Жак Тати

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Žak Tati
Kabarett der Komiker; Jacques Tati 013575a.jpg
Датум рођења(1907-10-09)9. октобар 1907.
Место рођењаLe Pecq
Датум смрти5. новембар 1982.(1982-11-05) (75 год.)
Место смртиПариз
Веб-сајтwww.tativille.com

Жак Тати (9. октобар 1907 — 5. новембар 1982) био је француски режисер, глумац и сценариста. У периоду своје каријере радио је као стрип глумац, писац и редитељ. На основу анкете која је спореведена од стране Entertainment Weekly Тати је заузео 46. место на листи најбољих филмских дирекотра свих времена. Творац је 6 дугометражних филмова, а у својој каријери филмског директора режисирао је мањи број филмова у односу на друге филмске дирекотре који се налазе на листи 50 најбољих филмских директора.

Детињство[уреди]

Жак Тати је наизглед био равнодушан студент, али се истакао у тенису и јахању. Године 1923. напустио је школу са 16 година, када је преузео породични бизнис израде рамова за слике за који га је обучио његов деда. Између 1927. и 1928. године завршио је војну службу у Сен Жермен ан Леу.[1] Након завршетка војне слушбе отишао је у Лондон где је обављао праксу и први пут се упознао са рагбијем. Када се вратио у Париз придружио се полупрофесионалном рагби тиму.[2]

Каријера[уреди]

Иако је вероватно да је наступао раније, Жак Тати је први пут споменут 1935. године када је наступао на свечаности за новине Le Journal која је организована у циљу прославе победе Француске.

  • 1930. године наступио је на Скали у Берлину, између 1937. и 1938. године почиње да глуми у филмовима.
  • 1932. Oscar, champion de tennis, режиран од стране Џека Форестера, који је и сам написао Жак Тати.
  • 1934. On demande une brute, режиран од стране Шарла Барое.
  • 1935. Gai dimanche режиран од стране Жака Бера, који је сам написао, и глумио.
  • 1936. Soigne ton gauche режиран од стране Ренеа Клемента.

Изгубљени записи[уреди]

  • Конфузија

Жак Тати је пре своје смрти имао планове за барем још један филм. За филм Конфузија је планирана сарадња са поп групом Спаркс, у футуристичком граду Паризу чија се дешавања концентришу на телевизију, комуникацију, оглашавање и модерно друштво.

  • Татијев филм број 4 Илузиониста

Филм Илузиониста написан је крајем 1950. године који је требало да буде наставак Татијевог међународно успешног филма Mon Oncle.[3]

Достигнућа након смрти[уреди]

Након дугодишњег труда успели су да објаве Jour de Fete у боји као што је и Жак Тати првобитно планирао. После смрти свог брата који је умро у саобраћајној несрећи, Софи Татишеф је преузлеа иницијативу да поврати и поново прикаже на малим екранима међународно успешан филм њеног брата Mon Oncle. Због тешкоће са новчаним средствима филм Play Time је тек објављен 2002. године на Канадском фестивалу, 8 месеци након смрти Татијеве сестре.[4]

Године 2009. Дешампов партнер, Маша Макејф дизајнирала је изложбу Jacques Tati, deux temps, trois mouvements у Cinémathèque française у Паризу. У 2014. години филм Mon Oncle успоставио је партнерство са СтудиоЦанал који данас надгледају међународни рад Жака Татија који се данас обљављују у дигиталном облику укључујући кратке и дугометражне филмове на касети, DVD и Blu-Ray.

Референце[уреди]