Јованка Стојчиновић Николић
| Јованка Стојчиновић-Николић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1952. |
| Место рођења | Ритешић, СФРЈ |
| Држављанство | Република Српска |
| Националност | Српска |
| Религија | православље |
| Занимање | књижевник |
Јованка Стојчиновић-Николић (Ритешић, 1952) је српски пјесник.
Завршила је Гимназију у Добоју, Вишу педагошку академију у Тузли а студије Физичке културе у Сарајеву. Просвјетни је радник у Средњошколском центру у Добоју, а од 1998. директор је Центра за културу и образовање у Добоју. Предсједник је Удружења књижевника Републике Српске. Добитник је бројних награда и признања. Пјесме Јованка Стојчиновић-Николић су превођене на енглески, руски, румунски, македонски и словачки језик.
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Награда „Драгојло Дудић”
- Награда „Шушњар”
- Награда „Кочићево перо”
- Награда „Милан Лалић”
- Награда „Кондир Косовке девојке”, 2012.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Звијезда скитача (1975)
- Тијесно небо (1994)
- Самоћа руже ( 1995)
- Голо сунце (1996)
- Камен моје крви (1996)
- Босо биље (1997)
- Оскоруша (2000)
- Горка свјетлост (2002)
- Кључаоница – Изабране и нове пјесме (2003)
- Облик свјетлости (2006)
- Мрак од чистог злата (2006)
- Тамно око улице (2009)
- У првом лицу (2011)
Литература[уреди | уреди извор]
- Стојчиновић-Николић, Јованка (2006). Облик свјетлости. Бања Лука: Бесједа. ISBN 978-99938-1-029-2.