Грчић

Координате: 44° 07′ 06″ С; 19° 33′ 13″ И / 44.118333° С; 19.553666° И / 44.118333; 19.553666
С Википедије, слободне енциклопедије

Грчић
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаЉубовија
Становништво
 — 2011.Пад 257
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 06″ С; 19° 33′ 13″ И / 44.118333° С; 19.553666° И / 44.118333; 19.553666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина720 m
Грчић на карти Србије
Грчић
Грчић
Грчић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број15324
Позивни број031
Регистарска ознакаLO

Грчић је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 257 становника.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Грчић живи 270 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (38,4 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 104 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Порекло становништва села Грчић, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Северно од Доњих Кошаља, с обе стране реке Тријешњице до цркве, затим само левом страном ове реке је ово село. Према Кошљанским Стенама су високе кречњачке чуке: Таташница, Заступ, Точила и Трутинац. С ових висова слази. виловита Рујница, у чијем је горњем делу главни део села око њених извора и поточића. Село је врло стрмо и нагнутo реци и западу. Око извора су чуке, кичери или обични остењци, и све даје селу тип правог брдског насеља.

Око села су: од југа Јелашинац, Јелашина, Ерић-Брдо, Грчки Гроб, од истока Кадрињача, Трутинац, од севера В. и М. Град, Стијене; Осојача и Љубача су од запада.

У селу су реке и потоци: Мала Ријека, Ерића Поток, Немчевића Поток, Јездиначки Поток и Сајића Поток. У селу су извори: Попова Вода, Хладна Вода, Чесма у Немчевићима и Чесма код цркве.

Брда се зову: Рекљача, Заступ, Таташница, Чајина Пећина, Вишесава, Грчко Брдо, Долац, Стијена, Брезовац, Застрањица, Рубеж, Немчево Брдо, Ерић-Брдо, Чадиње и Думоња. У селу су реке и потоци: Мала Ријека, Ерића Поток, Немчевића Поток, Јездиначки Поток и Сајића Поток. У селу су извори: Попова Вода, Хладна Вода, Чесма у Немчевићима и Чесма код цркве.

Брда се зову: Рекљача, Заступ, Таташница, Чајина Пећина, Вишесава, Грчко Брдо, Долац, Стијена, Брезовац, Застрањица, Рубеж, Немчево Брдо, Ерић-Брдо, Чадиње и Думоња.

Њиве се зову: Долови, Баре, Локва, Росуље, Тиква, Ливаде, Гркове Њиве, Грчко Гробље и Јездинац.

Село је у правим и повећим махалама, које су или по трутиначким завалама, око извора, око реке и у планини.

Мале су: Сајићи (Поповићи), Рубеже с Ковачевићима, Немчевићи, Ђорђевићи, Забрдо, Ерићи и Тријешњица.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 874
1953. 875
1961. 817
1971. 668
1981. 545
1991. 400 394
2002. 334 336
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
334 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]