Пређи на садржај

Жан-Виктор Понсел

С Википедије, слободне енциклопедије

Жан-Виктор Понсел
Јеан-Вицтор Понцелет
Жан-Виктор Понсел
Пуно имеЈеан-Вицтор Понцелет
Датум рођења1 јул 1788(1788-07-01)
Место рођењаМец
 Француска
Датум смрти22. децембар 1867.(1867-12-22) (79 год.)
Место смртиПариз
 Француска
ПребивалиштеМец (касније Париз)
Држављанствофранцуско
УниверзитетПолитехнички универзитет
ПослодавацШкола примењене артиљерије у Мецу
Универзитет у Паризу
Политехничка школа
Деловањематематика, инжењерство
РадовиTraité des propriétés projectives des figures (1822), Introduction à la mécanique industrielle (1829)
ПретходникГаспар Монж[1][2]
Потпис

Жан-Виктор Понсел (1. јул 1788 – 22. децембар 1867) био је француски инжењер и математичар, који је најпознатији по томе што је служио као генерални командант Политехнике школе. Сматра се оживљавацем пројективне геометрије, и његов рад Трактат о пројективним својствима фигура сматра се првим дефинитивним текстом на ту тему од када је Жерар Десарг радио на томе у 17. веку. Касније је написао уводни текст за ту област: Примене анализе и геометрије.[3]

Као математичар његово најзначајније дело било је у објасти пројективне геометрије, мада је и његова рана сарадња са Шарлом Жуленом Бријаншоном дала значајан допринос Фојербаховој теореми. Он је такође је остварио открића о пројективним хармоничним коњугатима; повезујући их са половима и поларним линијама повезаним са коничним пресецима. Он је развио концепт паралелних линија које се састају у тачки у бесконачности и дефинисао је кружне тачке у бесконачности које су на сваком кругу равни. Ова открића довела су до принципа дуалности и принципа континуитета, и такође помогла у развоју комплесних бројева.[3]

Као војни инжењер, служио је у Наполеоновој кампањи против Руског царства 1812. године, током које је био заробљен и затворен до 1814. Касније је служио као професор механике у Примењеној школи у свом родном граду Мецу, током ког времена је објавио Увод у индустријску механику, дело по коме је познат, и побољшао је дизајн турбина и воденичких точкова. Године 1837, на Сорбони (Париском универзитету) специјално је створена за њега „Катедра за физичку и експерименталну механику”.[4] Године 1848, он је постао декан свој матичног универзитета, Политехнике школе.[3] Њему је одата почаст уврштавањем његовог имена у списак угледних француских инжењера и научника који је изложен око првог нивоа Ајфелове куле.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођење, образовање и заробљавање (1788–1814)

[уреди | уреди извор]
Лусе Фабер у Мецу, где је Понсел био студент.

Понсел је рођен у Мецу у Француској 1. јула 1788, као нелегитимни, и касније легитимисани[5] син Клода Понсела, адвоката парламента Меца и богатог земљопоседника.[6] У младости је био послат да живи са породицом Олије у Сент-Аволду.[7] Он се вратио се у Мец ради средњешколског образовања у средњој школи Фабер.[6] „Lycée” је француска реч за средњу школу. Након тога, похађао је Политехнику школу, престижну школу у Паризу, од 1808. до 1810, иако је у својој трећој години студија заостао за наставом због лошег здравља.[6] По завршетку студија придружио се корпусу војних инжењера. За то време похађао је Примењену школу у свом родном граду, и стекао чин поручника у Француској војсци исте године када је дипломирао.[8]

Понсел је учествовао у Наполеоновој инвазији на Русију 1812. године. Његов биограф Дидион наводи да је био део групе која је била одсечена од армије маршала Мишела Неја у бици за Красној и била присиљена да капитулира пред Русима,[9] иако остали извори тврде да је он остављен као погинуо.[6] Приликом хапшења испитивао га је генерал Михаил Андрејевич Милорадович, али није открио поверљиве информације.[10] Руси су га држали као ратног заробљеника и затворили у Саратову.[11] Током заробљеништва, у годинама 1812–1814, написао је своје најзначајније дело, Traité des propriétés projectives des figures, које је поставило темеље пројективне геометрије, као и неке нове резултате. Понсел је међутим могао да га објави тек након пуштања 1814. године.[12]

Отпуштање и касније запошљавање (1822–1848)

[уреди | уреди извор]

Године 1815, годину дана након пуштања на слободу, Понсел је био запослен као војни инжењер у свом родном граду Мецу. Године 1822, док је био на овој позицији, објавио је Трактат о пројективним особинама фигура. Ово је био први велики рад који је расправљао о пројективној геометрији још од Дезарга, иако је Гаспар Монж раније написао неколико мањих радова о томе. То се сматра темељним делом модерне пројективне геометрије.[8] Жосеф Дијаз Жергон је такође писао о овој грани геометрије отприлике у исто време, почевши од 1810. Понсел је објавио неколико радова о овој теми у часопису Анналес де Гергонне (званично познатом као Анналес де матхéматиqуес пурес ет апплиqуéес).[3] Међутим, Понсел и Жергон су се на крају упустили у огорчени приоритетни спор око принципа дуалности.[8]

Године 1825, постао је професор механике у Примењеној школи у Мецу, и на тој позицији је био до 1835. Током свог рада у овој школи, побољшао је дизајн турбина и водених точкова, изводећи свој рад из механике Провансног млина из јужне Француске.[13] Иако је турбина његовог дизајна направљена тек 1838. године, он је замислио такав дизајн дванаест година пре тога.[3] Године 1835, напустио је Примењену школу, а децембра 1837. постао је редовни професор на Сорбони (Париски универзитет), где је за њега специјално креирана „Катедра за физичку и експерименталну механику“ уз подршку Франсоа Арага.[14]

Цоммандинг Генерал ат Éцоле Полyтецхниqуе (1848–1867)

[уреди | уреди извор]

Ин 1848, Понцелет бецаме тхе Цоммандинг Генерал оф хис алма матер, тхе Éцоле Полyтецхниqуе.[15] Хе хелд тхе поситион унтил 1850, wхен хе ретиред.

Дуринг тхис тиме, хе wроте Апплицатионс д'аналyсе ет де гéомéтрие, wхицх сервед ас ан интродуцтион то хис еарлиер wорк Траитé дес проприéтéс пројецтивес дес фигурес. Ит wас публисхед ин тwо волумес ин 1862 анд 1864.[16] Хе wас елецтед а Фореигн Хонорарy Мембер оф тхе Америцан Ацадемy оф Артс анд Сциенцес ин 1865.[17]

Доприноси

[уреди | уреди извор]
Штејнерова конструкција једнакостраничног троугла

Понсел–Штејнерова теорема

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Понсел–Штејнерова теорема

Понсел је 1822. открио следећу теорему: Еуклидске конструкције шестаром и лењиром могу се извести само помоћу лењира ако је дат један круг и његов центар. Швајцарски математичар Јакоб Штејнер је доказао ову теорему 1833. године, што је довело до назива теореме. Конструкције које ова теорема наводи да су познате и као Штејнерове конструкције.[18]

Понселов поризам

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Понселов поризам

У геометрији, Понселов поризам (понекад се назива Понселева теорема о затварању) каже да кад год је многоугао уписан у један конусни пресек и опише други, полигон мора бити део бесконачне породице полигона који су сви уписују и описују иста два конисна пресека.[19][20]

Списак изабраних радова

[уреди | уреди извор]
Мéмоире сур лес роуес хyдраулиqуес а аубес цоурбес, муес пар-дессоус, 1827

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Андреи Колмогоров, Андреи Yусхкевицх (едс.), Матхематицс оф тхе 19тх Центурy: Геометрy, Аналyтиц Фунцтион Тхеорy, Биркхäусер, 2012, п. 5.
  2. ^ Сооyоунг Цханг, Ацадемиц Генеалогy оф Матхематицианс, Wорлд Сциентифиц, 2010, п. 93.
  3. ^ а б в г д „Јеан-Вицтор Понцелет”. Енцyцлопæдиа Британница. Енцyцлопæдиа Британница, Инц. 2008. Приступљено 19. 4. 2008. 
  4. ^ Константинос Цхатзис (2008). „Лес цоурс де мéцаниqуе апплиqуéе де Јеан-Вицтор Понцелет à л'Éцоле де л'Артиллерие ет ду Гéние ет à ла Сорбонне, 1825–1848”. Хистоире де л'éдуцатион [Ен лигне]. 120. дои:10.4000/хистоире-едуцатион.1837. Приступљено 16. 12. 2015. 
  5. ^ Понцелет wас легитиматед бy хис фатхер ин 1825 (фром Баптисм цертифицате — Арцхивес Муниципалес оф Метз). Ацтуаллy Јеан-Вицтор Понцелет wас фирст рецогнизед он плувиосе 28 (но yеар гивен) тхен легитиматед бy хис фатхер wхен хе марриед Анне Марие Перин он 11 Децембер 1825
  6. ^ а б в г Кимберлy А. МцГратх (2006). „Јеан-Вицтор Понцелет”. Wорлд оф Сциентифиц Дисцоверy. Детроит: Тхомсон Гале. 
  7. ^ Дидион 1870, стр. 102
  8. ^ а б в Јохн Ј О'Цоннор анд Едмунд Ф Робертсон. „Јеан-Вицтор Понцелет биограпхy”. Архивирано из оригинала 28. 06. 2018. г. Приступљено 19. 4. 2008. 
  9. ^ Дидион 1870, стр. 116
  10. ^ Дидион 1870, стр. 166
  11. ^ Ериц W. Wеисстеин (1996). „Понцелет, Јеан-Вицтор”. Приступљено 31. 5. 2008. 
  12. ^ „Јеан-Вицтор Понцелет”. Енцyцлопæдиа Британница. 22. Енцyцлопæдиа Британница, Инц. 1911. стр. 59. 
  13. ^ Јамес Б. Цалверт. „Турбинес”. Университy оф Денвер. Приступљено 20. 5. 2008. 
  14. ^ Тхе Цолумбиа Елецтрониц Енцyцлопедиа (6 изд.). Цолумбиа Университy Пресс. 2007. 
  15. ^ Дидион 1870, стр. 101
  16. ^ Бертранд 1879, стр. 45
  17. ^ „Боок оф Мемберс, 1780–2010: Цхаптер П” (ПДФ). Америцан Ацадемy оф Артс анд Сциенцес. Приступљено 13. 9. 2016. 
  18. ^ Wеисстеин, Ериц W. „Понцелет-Стеинер Тхеорем”. МатхWорлд. 
  19. ^ Wеисстеин, Ериц W. "Понцелет'с Порисм." Фром МатхWорлд—А Wолфрам Wеб Ресоурце. http://mathworld.wolfram.com/PonceletsPorism.html
  20. ^ Кинг, Јонатхан L. (1994). „Тхрее проблемс ин сеарцх оф а меасуре”. Амер. Матх. Монтхлy. 101 (7): 609—628. ЈСТОР 2974690. дои:10.2307/2974690. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Дидион, M. (1870). Нотице сур ла вие ет лес оуврагес ду гéнéрал Ј. V. Понцелет. L'Ацадéмие натионале де Метз.  ин Мéмоирес де л'Ацадéмие натионале де Метз 1870 (50е аннéе / 1868–1869; 2е сéрие) пп. 101–159.
  • Бертранд, Ј. (1879). Мéмоирес де л'Ацадéмие дес Сциенцес. 41. 
  • Татон, Ренé (1970). „Јеан-Вицтор Понцелет”. Дицтионарy оф Сциентифиц Биограпхy. Неw Yорк: Гале Ценгаге. ИСБН 978-0-684-16970-5. 
  • Евес, Хоwард (1963), А Сурвеy оф Геометрy /Волуме оне, Аллyн анд Бацон 
  • Ретз, Мерлyн; Кеихн, Мета Дарлене (1989), „Цомпасс анд Страигхтедге Цонструцтионс”, Хисторицал Топицс фор тхе Матхематицс Цлассроом, Натионал Цоунцил оф Теацхерс оф Матхематицс (НЦТМ), стр. 192—196, ИСБН 9780873532815 
  • Евес, Хоwард Wхитлеy (1995), „3.6 Тхе Понцелет–Стеинер Цонструцтион Тхеорем”, Цоллеге Геометрy, Јонес & Бартлетт Леарнинг, стр. 180—186, ИСБН 9780867204759 
  • Бос, Х. Ј. M.; Керс, C.; Оорт, Ф.; Равен, D. W. "Понцелет'с цлосуре тхеорем". Еxпоситионес Матхематицае 5 (1987), но. 4, 289–364.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Жан-Виктор Понсел на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Žan-Viktor_Ponsel&oldid=27676894”