Пређи на садржај

Арборетум Лисичине

С Википедије, слободне енциклопедије
Арборетум Лисичине
Арборетум Лисичине - инфорамтивна табла са картом и сликама истакнутог растиња.
Опште информације
Основан 1963.
Оснивач инг. шумарства Ђура Јоргић
Површина 45 ха
Положај Лисичине, Папук, Славонија, Република Хрватска
Спацифичност Природно и цивилизацијско подручје у изузетно очуваном стању, изванредна биолошка разноликости биљним врстама
Управа парка Хрватске шуме доо, Управа шума Слатина
Шумарија „Воћин” .
Број посетилаца 10.000
Веб страница

Арборетум Лисичине (arboretum од лат. речи arbor - дрво) једна је од три збирки аутохтоних (домаћих) и алохтоних (страних) врста дрвећа и жбуња у Републици Хрватској. Настао је у другој половини 20. века, овај арборетум спада међу најбогатије живим збиркама различитих таксона четинарског и лишћарског дрвећа.

Положај и пространство

[уреди | уреди извор]

Арборетум Лисичине као што му и само име кажа налази се у селу Лисичине, у општини Воћин, на око 20 км од града Слатина у републици Хрватској. Простире се у средишњем делу планине Папук на површини од 45 ha.

Површина арборетума коју посетиоци могу да посете износи 24 хектара и многе људе више занима овај ужи, хортикултурни део. Али постоје и два поља - поље Евроазије и поље Северне Америке. У оквиру Арборетума налази се и 18 хектара букове секундарне прашуме, која је изузета од управљања у оквиру врта и користи се за истраживање.[1]

Осим научно-образовне мисије арборетум има и декоративну улогу, као и санитарно-хигијенски значај.

  • Научно-образовна функција - арборетума огледа се у могућности одвијања практичне наставе из релевантних области (ботаника, шумарство и сл). У њему се проучавају биолошка својства дрвенастих врста и њихови међусобни односи и врше друга мултидисциплинарна истраживања. У Србији су арборетуми заштићени законом као Споменици природе III категорије.
  • Декоративна функција - арборетума украшава животну средину и уклапа се у систем зеленила околног простора. Својим композиционим решењима и разноврсношћу биљака свакако доприноси у великој мери пејзажу, а свакако представља репрезентативну зелену површину.
  • Санитарно-хигијенска функција - заснива се на чињеници да су арборетуми најчешће велике зелене површине, које самим тим имају велики утицај на смањење загађења ваздуха, редукцију буке, регулацију температуре и влажности ваздуха, али и друге врсте загађења.[2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Арборетум у Лисичини, основан је 1963. залагањем инжењера шумарства Ђуре Јоргића, који је много труда уложио у садњу аутохтоних врста биљака.

Првобино овај арборетум који је заузимао површину од приближно 40 хектара, до рата на простору бивше Југославије 1990-тих година, био је богат разноразним врстама дрвећа и грмља. Како оних врста које су биле међу значајнијим домаћим врстама у Хрватској, тако и врстама пореклом из многих области широм Европе, Азије и Америке. Арборетум је до 1991. године укупно имао око 2.500 таксона и култивара и био је један од најзначајнијих у југоисточној Европи.[4]

Током сукоба на простору Хрватске 1991. године арборетум је у ратним сукобима тешко страдао Поред директне штете, ратна дејства су нанела и индиректну штету. Наиме оштећењем заштитне ограде, велики број дивљих животиња са настанило и несметано кретало по врту наносећи штету посебно осетљивим културама.[4]

Опште информације

[уреди | уреди извор]
Ретка врста јапанска пршљенка (Sciadopitys verticillata)

Тренутно се у Арборетуму Лисичине налази 511 таксона, док их је пре рата на простору Југославије било 1.100, тврди Бојана Ардалић-Филић, шумарка Шумарије Воћин и један од службеницаАрборетума.[4]

Ознаке у целом Арборетуму обележавају сваку биљку, грм, дрво и објашњавају најзанимљивије о њима.[4]

Међу овим врстама најзанимљива је и ретка врста јапанска пршљенка (Sciadopitys verticillata), или јапански кишобран - бор, јединствени ендем црногорице у Јапану, и живи фосил без блиских сродника, присутан у евиденцији фосила око 230 милиона година. У висину нарасте до 30 метара формирајући густу уску пирамидалну крошњу. Дебло је пречника до 4 метра, кора је густа, црвенкасто-смеђе боје. Гране су водоравне и кратке, а пупољци су овални.

Оно што је у овом врту неизбежно и скреће пажњу посетилацаје грм рододендрона, зимзелени грм, познат и као дрво руже. Многи су пробали и засадили ово цвеће, али никада нису успели, али примери присутни у Арборетуму су једноставени и изузетно лепи.[4]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ARBORETUM LISIČINE Ovdje možete vidjeti rijetki močvarni taksodij, češer “tvorac udovica“ i otkriti neobične magnolije”. www.icv.hr (на језику: хрватски). 2019. Приступљено 2021-04-22. 
  2. ^ Енциклопедија Лексикографског завода, Загреб: Лексикографски завод ФНРЈ 
  3. ^ „Арборетум Шумарског факултета у Београду - функција и значај”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 25. 11. 2015. 
  4. ^ а б в г д Stjepanović, Barbara (2020). „ARBORETUM LISIČINE Skrivena prirodna oaza Slavonije”. Global (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 2021-04-22. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]