Столац
| Столац | |
|---|---|
Панорама града
|
|
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон |  Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Столац |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2013) |  3.957 |
| Положај | |
| Координате | 43°05′02″ СГШ; 17°57′33″ ИГД / 43.083889° СГШ; 17.959167° ИГДКоординате: 43°05′02″ СГШ; 17°57′33″ ИГД / 43.083889° СГШ; 17.959167° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
 Столац
Столац на мапи Босне и Херцеговине
|
|
| Остали подаци | |
| Позивни број | 036 |
Столац је град и сједиште истоимене општине смештен у југоисточнном дијелу Босне и Херцеговине, на крајњем истоку Херцеговачко-неретванског кантона, на самој граници са Републиком Српском. Град је настао на обалама ријеке Брегаве, окружују га планина Хргуд и Видово поље. Сам прилаз Стоцу са западне стране је Дубравска висораван, која је специфична и позната по брескви и надасве дубравском виноградарству по којем су позната столачка вина. На истоку је Дабарско поље (Република Српска), познато по квалитетним прерађевинама од меса, а на југоистоку градић и општина Љубиње (Република Српска), надалеко чувено по најквалитетнијем дувану у свету — „херцеговачкој шкији”. У Стоцу постоје трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари последњи познати налази илирског града Даорсона.
Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Столац пописано је 3.957 лица.[1]
Садржај
Историја[уреди]
Назив Столац добио је релативно касно — први познати податак је из XV века, те се развој Стоца прати кроз неколико назива. Најстарији назив је Даорсои, односно Даорсон, илирски град у селу Ошањићи изнад Стоца (IV-III вијек п. н. е.). Следи римски Dillintum, затим castrum Vidoskij и loco dicto Stolaz, па Vidosich, Видоски град, османско Илце и Истолце, потом Видоска и коначно Столац. Пошто се крај налази у медитеранском поднебљу успевале су све врсте воћа, а највише грожђа. За вријеме грађанског рата у Босни и Херцеговини град је доста претрпео. Срушена је православна црква из 1870. године, једна од најстаријих џамија султана Селима из 1519, а уништени су и многи други споменици. Скоро целокупна популација Срба, којих је до 1992. у Стоцу било скоро као и Бошњака, а далеко више него Хрвата, избегла је на почетку рата. Срби су доживели погром и за вријеме Другог светског рата од стране усташа. У близини се налази село Пребиловци које је синоним за српска страдања у Другом светском рату.
Из Стоца су:
- Мухамед Мехмедбашић, револуционар[2]
- Мустафа Голубић, револуционар[2]
- Махмуд Алихоџић.[2]
- Мак Диздар, песник
Други свјетски рат и Отаџбински рат[уреди]
Маја и јуна 1941. у Стоцу и у многим другим местима Херцеговине масовно су одвођени Срби.
Хрватске снаге (ХВО и војска РХ) извршиле су напад на српска села у Херцеговини на територији општине Столац 2. децембра 1992.
Становништво[уреди]
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани | 3.426 (61,95%) | 3.113 (59,75%) | 2.437 (63,98%) |
| Срби | 1.111 (20,09%) | 982 (18,84%) | 846 (22,21%) |
| Хрвати | 653 (11,80%) | 586 (11,24%) | 421 (11,05%) |
| Југословени | 239 (4,32%) | 486 (9,32%) | 43 (1,12%) |
| остали и непознато | 101 (1,82%) | 43 (0,82%) | 62 (1,62%) |
| Укупно | 5.530 | 5.210 | 3.809 |
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Мухамед, Мустафа и Махмуд – три Србина из Стоца („Политика“, 13. септембар 2014)
- ↑ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди]
 |
Столац на Викимедијиној остави. |
