Данило група

Данило група је културна група средњег неолита раширена на готово целом источном Јадрану. Локалитети ове групе су:

Пећине нису служиле као стална боравишта, већ се претежно живело на отвореном простору. Откривене су надземне куће кружног облика од прућа и коља, а у Данилу земуничке колибе. Станишта су имала подлогу од камених плоча облепљених земљом. Насеље је имало по 2 концентрична опкопа. Отпаци су се одбацивали у ровове. Мање јаме су служиле за печење керамике.

Покретни инвентар[уреди | уреди извор]

Покретни инвентар се дели у три фазе. Кремени производи су доста разнолики: оружје, оруђе и обредни предмети. Глачано оруђе је ретко. Опсидијан се увозио. Међу кресаним предметима јављају се:

Коштани производи су бројни. Јављају се шиљци, шила длета, игле, удице, прстење, плочице и привесци. Украсне игле су изузетне израде, имају лаву у облику стилизоване змије, попут налепака на неким посудама из Данила. Предмети од шкољки и пужева су ретки и углавном су то наруквице, прстење, огрлице и куглице.

Керамика[уреди | уреди извор]

Керамика је изузето богата и дели се у 5 група:

груба керамика украшена урезивањем
керамика боље израдекрађена удубљивањем
Фина сликана керамика
груба сликана керамика
керамика украшена урезивањем (линеарно врпчастим канелурама).

Од облика се јављају:

биконичне и полулоптасте зделе
звонолике чаше
високе звонасте зделе
тањири
левкаста пластика.

Облицима се издвајају посуде на четири ноге, са косим или полулоптастим реципијентом и великом, испод обода усправно положеном, ручицом.

Орнамент се израђује удубљивањем, а јавља се и црвена инкрустација, а крајем фазе и бела. Најчешћи мотиви су троугласти, тракасти и спирални. Геометризација је строга. Сликана керамика има бело жуту подлогу и бојила се са 2 до 3 боје (бела, сива и црна).

Пластика[уреди | уреди извор]

Пластика се дели на

људске звонолике ликове
људске реалистичке ликове
људске пластичне ноге
животињске ликове

Економика групе[уреди | уреди извор]

Носиоци ове културне групе бавили су се ловом и риболовом, сточарством, земљорадњом и сакупљањем хране. Јаче су били развијени сточарство и земљорадња. Узгајали су козе, овце, говеда, свиње, пси. Ловили су јелене, дивље козе, лисице и птице. Узгајали су пшеницу (dicoccum, monococcum) и јечам.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Праисторија југословенских земаља, II, Сарајево, 1983.