Пређи на садржај

Антофагаста

Координате: 23° 39′ 00″ Ј; 70° 24′ 00″ З / 23.650° Ј; 70.400° З / -23.650; -70.400
С Википедије, слободне енциклопедије
Антофагаста
шп. Antofagasta

Грб
Грб
Административни подаци
Држава Чиле
РегионАнтофагаста
Становништво
Становништво
 — 2002.285.255
 — густина6.551,56 ст./km2
Географске карактеристике
Координате23° 39′ 00″ Ј; 70° 24′ 00″ З / 23.650° Ј; 70.400° З / -23.650; -70.400
Апс. висина40 m
Површина43,54 km2
Антофагаста на карти Чилеа
Антофагаста
Антофагаста
Антофагаста на карти Чилеа
Позивни број5655
Веб-сајт
http://www.municipalidadantofagasta.cl/

Антофагаста (шп. Antofagasta) је општина у Чилеу. Важна је лука на северу Чилеа.[1]Центар је истоимене провинције и региона. По подацима са пописа из 2002. године број становника у месту је био 285.255.

Име Антофагаста вероватно потиче из језика кечуа и значи Село на великом пољу шалитре.

Плажа у Антофагасти

Град се налази у области пустиње Атакама уз обалу Пацифика. Удаљеност од престонице Чилеа, Сантјага, је 1400 km.

Клима у Антофагасти је сува, али пријатна, осим лети када је веома вруће.

Историја

[уреди | уреди извор]
Градска катедрала

Град Антофагаста је основан у 1868. као лука за новоткривене руднике сребра у близини. Прво име града било је Беле стене (Peñas Blancas). Град је припадао Боливији до 14. фебруара 1879, када га је окупирала војска Чилеа.[1] Овај догађај је означио почетак Пацифичког рата.

Као рударски град, Антофагаста је привлачила имигранте. Највеће имигрантске заједнице су грчка и хрватска.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Градска лука је важна за извоз чилеанских сировина, као што су шалитра, бакар и нитрати. Индустријска зона (Ciudad Empresarial La Negra) има површину од 24 km² и налази се 20 километара изван града. Антофагаста је центар рударског региона, а у индустријској зони постоје погони прераде бакарне руде и челичана.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
2002.
285.255


Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 57. ISBN 86-331-2075-5.