Бећир Вуковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бећир Вуковић
Датум рођења(1954-04-03)3. април 1954.(67 год.)
Место рођењаКолашин, СФРЈ
ДржављанствоЦрна Гора
НационалностСрбин
РелигијаПравославац
Занимањекњижевник

Бећир Вуковић (Колашин, 3. април 1954) је српски пјесник и књижевник. Добитник је бројних књижевних признања и награда,[1] међу којима и награде Марко Миљанов (1989) Удружења књижевника Црне Горе и награде Ристо Ратковић (1995), које спадају међу најзначајније књижевне награде у Црној Гори. 2010. године био је добитник престижне српске књижевне награде Кочићево перо.

Рођен је 3. априла 1954. године у Колашину.[2] Студирао је општу и југословенску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[1] Члан је Удружења књижевника Србије,[1] Удружења књижевника Црне Горе, редовни члан међународне Словенске академије књижевности и умјетности,[3] као и редовни члан Матице српске.[4] Такође је члан Покрета пјесника свијета (Movimiento Poetas del Mundo).[4] Предсједник је Друштва српских књижевника Црне Горе и Херцеговине, које издаје часопис Српски југ, чији је главни и одговорни уредник.[5] Пјесме су му превођене на енглески, француски, руски, грчки, јерменски, италијански, кинески, пољски, румунски, бугарски, турски, и македонски језик.[1]

Живи у Подгорици.[1]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Марко Миљанов (1989)
  • Ристо Ратковић (1995)
  • Фондација за књижевност „Радоман Рацо Станишић“ (2005)
  • Повеља Азбучник (2006)
  • Унирекс (2006)
  • Видовданска повеља (2010)
  • Кочићево перо (2010)
  • Златна значка Културно-просветне заједнице Србије (2010)
  • Печат Херцега Шћепана (2011)
  • Златно перо Русије (2011)

Библиографија[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Чисто стање (1980)
  • Зидови који расту (1983)
  • Мефистово семе (1985)
  • Потпис свиленим гајтаном (1988)
  • Кад ујутру гавран освануо (1989)
  • Игралиште (1992)
  • Црна уметност (1994)
  • Лов у нејасном (избор из поезије, 1997)
  • Федерални посед (2002)
  • Што сте зинули (политички чланци, 2004)
  • Играчке пропасти (2005)
  • Антологија Боже правде (Српске песме, беседе, химне, чланци, 2006)
  • Дух парка (2008)
  • Нечитач (2009)
  • Црна уметност (избор из поезије, 2010)
  • Администрација страха (2016)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Bećir Vuković, Author at Eckermann”. Eckermann. Приступљено 3. 11. 2020. 
  2. ^ „Bećir Vuković”. Nova knjiga. Приступљено 3. 11. 2020. [мртва веза]
  3. ^ „Митрополит Амфилохије почасни члан Словенске академије књижевности и умјетности”. Српска Православна Црква. 16. 9. 2015. Приступљено 3. 11. 2020. 
  4. ^ а б „Bećir Vuković”. Movimiento Poetas del Mundo (на језику: шпански). Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2020. Приступљено 3. 11. 2020. 
  5. ^ „Часопис „Српски југ” промовисан у оквиру трибине „Ријеч” УКЦГ: Донио естетику највишег реда”. Дан. 18. 6. 2017. Приступљено 3. 11. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]