреди | уреди извор]

Земљиште на коме се некада налазила "Албанија", површине 575 м2 продато је у новембру за тадашњих баснословних 8 милиона југословенских краљевских динара Хипотекарној Банци Трговачког фонда. Наведена сума била је исплаћена директним наследницима (Симићи и остали) оригиналног власника овог плаца - Крсте Томановића који је исти стекао 1860. г.[7][8]

Тек две године касније био је расписан конкурс за изградњу вишеспратнице на том месту[2], у међувремену је, децембра 1937, подизан рекламни павиљон.[9] Конкурс за идејне скице је расписала Хипотекарна банка Трговачког фонда у Београду 14. јануара 1938. године, рок за предају радова био је до 28. фебруара , а извештај комисије је урађен 6. априла исте године. На конкурс су се пријавиле 84 архитекте, али нико није добио прву награду.[10] Додељена су друга и две треће награде, два решења су предвиђала конкавни облик према Теразијама. Награда решењу које је на крају спроведено је повучена јер аутори нису имали школске квалификације.[11]

Градња[уреди | уреди извор]

Градња је започела 16. јула 1938, до фебруара 1939. се стигло до трећег спрата, захваљујући благој зими,[12] и трајала је до 20. октобра 1939. године[13] (скеле су скидане у децембру[14]). Зграда је грађена у стилу српског модернизма: безорнаментална фасада, слободна основа, вертикална наглашеност, равно завршена пета фасада, али поседује и извесне декоративне и функционалне специфичности у стилу ар декоа.[15]

Основа грађевине развијена је у складу са њеном позицијом на углу улица. Монументални габарит са конвексним угаоним решењем куле од 11 спратова и нижим крилима, ослоњен је на својеврсни постамент са конкавним угаоним делом кога чине нивои приземља и мезанина. У хармоничну укомпоновану фасаду унете су одређене иновације попут алузије на стварање ефекта армирано-бетонске конструкције, надстрешнице органски повезане са мезанином која поред декоративне има и функционалну улогу, као и степенасто каскадирање маса, што даје декоративни ефекат својствен архитектури ар декоа. Посебну вредност палате чине конструктивни систем од висококвалитетног материјала и оплата фасаде, првобитно обложена зеленкастим италијанским мермером „ћиполином“, а након рата плавичасто-сивим мермером.

Палата[уреди | уреди извор]

Палата Албанија 1944.

Палата је 1944. године била погођена бомбом тешком пола тоне током савезничког бомбардовања у Другом светском рату, јер се у њој тада налазио главни штаб Организације Тот - подземље претворено у противавионско склониште за високе немачке функционере. Том приликом у склоништу су изгинули сви Немци, али је армиранобетонска конструкција издржала[16] и није претрпела веће оштећење. Дана 20. октобра 1944. године, на згради је истакнута југословенска застава са петокраком као знак да су Народноослободилачка војска Југославије и Црвена армија ослободиле Београд од немачких окупационих снага.[17]

Палата „Албанија“, у време подизања сматрана је једним од најуспелијих архитектонских, урбанистичких и скулпторалних решења у градитељској пракси Београда, која је одмах по изградњи стекла признање стручне јавности. Као једно од најзначајнијих остварења југословенске модерне архитектуре, 1984. године је утврђена за споменик културе.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Политика & 28. 5. 1939., стр. 22.
  2. ^ а б в Вујовић, Бранко (1994). Београд у прошлости и садашњости'. Београд: Драганић. стр. 215—216. ISBN 978-86-441-0014-0. 
  3. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда, Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда (05.04.2016)
  4. ^ Политика & 18. 10. 1936., стр. 11.
  5. ^ Политика & 17. 10. 1936., стр. 11.
  6. ^ "Време", 30. окт. 1936
  7. ^ "Политика", 28. новембар 1936, pp. 9, "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина";
  8. ^ Перуничић, др Бранко "Управа Вароши Београда 1820-1912”, Музеј Града Београда, 1970, pp. 442 и 488/40.
  9. ^ Време, 7. дец. 1937, стр. 5. digitalna.nb.rs
  10. ^ Милица Церанић 2005, стр. 148.
  11. ^ "Политика", 6. април 1938
  12. ^ "Политика", 22. феб. 1939
  13. ^ Милица Церанић 2005, стр. 151.
  14. ^ Време, 8. дец. 1939, стр. 16. digitalna.nb.rs
  15. ^ Милица Церанић 2005, стр. 155.
  16. ^ Милица Церанић: Лепотица на челу улице („Политикин забавник“, 10. август 2007.)
  17. ^ Како је ослобођена Палата „Албанија“ („Политика“, 19. октобар 2015)
  18. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Палата „Албанија“

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]