Столац
Столац | |
|---|---|
 Панорама града | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Столац |
| Становништво | |
| — 2013. |  3.957 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 04′ 57″ С; 17° 57′ 23″ И / 43.082437° С; 17.956333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Столац Столац на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88360 |
| Позивни број | (+387) 036 |
| Веб-сајт | www |
Столац је град и сједиште истоимене општине смештен у југоисточном дијелу Босне и Херцеговине, на крајњем истоку Херцеговачко-неретванског кантона, на самој граници са Републиком Српском. Град је настао на обалама ријеке Брегаве, окружују га планина Хргуд и Видово поље. Сам прилаз Стоцу са западне стране је Дубравска висораван, која је специфична и позната по брескви и надасве дубравском виноградарству по којем су позната столачка вина. На истоку су Дабарско поље и општина Берковићи (Република Српска), подручје познато по квалитетним прерађевинама од меса, а на југоистоку градић и општина Љубиње (такође у Републици Српској), надалеко чувено по најквалитетнијем дувану у свету — „херцеговачкој шкији”. У Стоцу постоје трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари последњи познати налази илирског града Даорсона.
Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Столац пописано је 3.957 лица.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]
Назив Столац добио је релативно касно — први познати податак је из XV века, те се развој Стоца прати кроз неколико назива. Најстарији назив је Даорсои, односно Даорсон, илирски град у селу Ошањићи изнад Стоца (IV-III вијек п. н. е.). Следи римски Dillintum, затим castrum Vidoskij и loco dicto Stolaz, па Vidosich, Видоски град, османско Илце и Истолце, потом Видоска и коначно Столац. Пошто се крај налази у медитеранском поднебљу успевале су све врсте воћа, а највише грожђа.
За вријеме грађанског рата у Босни и Херцеговини град је претрпео доста штете. Срушена је православна црква из 1870. године, једна од најстаријих џамија султана Селима из 1519, а уништени су и многи други споменици. Скоро целокупна популација Срба, којих је до 1992. у Стоцу било скоро као и Бошњака, а далеко више него Хрвата, избегла је на почетку рата. Срби су доживели погром и за вријеме Другог свјетског рата од стране усташа. У близини се налази село Пребиловци које је синоним за српска страдања у Другом светском рату.
Други свјетски рат
[уреди | уреди извор]Маја и јуна 1941. у Стоцу и у многим другим местима Херцеговине масовно су одвођени Срби.
Одбрамбено-отаџбински рат
[уреди | уреди извор]Хрватске снаге (ХВО и војска РХ) извршиле су напад на српска села у источној Херцеговини, на територији општине Српски Столац 2. децембра 1992.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништво – насељено мјесто Столац | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 3 816 (100,0%) | 5 530 (100,0%) | 5 210 (100,0%) | 3 809 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 2 647 (69,37%) | 3 426 (61,95%)1 | 3 113 (59,75%)1 | 2 437 (63,98%)1 | |||
| Хрвати | 892 (23,38%) | 653 (11,81%) | 586 (11,25%) | 421 (11,05%) | |||
| Срби | 144 (3,774%) | 1 111 (20,09%) | 982 (18,85%) | 846 (22,21%) | |||
| Непознато | 84 (2,201%) | – | – | – | |||
| Остали | 16 (0,419%) | 101 (1,826%) | 8 (0,154%) | 22 (0,578%) | |||
| Неизјашњени | 13 (0,341%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 6 (0,157%) | – | – | – | |||
| Босанци | 5 (0,131%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 4 (0,105%) | – | – | – | |||
| Југословени | 2 (0,052%) | 239 (4,322%) | 486 (9,328%) | 43 (1,129%) | |||
| Црногорци | 1 (0,026%) | – | 28 (0,537%) | 35 (0,919%) | |||
| Албанци | 1 (0,026%) | – | 5 (0,096%) | 5 (0,131%) | |||
| Турци | 1 (0,026%) | – | – | – | |||
| Македонци | – | – | 2 (0,038%) | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Мухамед Мехмедбашић, револуционар[5]
- Мустафа Голубић, револуционар[5]
- Махмуд Алихоџић[5]
- Симеон Биберџић, архимандрит
- Мак Диздар, песник
- Салко Репак, глумац
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2016.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ а б в Мухамед, Мустафа и Махмуд — три Србина из Стоца („Политика“, 13. септембар 2014)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
