Арменово
Арменово | |
|---|---|
 Етнографски музеј у Арменову | |
| Административни подаци | |
| Држава | Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Лерин |
| Општина | Лерин |
| Становништво | |
| — 2021. | 986 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 48′ 00″ С; 21° 28′ 00″ И / 40.8000° С; 21.4667° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 620 m |
  Арменово Арменово на карти Грчке | |
Арменово (Арменор, Арменоро, грч. Αρμενοχώρι, Арменохори) је насеље у Грчкој у општини Лерин, периферија Западна Македонија. Према попису из 2011. било је 986 становника.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље лежи на надморској висини од 620 метара, око 4 километра североисточно од Лерина, на путу који води од Лерина ка Солуну. Поред насеља тече Јелашка река, а у непосредној близини се налази железничка станица.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Према Стефану Верковићу, 1889. године у Арменову је живела 91 словенска породица са 446 становника.[3] У Етнографији вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампаној у Цариграду 1878. године, која се односи на мушко станоништво 1873. године, Арменово је село са 100 домаћинства и 300 житеља Словена.[4] Васил Канчов бележи да је у Арменову 1900. године живело 780 Словена и 125 Турака.[5] Према секретару Бугарске егзархије, Димитру Мишеву, 1905. године Арменово има 352 Словена егзархиста и 424 патријаршиста.[6] На попису из 1913. године у насељу је живело 830 житеља, а 1920. 871 житељ. Након исељења Турака 1924. године, досељено је 20 грчких породица са 58 чланова из Понта. У Арменову је 1928. било 1.045, а 1940. 1.446 житеља. Однос између Словена и Грка у насељу је сличан некадашњем односу Словена и Турака.[2]
Пописи
[уреди | уреди извор]| Година | 1940 | 1951 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 1.446 | 1.532 | 1.327 | 1.007 | 1.064 | 1.014 | 1.063 | 986 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Становништво се претежно бави земљорадњом, а развијено је и сточарство.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2016) statistics.gr (језик: грчки)
- ^ а б в Христов Симовски 1998, стр. 139.
- ^ Стефан Веркович. „Топографическо-этнографический очерк Македонии“. Санкт Петербург, 1889.
- ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, (1995). стр. 84-85.
- ^ Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, (1900). стр. 249.
- ^ D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р.176-177.
Литература
[уреди | уреди извор]- Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Δήμος Φλώρινας (језик: грчки)
