Бродњица

Координате: 53° 15′ С; 19° 24′ И / 53.25° С; 19.4° И / 53.25; 19.4
С Википедије, слободне енциклопедије

Бродњица
пољ. Brodnica
Бродњица
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Кујавско-Поморје
Статус града1298
Становништво
Становништво
 — 2012.28.580
 — густина1.234,56 ст./km2
Географске карактеристике
Координате53° 15′ С; 19° 24′ И / 53.25° С; 19.4° И / 53.25; 19.4
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина95 m
Површина23,15 km2
Бродњица на карти Пољске
Бродњица
Бродњица
Бродњица на карти Пољске
Остали подаци
ГрадоначелникВацлав Дерлицки
Позивни број56
Регистарска ознакаCBR
Веб-сајт
brodnica.pl

Бродњица (пољ. Brodnica) град је у Пољској у кујавско-поморском војводству, седиште повјата. У граду живи 27.731 становника (1.1. 2010).

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa)

.

Историја[уреди | уреди извор]

Поглед на цркву свете Катарине са замка

Први подаци о граду Бродњица потичу из 29. септембра 1298. године. Око града 1320. су почели да се зидају двоструки бедеми који су завршени заједно са главним капијама 1370. године. Крсташки замак на том терену је највероватније отпочео да се гради 1305, а прва фаза изгрдње је завршена 1339. године. Године 1380. саграђена је болница и црква светог духа, а крајем века и трг. Град је уништен у пожарима 1553. и 1661. године. Од 1772. године Бродњица се налазила у границама Пруске, између 1806. и 1815. припадала је Варшавском војводству, потом опет Пруској. Бродњица је постала саставни део Пољске од 1920. године по Версајском уговору.

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
2010.2012.
27.73128.580

Атракције[уреди | уреди извор]

  • Црква свете катарине у готском стили, грађена од 1285. око 1370
  • остаци крсташког замка који је настао почетком XIV века
  • фрагменти трга из XIV века.
  • фрагменти средњовековних градских бедема из XIV и XV века

Индустрија[уреди | уреди извор]

У граду је развијена аутомобилска индустрија. Развијена је и прехрамбена индустрија (Фабрика Желатина, индустрија меса Polmeat, млекара Bromilk...), текстилна индустрија. Дрвена и индустрија намештаја су тек у повоју а развија се и индустрија папира.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Кроз град пролази пут Торуњ-Олштин. Град је повезан и са Рипином, Јаблоновом Поморским и Лидзбарком. Железницом је повезан са Груђадзом, Ђалдовом, Бидгошчом и Ласковицама Поморским.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]