Бећир Вуковић
| Бећир Вуковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. април 1954. |
| Место рођења | Колашин, ФНР Југославија |
| Држављанство | Црна Гора |
| Националност | Србин |
| Религија | Православац |
| Занимање | књижевник |
Бећир Вуковић (Колашин, 3. април 1954) српски је пјесник и књижевник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 3. априла 1954. године у Колашину.[1] Студирао је општу и југословенску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[2] Члан је Удружења књижевника Србије,[2] Удружења књижевника Црне Горе, редовни члан међународне Словенске академије књижевности и умјетности,[3] као и редовни члан Матице српске.[4] Такође је члан Покрета пјесника свијета (Movimiento Poetas del Mundo).[4] Предсједник је Друштва српских књижевника Црне Горе и Херцеговине, које издаје часопис Српски југ, чији је главни и одговорни уредник.[5]
Пјесме су му превођене на енглески, француски, руски, грчки, јерменски, италијански, кинески, пољски, румунски, бугарски, турски, и македонски језик.[2]
Добитник је бројних књижевних признања и награда,[2] међу којима и награде Марко Миљанов (1989) Удружења књижевника Црне Горе и награде Ристо Ратковић (1995), које спадају међу најзначајније књижевне награде у Црној Гори. 2010. године био је добитник престижне српске књижевне награде Кочићево перо.
Живи у Подгорици.[2]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Награда „Марко Миљанов”, за књигу Кад ујутро гавран освануо, 1990.
- Награда „Ристо Ратковић”, за књигу Црна уметност, 1995.
- Фондација за књижевност „Радоман Рацо Станишић“ (2005)
- Повеља Азбучник (2006)
- Унирекс (2006)
- Видовданска повеља (2010)
- Награда „Кочићево перо”, за лето 2010.
- Златна значка Културно-просветне заједнице Србије (2010)
- Награда „Печат Херцега Шћепана”, за књигу Црна уметност, 2011.
- Златно перо Русије (2011)
- Награда „Миодраг Ћупић”, за књигу Недоспев, 2022.[6]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Поезија
[уреди | уреди извор]- Чисто стање (1980)
- Зидови који расту (1983)
- Мефистово семе (1985)
- Потпис свиленим гајтаном (1988)
- Кад ујутру гавран освануо (1989)
- Игралиште (1992)
- Црна уметност (1994)
- Лов у нејасном (избор из поезије, 1997)
- Федерални посед (2002)
- Што сте зинули (политички чланци, 2004)
- Играчке пропасти (2005)
- Антологија Боже правде (Српске песме, беседе, химне, чланци, 2006)
- Дух парка (2008)
- Нечитач (2009)
- Црна уметност (избор из поезије, 2010)
- Администрација страха (2016)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Bećir Vuković”. Nova knjiga. Приступљено 3. 11. 2020.[мртва веза]
- ^ а б в г д „Bećir Vuković, Author at Eckermann”. Eckermann. Приступљено 3. 11. 2020.
- ^ „Митрополит Амфилохије почасни члан Словенске академије књижевности и умјетности”. Српска православна црква. 16. 9. 2015. Архивирано из оригинала 12. 03. 2022. г. Приступљено 3. 11. 2020.
- ^ а б „Bećir Vuković”. Movimiento Poetas del Mundo (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 3. 11. 2020.
- ^ „Часопис „Српски југ” промовисан у оквиру трибине „Ријеч” УКЦГ: Донио естетику највишег реда”. Дан. 18. 6. 2017. Приступљено 3. 11. 2020.
- ^ К., В. (10. 5. 2022). „ВУКОВИЋУ НАГРАДА „МИОДРАГ ЋУПИЋ“: Непрекинути процесу искуственог самопревазилажења у остваривању што ширих значењских простора”. Вечерње новости. Приступљено 13. 5. 2022.
