Пређи на садржај

Бродњица

Координате: 53° 15′ С; 19° 24′ И / 53.25° С; 19.4° И / 53.25; 19.4
С Википедије, слободне енциклопедије
Бродњица
пољ. Brodnica
Бродњица
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Кујавско-Поморје
Статус града1298
Становништво
Становништво‍
 — 2021.28.536[1]
 — густина1.235 ст./km2
Географске карактеристике
Координате53° 15′ С; 19° 24′ И / 53.25° С; 19.4° И / 53.25; 19.4
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина95 m
Површина23,15 km2
Бродњица на карти Пољске
Бродњица
Бродњица
Бродњица на карти Пољске
Остали подаци
ГрадоначелникВацлав Дерлицки
Позивни број56
Регистарска ознакаCBR
Веб-сајт
brodnica.pl

Бродњица (пољ. Brodnica) град је у Пољској у кујавско-поморском војводству, седиште повјата. У граду живи 27.731 становника (1.1. 2010).

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa)

Историја

[уреди | уреди извор]
Поглед на цркву свете Катарине са замка

Први подаци о граду Бродњица потичу из 29. септембра 1298. године. Око града 1320. су почели да се зидају двоструки бедеми који су завршени заједно са главним капијама 1370. године. Крсташки замак на том терену је највероватније отпочео да се гради 1305, а прва фаза изгрдње је завршена 1339. године. Године 1380. саграђена је болница и црква светог духа, а крајем века и трг. 1414. је овде потписано пољско-тевтонско примирје, чиме је окончан Рат глади.[2] Град је уништен у пожарима 1553. и 1661. године. Године 1440. град је био један од оснивача Пруске конфедерације, која се супротстављала тевтонској власти,[3] и на чији је захтев краљ Казимир IV Јагелон 1454. поново инкорпорирао територију Краљевини Пољској. У мају 1454. град заклео се на верност пољском краљу у Торуњу.[4] Након завршетка Тринаестогодишњег рата, Тевтонски витезови су се одрекли права на град и признали га као део Пољске.[5] Постао је краљевски град пољске круне,[6] Од 1772. године Бродњица се налазила у границама Пруске, између 1806. и 1815. припадала је Варшавском војводству, потом опет Пруској. Бродњица је постала саставни део Пољске од 1920. године по Версајском уговору.

Током окупације Пољске (Други светски рат), 1939. године, Немци су извршили масовна хапшења локалних Пољака, који су касније убијени на том подручју или депортовани у нацистичке концентрационе логоре.[7] Неки од ових Пољака су убијени у Скрвилну између 15. октобра и 15. новембра 1939. и у Бжезинкију у октобру 1939. године.[8] Директор гимназије Клеменс Малицки био је међу пољским директорима и наставницима убијеним у концентрационом логору Оранијенбург у оквиру Интелигенцакцион Померн.[9] Током 1940–1941. Немци су извршили протеривање Пољака, чији су домови, продавнице и радионице потом предати немачким колонистима.[10] За време окупације у граду је деловао казнени логор Ајнзацгрупе,[11] а Немци су 1944. године основали и подлогор концентрационог логора Штутхоф, намењен за затворенице.[12]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
2010.2021.
27.73128.536

Атракције

[уреди | уреди извор]
  • Црква свете катарине у готском стили, грађена од 1285. око 1370
  • остаци крсташког замка који је настао почетком XIV века
  • фрагменти трга из XIV века.
  • фрагменти средњовековних градских бедема из XIV и XV века

Индустрија

[уреди | уреди извор]

У граду је развијена аутомобилска индустрија. Развијена је и прехрамбена индустрија (Фабрика Желатина, индустрија меса Polmeat, млекара Bromilk...), текстилна индустрија. Дрвена и индустрија намештаја су тек у повоју а развија се и индустрија папира.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Кроз град пролази пут Торуњ-Олштин. Град је повезан и са Рипином, Јаблоновом Поморским и Лидзбарком. Железницом је повезан са Груђадзом, Ђалдовом, Бидгошчом и Ласковицама Поморским.

Спорт

[уреди | уреди извор]

Спортске екипе у граду су фудбалски клуб Спарта Бродњица,[13] рукометни клуб МКС Бродњица,[14] Карате клуб Шотокан Бродњица,[15] Аикидо клуб Бродњичка академија аикидоа,[16] боксерски клуб Боксерски Гладијатор Бродњица,[17] и ММА борилачки тим ММА Бродњица.[18]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-06-02.  Data for territorial unit 0402011.
  2. ^ „Kalendarz dat: 1414”. Dzieje.pl (на језику: пољски). Приступљено 4. 9. 2022. 
  3. ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. 11. 
  4. ^ Górski, p. 76
  5. ^ Górski, p. 88-90, 206-207
  6. ^ „Historia”. Urząd Miejski w Brodnicy (на језику: пољски). Архивирано из оригинала 15. 8. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2020. 
  7. ^ Wardzyńska, Maria (2009). Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion (на језику: пољски). Warszawa: IPN. стр. 173. 
  8. ^ Wardzyńska (2009), p. 174-175
  9. ^ Wardzyńska (2009), p. 180
  10. ^ Wardzyńska, Maria (2017). Wysiedlenia ludności polskiej z okupowanych ziem polskich włączonych do III Rzeszy w latach 1939-1945 (на језику: пољски). Warszawa: IPN. стр. 77, 101, 104. ISBN 978-83-8098-174-4. 
  11. ^ „Einsatzgruppen-Straflager Strasburg (Westpreußen)”. Bundesarchiv.de (на језику: немачки). Приступљено 8. 11. 2020. 
  12. ^ „Strassburg (Brodnica)” (на језику: немачки). Приступљено 19. 4. 2020. 
  13. ^ „Sparta official website.”. 29. 11. 2014. .
  14. ^ „MKS Brodnica official website.”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 23. 01. 2025. 
  15. ^ Karate Shotokan Brodnica official website.
  16. ^ promotional video
  17. ^ Boxing club official website
  18. ^ Fight Team MMA Brodnica official website

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бродњица на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бродњица&oldid=29317448”