Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1924.

Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1924.
Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1924.
Руководеће тело	ФИНА
Догађаји	1 (мушки: 1; женски: 0)
Игре
	1896.; 1900.; 1904.; 1908.; 1912.; 1920.; 1924; 1928; 1932; 1936; 1948; 1952; 1956; 1960; 1964; 1968; 1972; 1976; 1980; 1984; 1988; 1992; 1996.; 2000.; 2004.; 2008.; 2012.; 2016.; 2020.; 2024.; 2028.;
	Добитници медаља;
	Ватерполо на ЛОИ (мушкарци) ; Ватерполо на ЛОИ (жене)

Шести ватерполо турнир на олимпијским играма одржан је 1924. у Паризу, Француска. За олимпијски турнир се пријавио до тада рекордан број од укупно 13 репрезентација. Турнир су завршиле свих 13 репрезентација а победник турнира је по први пут пут постала репрезентација Француске а за њом су следиле Белгија и САД.

Медаље[уреди | уреди извор]

Добитници медаља у ватерполу на Летњим олимпијским играма одржаним 1924. године у Паризу.
Злато	Сребро	Бронза
Француска	Белгија	САД
Пол Дужардин, Пол Падо, Жорж Рижал, Алберт Деборже, Ноел Деберж, Роберт Демет, Алберт Мајад	Алберт Дурант Жерард Блиц Морис Блиц Пол Гали Жозеф Плетинк Пјер Верметен Жозеф Клуц Пјер Девин Жозеф де Комб Жорж Флери Жил Тир	Артур Остин, Фредерик Луер, Кларенс Мичел, Џон Бајс Нортон, Валас О'Конор, Херберт Волмер, Џорџ Шрот и Џони Вајсмилер

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

На турниру је учествовало тринаест репрезентација са укупним бројем од сто и једног играча. Свакој репрезентацији је било дозвољено да има једанаест играча:

(*) Белешка: У загради поред имена репрезентације је број играча који су играли бар на једној утакмици

Резултати турнира[уреди | уреди извор]

First Round

Четвртфинале

Полуфинале

Финале

13. јул - Париз

Мађарска

7

15. јул - Париз

Уједињено Краљевство

6

Мађарска

2

13. јул - Париз

Белгија

7

Белгија^[1]

-

16. јул - Париз

Х

-

Белгија

5

13. јул - Париз

Чехословачка

1

Чехословачка

6

15. јул – Париз)

Ватерполо репрезентација Грчке

1

Чехословачка

4

13. јул - Париз

Ирска

2

Ирска^[2]

-

17. јул – Париз

Х

-

Француска

3

13. јул - Париз

Белгија

0

Шведска

7

15. јул - Париз

Италија

0

Шведска

9

13. јул - Париз

Шпанија

0

Шпанија^[3]

-

16. јул – Париз

Х

-

Шведска

2

13. јул - Париз

Француска

4

Треће место

Француска

3

15. јул - Париз

16. јул - Париз

САД

1

Француска

6

САД

3

13. јул - Париз

Холандија

3

Шведска

2

Холандија

7

Швајцарска

0

Прелиминарна за четвртфинале[уреди | уреди извор]

Победник се квалификовао за даље такмичење у четвртфинале.

Датум	Полуфинале	Резултат
14. јул - Париз	Белгија - Шведска	4 - 3
14. јул - Париз	САД - Холандија	4 - 2
14. јул - Париз	Белгија - САД	2 - 1

Прелиминарна за бронзу[уреди | уреди извор]

Победник је играо са пораженим из полуфинала, за треће место

Први		Second round		Gold medal match



Мађарска	7

Чехословачка	0
		Мађарска	1

		Шведска	4



				Шведска	2

				САД	3



		САД	-

		Х	-
САД	-

Х	-

Крајњи поредак[уреди | уреди извор]

Позиција	Држава и састави
1	Француска
2	Белгија
3	Сједињене Америчке Државе
	Тренер: Ото Вале
4	Шведска Клетус Андерсон (SK Neptun) Ерик Андерсон (Stockholms KK) Вилхелм Андерсон (SK Neptun) Нилс Баклунд (SK Neptun) Теодор Нојман (Stockholms KK) Мартин Норберг (Stockholms KK) Геста Персон (Stockholms KK) Хилмар Викторин (SK Neptun) С. Фриберг Е. Скоглунд Н. Скоглунд
-	Мађарска Иштван Барта (III. ker TVE) Тибор Фазекаш (FTC) Лајош Хомонаји (III. ker TVE) Мартон Хомонаји (III. ker TVE) Алајиш Кешери (FTC) Ференц Кешери (III. ker TVE) Јожеф Вертеши (FTC) Јанош Венк (FTC) А. Ивађ Ф. Кан Б. Нађ
-	Чехословачка Вацлав Анкрт Франтшек Франек Јан Хора Хуго Клемпфнер Франтишек Курка Војтех Немењи Јиржи Ритман Јозеф Томашек Франтшек Вацин Франтишек Церник Ј. Хумелханс
-	Холандија Gé Bohlander Willy Bohlander Willem Bokhoven Jan den Boer Sjaak Köhler Karel Struijs Han van Senus A. Goedings Abraham van Olst Pieter van Senus R. van Senus
-	Ирска Чарлс Барет Џејмс Бекет Џејмс Бради Џон Конвери Чарлс Фаган Мајкл О'Конор Ноел Пурсел В. Фаган Норман Џуд Џон О'Конор
-	Шпанија Manuel Basté Jaime Cruells Folguera Jaime Fontanet Francesc Gibert Lluís Gibert Enrique Granados Gal José María Puig Bori A. Bretos J. Trigo Mariano Trigo Alfonso Tusell Alonso
-	Уједињено Краљевство Харолд Анисон Џон Бад Чарлс Багби Ричард Хогсон Артур Хант Пол Радмиловић Чарлс Сидни Смит Д. Едвард Р. Хастон Вилијам Пикок
-	Грчка Theodorakis Anastassios Andreas Asimakopoulos Nikolaos Mavrokordatos Baltatzis Georgios Chalkiopoulos Nikolaos Kaloudis Pantelis Psychas Dionysios Vassilopoulos Christos Peppas E. Vlassis C. Vourvoulis
-	Швајцарска Charles Biefer Henri Demiéville Robert Girod Charles Kopp Albert Moret Fernand Moret Robert Wyss Armand Boppart P. Renevier H. Rich René Ricolfi-Doria
-	Италија Тити Амброзини (Doria) Марио Бала (Doria) Арнолдо Берути (Sturla) Марио Кацанига (R.N. Milano) Еугенио Дела Каса (Doria) Акиле Франческо Кавољо (Doria) Ђузепе М. Вале (Sturla) Отон Андреанчић (R.N. Milano) Ђан Батиста Бенвенуто Емилио Кавољо Кармин Де Лука (138ª Legione)

Референце[уреди | уреди извор]

^ Белгија се пласирала даље без борбе, у првом кругу није имала противника
^ Ирска се пласирала даље без борбе, у првом кругу није имала противника
^ Шпанија се пласирала даље без борбе, у првом кругу није имала противника

Литература[уреди | уреди извор]

Званична МОКова страница

[1] Белгија се пласирала даље без борбе, у првом кругу није имала противника

[2] Ирска се пласирала даље без борбе, у првом кругу није имала противника

[3] Шпанија се пласирала даље без борбе, у првом кругу није имала противника

[1]

[2]

[3]

Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1924.
Руководеће тело	ФИНА
Догађаји	1 (мушки: 1; женски: 0)
Игре
1896. 1900. 1904. 1908. 1912. 1920. 1924 1928 1932 1936 1948 1952 1956 1960 1964 1968 1972 1976 1980 1984 1988 1992 1996. 2000. 2004. 2008. 2012. 2016. 2020. 2024. 2028.
Добитници медаља
Ватерполо на ЛОИ (мушкарци) Ватерполо на ЛОИ (жене)