Ђорђо Баладоре Палијери

Ђорђо Баладоре Палијери
Лични подаци
Датум рођења	(1905-02-03)3. фебруар 1905.
Место рођења	Акви Терме, Пијемонт, Краљевина Италија
Датум смрти	9. децембар 1980.(1980-12-09) (75 год.)
Место смрти	Граведона, Италија
Научни рад
Поље	Међународно право

Гроф Ђорђо Баладоре Палијери (ит. Гиоргио Балладоре Паллиери, 3. фебруар 1905 у Акви Терме, Пијемонт — 9. децембар 1980 у Граведони, Ломбардија) био је италијански правник из области међународног права.

Биографија

Године 1926. докторирао је правне науке на Универзитету у Торину. Две године касније, држао је предавања из међународонг права, док 1930. није прешао на место доцента на Универзитету у Месини, где је 1932. именован за професора међународног права. У наредним годинама преузимао је место предавача на катедрама за међународно право на Универзитету у Модени (1933), Универзитету у Ђенови (1934) и Католичком универзитету Светог срца (1935) у Милану.

Баладоре Палијери је од 1935. до 1949. предавао на Хашкој академији за међународно право, а 1955. је именован за професора на Есцуела де фунционарио интернационалес у Мадриду. Након одређеног времена вратио се на Католички универзитет Светог срца.

Године 1959. изабран је на италијанско место на новооснованом Европском суду за људска права. Место потпредседника суда је преузео 1971, а 1974. је на месту председника суда заменио британског правника Хамфрија Волдока. Ову позицију је обнашао до своје смрти 1980. године.

Баладоре Палијери је од 1948. био придружени, а од 1955 и редовни члан Института за међународно право. Поред тога, био је члан одбора за правна питања при италијанском министарству спољних послова, те саветодавном одбору Европске заједнице за атомску енергију. Био је аутор бројних дела из области државног и међународног права.

Литература и спољашње везе

• Рецуеил Дес Цоурс. пп. 289. Мартинус Нијхофф Публисхерс. (онлине)
• Yеарбоок оф тхе Еуропеан Цонвентион он Хуман Ригхтс. Волуме 2, 1958-1959. пп. 146-148. Мартинус Нијхофф Публисхерс. (онлине)
• Интернатионалес Биограпхисцхес Арцхив 07/1975 од 3. Фебруар 1975
• Ил Виаданте