Бомбардовање Београда (1944)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бомбардовање Београда (1944)
Део Другог светског рата у Југославији
Allied bombardement of Belgrade Apr 17 1944.tif
Савезничко бомбардовање Београда 17. априла 1944.
Време:16. април6. септембар 1944.
Место:Београд, Flag of the Government of National Salvation (occupied Yugoslavia).svg Србија под немачком окупацијом
Сукобљене стране
Савезници Силе Осовине
Јачина
600 авиона—бомбардера
Жртве и губици
нема 343 погинулих немачких и 96 италијанских војника
2.271—4.000 погинулих и 5.000 повређених цивила

Београд су англо-америчке ваздушне снаге током Другог светског рата бомбардовале 11 пута. Инфраструктура у Београду је бомбардована три пута у априлу, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септембру 1944.[1][2][3] Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000—5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.

Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено.

Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника.

Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 6. септембра 1944.

Последице[уреди]

По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила. Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну. Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668).

Званично објављени циљеви бомбардовања били су: колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус. Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. У Београду је оштећена фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву.

Приликом ускршњег бомбардовања 1944. године погођено је тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената). Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава. У неким публицистичким радовима се тврдило да је на једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“. Међутим, колаборационистички лист Српски народ из априла 1944. не помиње честитку исписану на бомби, већ да је честитку за Ускрс упутио шеф југословенске секције Би-Би-Си-ја Х. Д. Харисон.[тражи се извор]

Према немачким проценама страдало је око 4.000 људи а према проценама амбасаде САД 2.271.[4]

Последице бомбардовања су биле видљиве на појединим зградама у Београду и после седам деценија.[5]

Материјална штета[уреди]

Након ослобађања Београда, амбасада САД је обавила је процену штете настале савезничким и немачким бомбардовањем. Укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 америчких долара по курсу из 1939. године). Од овог износа удео америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 долара. Штета настала немачким бомбардовањем 1941. године процењена је на 1.100.000 долара, при чему код немачког дела, највише штете над имовином грађана приписано је директној пљачци.[6]

Контроверзе[уреди]

Упутство Врховног штаба НОВ и ПО Југославије.

Амерички главни штаб је почетком 1944. одлучио да уништи што већи број фабрика, комуникација и нафтоносних поља у Румунији, а посебно оне инсталације које су радиле за главну фабрику Месершмита у Винер Нојштату код Беча. Током марта и априла 1944. бомбардовани су циљеви у Мађарској и Румунији. Београд је био резервни циљ напада. Лоше временске прилике над Румунијом су допринеле томе да овај резервни циљ буде изабран.

Постоје сведочанства[тражи се извор] из којих се види да је Врховни штаб партизанског покрета, конкретно Јосип Броз Тито и Коча Поповић, тражили од савезника да бомбардују немачке циљеве у Србији. Британска средства извештавања су известила[тражи се извор] да је бомбаровање Београда извршено на Титов налог.

Бомбардовање важних војних циљева у Србији су тражили Југословенска влада у избеглиштву и војска Драже Михаиловића још 1942. и 1943. априла 1944. тврдили су да су савезницима сугерисали списак циљева за бомбардовање у Београду уз пристанак Слободана Јовановића.[7][8]

Спомен - гробље жртава бомбардовања[уреди]

У оквиру комплекса београдског Новог гробља, 1966. године формирано је Спомен-гробље страдалих у савезничком бомбардовању Београда на Ускрс, 16. априла 1944. Ауторка Спомен-гробља била је архитекта Милица Момчиловић. Петнаест мермерних плоча налазе се на једанаест озиданих бетонских хумки које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена 313 идентификаваних жртава и подаци о 78 неидентификованих жртава мушкараца, 71 жене и 16 деце.[тражи се извор]

Филмски журнал[уреди]

  • УФО журнал, бр. 660, Последице америчког бомбардовања Београда на православни Ускрс, 16. и 17. априла 1944.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ др Момчило Павловић: „Истина о савезничком бомбардовању српских градова 1944. године - Срби нису били посебно изабрана мета“ (дневни лист Данас, 17-18.04.2004.)
  2. ^ Davis (2010)
  3. ^ MEDITERRANEAN THEATER OF OPERATIONS (MTO), COMBAT CHRONOLOGY OF THE US ARMY AIR FORCES
  4. ^ Бјелајац (2005). стр. 218.
  5. ^ И градске фасаде памте куршуме из Другог светског рата („Вечерње новости“, 28. новембар 2013)
  6. ^ Бјелајац (2005). стр. 217-218.
  7. ^ Проф. др Ђорђе Станковић: „РЕВИЗИОНИСТИ“ И САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА 1944. ГОДИНЕ, Војноисторијски гласник 1-2/2006.
  8. ^ Др Милан Терзић: ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВСКА ВЛАДА, ГЕНЕРАЛ ДРАГОЉУБ МИХАИЛОВИЋ И САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАНЈЕ ЦИЉЕВА У ЈУГОСЛАВИЈИ 1942-1944. ГОДИНЕ, ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 1-2/2005, Приступљено 9. 4. 2013.

Литература[уреди]

Чланци[уреди]

Спољашње везе[уреди]