Ритешић
Ритешић | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Добој |
| Становништво | |
| — 2013. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 52′ 30″ С; 18° 03′ 36″ И / 44.8751185° С; 18.0600304° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 198 m |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 053 |
Ритешић је насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 327 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се у брдовитом окружењу, на путу између Добоја и Дервенте. Подједнако је удаљен од Добоја, Модриче и Дервенте.[1] Кроз Ритешић протиче ријека Величанка ,као и ријечица Ловница које се уливају у ријеку Босну. Неки од засеока у Ритешићу су: Брестовци, Дујаковићи, Гајићи, Џабићи, Ђекићи, Рељићи Миљићи итд.[1]
Назив
[уреди | уреди извор]Ритешић је према предању добио назив од ријечи „ритови“.[1] Налази се у долини ријеке Босне која се у прошлости често изливала и мијењала ток остављајући за собом ритове по којима је насеље добило име.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Археолошки налази из жељезног доба чувају се у Музеју у Добоју. Из тог истраживања издваја се шљем.

На подручју насеља се налази мањи макени обелиск, односно надгробни споменик на коме је уцртан крст.[1] Споменик носи назив „Тараков споменик“, и сматра се да обиљежава гроб првог досељеника породице Стојчиновић.[1] Породица Стојчиновић је једно вријеме носила презиме Тубаковић, а касније вратила Стојчиновић.[1]
Становници насеља су учествовали у Поп-Јовичиној буни 1834. године.[1]
Култура
[уреди | уреди извор]У насељу се према подацима из 2011. завршава изградња три храма Српске православне цркве, од чега један манастир и двије цркве.[1]
Манастир Ритешић
[уреди | уреди извор]Манастир Ритешић који се гради добровољним прилозима је посвећен Светој Матрони Московској.[1] Централни храм је посвећен рођењу Светог Јована Крститеља, а друга црква је посвећена Светом Василију Великом.[1]
Храм Светог Василија Великог
[уреди | уреди извор]Храм посвећен Светом Василију Великом је породична задужбина хаџи Ђорђа Дујаковића.[1] Црква је подигнута за покој душе његовог брата Војина Дујаковића који је погинуо као припадник Војске Републике Српске.[1] Сам храм је обложен каменом који је сакупљан са разних православних светих мјеста, а између осталог и донесен из Свете земље и Свете горе.[1]
Образовање
[уреди | уреди извор]У Ритешићу је постојала подручна основна школа „Владо Шупут“ Мајевац која је 1981. затворена.[1] Ову школу су између осталих похађале Јованка Стојчиновић Николић и Јадранка Стојаковић.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]У Ритешићу је земља изузетно плодна, па у њему и околини успијевају многе пољопривредне културе. Од житарица најбоље успијевају пшеница и кукуруз. Од воћа се највише гаје јабука, шљива, крушка, рибизла, бостан. А од поврћа тиква, грашак, боранија, пасуљ. Развијено је и пчеларство као и сточарство, а узгајају се свиње и краве. Такође се гаји и живина.
Краљевско село Котроманићево
[уреди | уреди извор]У насељу је Краљевско село Котроманићево.[1] Етно-село је заједнички подухват удружења грађана за развој сеоског туризма Републике Српске „Огњиште“ из Ритешића и мјесне заједнице Ритешић.[1]
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Налази се између два магистрална пута, Добој — Модрича и Добој — Брод.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]До 1992. године у Ритешићу је живело 584 становника. Након 1992. године једва да број становника досеже 300. Према подацима из 2011, у насељу постоји 200 домаћинстава.[1] Становници се називају Ритешићани.[1]
| Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 423 | 493 | 579 | 710 | |
| Хрвати | 148 | 209 | 259 | 269 | |
| Југословени | 12 | 41 | |||
| Црногорци | 1 | ||||
| Мађари | 1 | ||||
| Македонци | 1 | ||||
| Муслимани | 1 | ||||
| остали и непознато | 1 | 1 | |||
| Укупно | 327 | 584 | 744 | 840 | 981 |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 981 | |
| 1971. | 840 | |
| 1981. | 744 | |
| 1991. | 584 | |
| 2013. | 327 | |
Презимена
[уреди | уреди извор]Најзаступљенија презимена су
- Ђукић
- Старчевић[1]
- Николић[1]
- Стојчиновић[1]
- Стојаковић[1]
- Дујаковић[1]
- Ђекић[1]
- Куртиновић[1]
- Брестовац[1]
- Јовичић[1][1]
- Поповић[1]
- Зец
- Ђурић[1]
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Јованка Стојчиновић Николић, српска пјесникиња