Великопосна жртва
Великопосна жртва је духовно мотивисано добровољно одрицање од задовољства или луксуза којег се већина хришћана (посебно католика, лутерана, англиканаца, методиста, Мораваца и уједињених протестаната) одриче ради држања Великог поста, који почиње на Чисту сриједу.[1][2] Традиција Великог поста има коријене у Исусу Христу који се молио и постио четрдесет дана у пустињи према јеванђељима по Матеју, Марку и Луки. Када се Велики пост заврши и дође Ускрс, вјерници могу да се препусте ономе што су жртвовали током трајања поста.[3][4][5]
Опис
[уреди | уреди извор]Хришћанске деноминације често постављају одређене захтјеве за практиковање поста, као што су они који се налазе у апостолском уставу папе Павла VI, под називом Paenitemini, у Католичкој цркви и Књизи заједничких молитава у англиканизму. Поред поштовања посебних закона који се тичу поста, препоручују се и други облици испосништва и покајања. Вјерници се подстичу да се интензивније моле и да више учествују у црквеним службама и богослужењима (као што је крстни пут). Такође, подстичу се да чине више дјела милосрђа и дају милостињу.[8][9] Такво покајање или добро дјело, попут финансијске донације која се даје као принос током поста, назива се великопосном жртвом.
Уобичајене постне жртве укључују уздржавање од задовољстава у храни о пићу, као што су чоколада, шећер, слаткиши, алкохол или газирана пића.[4][10] Неки хришћани бирају да практикују трезвеност током времена Великог поста, чиме се одричу алкохолних пића,[11][12][13] због чега безалкохолна пића обично бивају популарнија током времена поста.[14] Неки хришћани првог дана Великог поста обећавају да ће одустати од грешног понашања као што су псовке и надају се да ће се трајно отарасити тих навика чак и након доласка Ускршњег периода.[15] Приношењем великопосне жртве, обичај је да се хришћани моле за снагу да је задрже; многи често желе и другима да то чине, изговарајући молитве као што је „нека Бог благослови вашу великопосну жртву.“[16][17]
Многи хришћани жртвују једење меса и обавезују се на вегетаријанство током цијелог трајања Великог поста.[18][19] Уобичајено је да многи хришћани (посебно римокатолици, лутерани, англиканци и методисти) поштују пост петком током цијелог поста, што укључује уздржавање од меса само петком током трајања Великог поста.[20][21][22]
Неко хришћанско свјештенство, и римокатоличко и методистичко, понекад подстиче вјернике да не одустају од друштвених мрежа за вријеме поста, јер вјерују да хришћани могу да користе друштвене мреже за евангелизацију.[23][24][25]
Поред приношења своје великопосне жртве, многи хришћани бирају да додају и великопосну духовну дисциплину, као што је читање дневне побожности или молитва кроз великопосни календар, како би се приближили Богу.[26][27]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hines-Brigger, Susan. „Lent: More Than Just Giving Up Something”. Franciscan Media. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ „Lent” (PDF). Lutheran Church of Our Saviour. 2022. стр. 15. Приступљено 30. 11. 2023. „In Lent, many Christians commit to fasting, as well as giving up certain luxuries in imitation of Jesus Christ's sacrifice during his journey into the desert for 40 days; this is known as one's Lenten sacrifice.”
- ^ Stubbs, Thomas (26. 2. 2022). „Forum on Faith: Lent: A time for 'making sure'”. NewsTimes. Приступљено 30. 11. 2023. „I knew part of the answer involved a tradition where everybody had to “give up” something from Ash Wednesday until Easter Sunday.”
- ^ а б Mortimer, Caroline (10. 2. 2016). „The top 10 things most people will (try) to give up for Lent”. The Independent. Приступљено 30. 11. 2023. „Ash Wednesday marks the beginning of Lent - the festival where people give up a guilty pleasure for 40 days until Easter Sunday. Lent marks the 40 days Jesus spent fasting in the desert.”
- ^ Babauta, Chloe B. (15. 4. 2017). „Catholics reflect on their Lenten sacrifices”. Pacific Daily News. Приступљено 30. 11. 2023. „Giving something up is a practice to purify us and prepare us for the celebration of Easter Sunday, so it’s a way for us to connect and understand more about Christ and God.”
- ^ McCleskey, Clayton (24. 3. 2011). „Methodists Shun The Bottle During Alcohol-Free Lent”. The Huffington Post. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ McDuff, Mallory (4. 4. 2013). „After Giving up Alcohol, I'm Addicted to Lent”. Sojourners. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ „Giving 'alms,' and other acts of charity, during Lent”. Catholic Philly. 10. 3. 2017. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Reumann, Amy (10. 2. 2016). „Lent Out Loud: Ash Wednesday”. Evangelical Lutheran Church in America. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Watts, Marina (16. 2. 2021). „Why Do People Make Sacrifices During Lent?”. newsweek.com. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Bryant, Tony (25. 2. 2022). „Pancake Day: a typically British tradition”. Diario Sur. Приступљено 30. 11. 2023. „some Christians choose to practice temperance – refraining from drinking alcohol - throughout the Lenten season.”
- ^ „Drink less this Lent”. Pioneer Total Abstinence Association. 22. 2. 2009. Архивирано из оригинала 16. 2. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Gilbert, Kathy L. (21. 2. 2012). „Could you go alcohol-free for Lent?”. United Methodist News Service. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Hardy, Rebecca (11. 1. 2016). „Alcohol-free: why temperance drinks are making a comeback”. The Guardian. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Byrnes, Katie (19. 4. 2016). „I Gave Up Swearing For Lent”. The Odyssey Online. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ „What is Shrove Tuesday ? Meaning, Traditions, and 2021 Date”. christianity.com. Приступљено 30. 11. 2023. „While undergoing a Lenten sacrifice, it is helpful to pray for strength ; and encouraging fellow Christians in their fast saying, for example: "May God bless your Lenten sacrifice."”
- ^ „Prayer for Lenten Sacrifice”. Roman Catholic Diocese of Springfield–Cape Girardeau. Архивирано из оригинала 24. 02. 2020. г. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Freston, Kathy (5. 9. 2013). „God, Christianity and Meat”. Huffington Post. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ „Veg for Lent”. Christian Vegetarian Association. 2008. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Crowther 1815, стр. 251, 257
- ^ Weitzel, Thomas L. (1978). „A Handbook for the Discipline of Lent” (PDF). Evangelical Lutheran Church in America. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 3. 2018. г. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Wesley 1825, стр. 145
- ^ Olivia, John (18. 2. 2019). „Please Don't Give Up Social Media For Lent”. Busted Halo. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Smith, Jeremy (19. 2. 2015). „Would a Missionary Give Up Swahili for Lent?”. UM Insight. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Schiffer, Kathy (1. 3. 2017). „Giving Up Facebook for Lent? Please Reconsider…”. National Catholic Register. Приступљено 30. 11. 2023.
- ^ Crumm, David. Our Lent, 2nd Edition. ISBN 1934879509.
- ^ Ambrose et al. 2007, стр. 34
Литература
[уреди | уреди извор]- Crowther, Jonathan (1815). A Portraiture of Methodism: Or, The History of the Wesleyan Methodists. T. Blanshard.
- Wesley, John (1825). The Sunday Service of the Methodists. J. Kershaw.
- Ambrose, Gill; Craig-Wild, Peter; Craven, Diane; Moger, Peter (2007). Together for a Season. Church House Publishing. ISBN 9780715140635.