Палата Албанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Палата Албанија
Palace Albania.jpg
Палата Албанија
Опште информације
Место Београд
Општина Стари град
Држава  Србија
Време настанка 1939.
Тип културног добра Споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Београд
Адреса Калемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Палата „Албанија“ је први облакодер[1] у Београду. Налази се у средишту града, на углу Коларчеве и Кнез Михаилове улице. Изграђена је на основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића, из 1938. године. Објекат је завршен 1939.[2] године по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића.[3] Дуго је била највиша зграда, доминирајући објекат модерне архитектуре на гребену Београда и висински регулатор просторне композиције дуж читавог потеза ТеразијеСлавија.

Палата „Албанија“ има 13 надземних и четири подземна спрата, висока је 53 m и укупне је површине 8.000 m2. У време изградње била је највиша зграда југоисточне Европе.

Историја[уреди]

Име је добила по истоименој кафани "Албанија" из 1860. године, која се налазила на месту данашње палате. Београд су у 19. веку сачињавале претежно приземне и неке једноспратне грађевине, док су утицаји са запада тек почињали да се осећају, као и свест о стварању националног стила у архитектури. Тако је настала и кафана „Албанија”, која се састојала од подрума, приземља и једног спрата. Средином тридесетих година 20. века, приликом инспекцијског прегледа, остао је записан извештај у коме је изражен општи утисак о њеном запуштеном стању, као и закључак да се она поправком неће моћи довести у ред. Љигава маса од блата, органских материја и разних течности прекривале су под кафане. Кухиња је била тескобна, ниска, мрачна и несигурна против пожара, док се на једном прозору налазио ћевабџијски роштиљ, а у подруму су носећи зидови били од ломљеног камена са блатом. И поред лошег стања у коме се кафана налазила, она је представљала омиљено стециште старих Београђана, већина је свраћала због друштва, па им није сметао њен лош спољашњи, а ни унутрашњи излед. Један од честих гостију тада, био је и Бранислав Нушић, који је, уверен да ће кафана заувек остати на свом месту, једном приликом записао[2]:

„Почев од теразијског чвора, десном улицом која спаја Теразије и Позоришни трг (Коларчева улица), настаје низ кафана, од којих су многе већ раније изумрле. Једино, на врху те улице, постоји и данас, као траг старога Београда, и постојаће, како изгледа вековима, кафана „Албанија“, ругло Београда, али елдорадо свих закупаца те кафане. Не постоји кафана са мање режије, а више промета; нити постоји кафана коју посећује тако разнолика и тако мешовита публика”

— Бранислав Нушић 1929.

Кафана је срушена одмах после поноћи 17. октобра 1936. године[4]. Мада је општина још пре тога укинула воду и струју, све до тренутка када су ватрогасци почели да скидају прозоре, у кафани су се послуживали гости. Цео догађај је пратио велики број Београђана, који су се враћали са вечењих биоскопских представа.. На имању „Албаније“, осим ове кафане налазили су се и други закупци: кафаница „Мала касина“, ракиџијница, дуванџиница, часовничарска, галантеријска и друге радње, које су срушене истог, или неколико дана касније, а око педесетак људи је тада остало без посла.[5] Земљиште на коме се некада налазила "Албанија", површине 575 м2 продато је за тадашњих баснословних 8 милиона југословенских краљевских динара Хипотекарној Банци Трговачког фонда. Наведена сума била је исплаћена директним наследницима (Симићи и остали) оригиналног власника овог плаца - Крсте Томановића који је исти стекао 1860. г.[6][7]

Тек две године касније био расписан конкурс за изградњу вишеспратнице на том месту.[2] Конкурс за идејне скице је расписала Хипотекарна банка Трговачког фонда у Београду 14. јануара 1938. године, рок за предају радова био је до 28. фебруара , а извештај комисије је урађен 6. априла исте године. На конкурс су се пријавиле 84 архитекте, али нико није добио прву награду.[8]

Градња је започела 16. јула 1938. и трајала је до 20. октобра 1939. године.[9] Зграда је грађена у стилу српског модернизма: безорнаментална фасада, слободна основа, вертикална наглашеност, равно завршена пета фасада, али поседује и извесне декоративне и функционалне специфичности у стилу арт декоа.[10]

Основа грађевине развијена је у складу са њеном позицијом на углу улица. Монументални габарит са конвексним угаоним решењем куле од 11 спратова и нижим крилима, ослоњен је на својеврсни постамент са конкавним угаоним делом кога чине нивои приземља и мезанина. У хармоничну укомпоновану фасаду унете су одређене иновације попут алузије на стварање ефекта армирано-бетонске конструкције, надстрешнице органски повезане са мезанином која поред декоративне има и функционалну улогу, као и степенасто каскадирање маса, што даје декоративни ефекат својствен архитектури арт декоа. Посебну вредност палате чине конструктивни систем од висококвалитетног материјала и оплата фасаде, првобитно обложена зеленкастим италијанским мермером „ћиполином“, а након рата плавичасто-сивим мермером.

Палата је 1944. године била погођена бомбом тешком пола тоне током савезничког бомбардовања у Другом светском рату, јер се у њој тада налазио главни штаб Организације Тот - подземље претворено у противавионско склониште за високе немачке функционере. Том приликом у склоништу су изгинули сви Немци, али је армиранобетонска конструкција издржала[11] и није претрпела веће оштећење. Дана 20. октобра 1944. године, на згради је истакнута југословенска застава са петокраком као знак да су Народноослободилачка војска Југославије и Црвена армија ослободиле Београд од немачких окупационих снага.[12]

Палата „Албанија“, у време подизања сматрана је једним од најуспелијих архитектонских, урбанистичких и скулпторалних решења у градитељској пракси Београда, која је одмах по изградњи стекла признање стручне јавности. Као једно од најзначајнијих остварења југословенске модерне архитектуре, 1984. године је утврђена за споменик културе.[13]

Референце[уреди]

  1. Политика (28 5 1939). стр. 22.
  2. 2,0 2,1 2,2 Бранко Вујовић (1994). Београд у прошлости и садашњости'. Београд: Драганић. стр. 215—216. ISBN 978-86-441-0014-0. 
  3. Завод за заштиту споменика културе града Београда, Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда (05.04.2016)
  4. Политика (18 10 1936). стр. 11.
  5. Политика (17 10 1936). стр. 11.
  6. "Политика", 28. новембар 1936, стр. 9, "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина";
  7. Перуничић, др Бранко "Управа Вароши Београда 1820-1912”, Музеј Града Београда, 1970, стр. 442 и 488/40.
  8. Милица Церанић (2005). стр. 148.
  9. Милица Церанић (2005). стр. 151.
  10. Милица Церанић (2005). стр. 155.
  11. Милица Церанић: Лепотица на челу улице („Политикин забавник“, 10. август 2007.)
  12. Како је ослобођена Палата „Албанија“ („Политика“, 19. октобар 2015)
  13. Завод за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Палата „Албанија“

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]