Боривоје С. Стојковић
| Боривоје С. Стојковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. март 1909. |
| Место рођења | Забрежје, Обреновац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 22. јануар 1984. (74 год.) |
| Место смрти | Дубровник, СФРЈ |
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
| Научни рад | |
| Поље | театролог и професор |
| Познат по | Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба |
Боривоје С. Стојковић (Забрежје, 1909 — Дубровник, 1984) био је српски театролог и професор. Аутор је најобимнијег дела о историји српског позоришта Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба у пет томова.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен у Забрежју код Обреновца[2], где је његов отац радио као учитељ. Основну школу и Гимназију завршио у Ваљеву. На Филозофском факултету у Београду студирао Југословенску књижевност и упоредну историју светских књижевности са теоријом књижевности. Покренуо лист Књижевна критика 1927. године (изашло шест бројева). Пише књиге Историјски преглед српске позоришне критике (Сарајево, 1932) и Историја српског позоришта 1833 – 1936 (Ниш, 1936), коју је наградила Српска краљевска академија из Фонда Николе Чупића. Одлази као стипендиста француске владе одлази у Париз где проучава француску позоришну уметност, а потом пише докторску тезу Утицај француског позоришта на српско позориште и драму, код ментора Павла Поповића. Ради као суплент II мушке гимназије у Сарајеву, до јесени 1934. када је пемештен у Мушку гимназију у Нишу, а потом бива именован за управника и главног редитеља Народног позоришта Моравске бановине у Нишу.
По повратку у Београд, од 1937. до 1939. ради као професор III и IV гимназије у Београду, истовремено пишући књижевне критике у дневном листу Правда[3] и као књижевни и позоришни критичар[4] у часописима Летопис Матице српске[5] и Глас Матице српске. Рат 1941. године затиче га поново на месту управника нишког позоришта, где као резервни официр, бива заробљен. Провео је четири године у немачким логорима у Нирнбергу и Хамелбургу, где је водио заробљеничко позориште као редитељ и упавник. По повратку из заробљеништва, па све до пензионисања 1974. године, ради као професор IV гимназије у Београду.
Сарадник је Енциклопедије Југославије, у издању Лексикографског завода у Загребу, за област позоришта, позоришне историје и књижевности, са мноштвом библиографских јединица.
Најважнија дела[уреди | уреди извор]
- Историјски преглед српске позоришне критике, (Сарајево, 1932)
- Историја српског позоришта 1833 – 1936, (Ниш, 1936)[6]
- Великани српског позоришта, (Београд, 1983)
- Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (Београд, 1977) 1-5 [7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Antonijević, Dragoslav (1984). Folklore theater in the Balkans and in the Danubian Basin countries (на језику: српски). Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki institut.
- ^ Стојковић, Боривоје С. „Енциклопедија Српског народног позоришта, Стојковић, С. Боривоје”. www.snp.org.rs. Приступљено 29. 1. 2020.
- ^ Стојковић, Боривоје С. (27. 3. 1937). „У чему је роман из београдског живота”. Правда (Год. 33, бр. 11649): 14. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.
- ^ Стојковић, Боривоје С. (децембар 1978). „Искуства и исповести једног глумца и редитеља : Мата Милошевић: Моја глума.Издање "Театрона", Београд”. Летопис Матице српске. 154, 422: 1074—1076. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.
- ^ Стојковић, Боривоје С. (мај—јун 1930). „Десанка Максимовић: Зелени витез, Београд, 1930. Стојковић, Боривоје С.”. Летопис Матице српске. Год. 104, књ. 324, св. 2/3: 258—260. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.
- ^ Стојковић, Боривоје С. (1936). Историја српског позоришта (1. изд.). Ниш: "Графика" Миће Стефановића. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.
- ^ Стојковић, Боривоје С. „Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба”. www.ludus-online.rs. Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020.