Пређи на садржај

Дејвид Томпсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејвид Томпсон
Томпсон 1974.
Лични подаци
Пуно име Дејвид О’Нил Томпсон
Датум рођења (1954-07-13)13. јул 1954.(70 год.)
Место рођења Шелби, Северна Каролина, САД
Држављанство америчко
Висина 1.93 m
Маса 88 kg
Информације о каријери
Број 33.
НБА драфт 1975. / 1. пик, 1. рунда
Одабрао: Атланта хокси
Проф. каријера 1975–1984.
Позиција бека
Јуниорска каријера
(1972–1975.) НК стејт вулфпакси
Сениорска каријера
Године Клуб
1975–1982.
1982–1984.
Денвер
Сијетл
Награде
Као играч:

Колеџ:

  • Кошаркашка Кућа славних (2006.)

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Медаље

Дејвид О’Нил Томпсон (енгл. David O'Neil Thompson; Шелби, Северна Каролина, САД 13. јул 1954) је бивши амерички кошаркаш и тренер. Играо на позицији бека. Играо је за Денвер нагетсе у обе лиге, Америчкој кошаркашкој асоцијацијији (АБА) и Националној кошаркашкој асоцијацији (НБА), као и за Сијетл суперсониксе у НБА. Претходно је био играчка звезда на Универзитету Северне Каролине, предводећи Волфпаксе до њиховог првог НЦАА шампионата 1974. године. Томпсон је један од осам играча који су постигли 70. или више поена на једној НБА утакмици. Уврштен је у Нејсмит кошаркашку кућу славних 1996. године.

Томпсон је био познат по својој изузетној способности скакања која му је омогућила да постане један од најбољих закуцавача у игри 1970-их и донела му надимак „Скајвокер”. Мајкл Џордан је рекао: „Цело значење вертикалног скока почело је са Дејвидом Томпсоном.“ [1] Бил Волтон је описао Томпсона као „Мајкл Џордан, Коби Брајант, Трејси Мекгрејди и Леброн Џејмс спојени у једно“.[1]

Средњошколска каријера

[уреди | уреди извор]

Томпсон је похађао средњу школу Крест у Шелбоју и четири године је играо за свој школски кошаркашки тим Варсити. Учествовао је на кошаркашкој утакмици свих звезда Исток-Запад Удружења тренера Северне Каролине 1971. године. Томпсон је први рођак кошаркаша и кошаркашког функционера/тренера Алвина Џентрија, обојица су одрасли у Шелбију у Северној Каролини.

Томпсон је, 1973. године, предводио Државни универзитет Северне Каролине до сезоне без пораза (27 : 0), али је „Вулфпаксима” те године забрањено да игра после сезоне због кршења НЦАА правила која су укључивала регрутовање Томпсона.[2] Следеће сезоне Томпсон је водио Вулфпаксе са односом победа и пораза 30 : 1 и до шампионата НЦАА мушке дивизије I у кошарци 1974. године. У полуфиналној утакмици НЦСУ је победио актуелног националног шампиона, УКЛА, у двоструком продужетку. У првенственој утакмици су лако победили другог ривала Маркете са 76 : 64.[3] Томпсон је добио надимак "Скивалкер" због његовог невероватног вертикалног скока. Алеј-ап пас, који је сада главни део данашње игре изнад рима, "измислили" су Томпсон и његов саиграч из НЦ Стејта, Монте Тоув, а први је користио као саставни део офанзивне игре тренер НЦ Стејта Норм Слоун да искористи Томпсонову способност скакања.

Томпсон је играо кошарку док је закуцавање било забрањено од 1967. до 1977. по правилу „Љу Алсиндора“.[4] Године 1975, играјући своју последњу домаћу утакмицу за НЦ Стејт против УНЦ-Шарлота, крајем другог полувремена, Томпсон је на одмету добио дуг пас од саиграча, што је резултирало првим и јединим закуцавањем у његовој универзитетској каријери,[5] тај кођ је одмах поништен и резултирао техничком грешком.

Томпсонов број 44. остаје једини број који је школа пензионисала у мушкој кошарци.

Сезона Поени/Ут Скокови/Ут Однос %
1972/73. 24,7 8,1 ,569
1973/74. 26,0 7,9 ,547
1974/75. 29,9 8,2 ,546

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

Томпсон је био први избор на драфту и Америчке кошаркашке асоцијације (АВА) (Виргинија сквајерси) и Националне кошаркашке асоцијације (НБА) (Атланта хокси) на драфтовима обе лиге 1975. године. На крају је потписао за АБА Денвер нагетсе. Завршио је као другопласирани на првом такмичењу у закуцавању, одржаном на АБА ол-стар утакмици 1976. години у Денверу, завршио је као други иза Џулијус Ирвинга, али је проглашен за МВП-а АБА ол-стар утакмице.

Те сезоне, Нагетси су завршили сезону са резултатским скором од 60 : 24 и победили су Кентаки колонелсе у серији од седам утакмица да би се пласирали у АБА финале 1976. У финалу, Нагетси су се суочили са Ирвингом и Њујорк нетсима, а Томпсон је у просеку постизао 28,3 поена и имао 6,3 скока по утакмици у поразу у серији 4 : 2,[6] укључујући и његов скор од 42. поена да предводи све стрелце у тесаном поразу у 6. утакмици 112 : 106.[7] Након завршетка сезоне, Томпсон је добио награду АБА новајлија године 1976. Када је Алван Адамс примио награду за НБА почетника године 1976, захвалио је Дејвиду Томпсону што је изабрао да игра у АБА лиги.[8]

Само неколико месеци касније, две највеће кошаркашке лиге у Сједињеним Државама, АБА и НБА, су се спојиле у једну јединствену лигу, а Томпсон је наставио да игра у Нагетсима. Четири пута је учествовао на НБА ол-стар утакмици. Томпсон је 9. априла 1978. године, последњег дана регуларне сезоне те године, постигао рекордних 73. поена против Детроит пистонса у покушају да освоји НБА титулу најбољег стрелва, коју је изгубио у процентима од Џорџа Гервина из Сан Антонио спарса, који је постигао 63. поена у утакмици одиграној касније истог дана.

После сезоне 1977/78, Томпсон је потписао тада рекордни[1] продужетак уговора који му је исплатио 4 милиона долара током пет година.[9] Након што је због повреде стопала пропустио последњих 36 утакмица сезоне 1979/80, вратио се на просечно 25,5 поена у 77 утакмица следеће године. Међутим, након што је пао на 14,9 поена у сезони 1981/82, Нагетси су га мењали у Сијетл суперсониксе 17. јуна 1982. за Била Хензлика и избор на драфту.

Томпсон је доживео донекле оживљавање каријере током своје прве године у Сијетлу, одигравши Ол-стар утакмицу за сезону 1982/83. након просечних 15,9 поена, 3,6 скокова и 3 асистенције, што је био релативно низак зброј у поређењу са статистиком из његовог врхунца у Денверу.[10] Током плеј-офа те године, у свом последњем постсезонском наступу, Томпсон је просечно постизао само 12 поена у серији од две утакмице пораза од Портланд трејлблејзерса.[11] Следеће године, Томпсон је пропустио скоро целу сезону 1983/84. због рехабилитације од дроге. Након његовог повратка, Соникси су му дали слободно на преосталих деветнаест утакмица у сезони 1983/84, у којој је просечно бележио најнижи ниво у каријери од 12,6 поена пре него што га је повреда колена оставила ван терена 1984. приморала га да се повуче.[12]

Зависност од дроге

[уреди | уреди извор]

Томпсонови проблеми са злоупотребом супстанци почели су због осећаја „усамљености и изолације“ након повреде стопала у сезони 1979/80.[13] Проблеми са дрогом су први пут постали јавни након његове несталне дебитантске сезоне у Сијетлу, након чега се пријавио у рехабилитациону установу у Денверу 1983. године.[14] Повреда колена због које је завршио каријеру 1984. године била је последица тога што је гурнут низ степениште током туче у „Студију 54”,[12] а касније је урачунат у његов неуспели покушај 1985. са Индијана пејсерсима, након чега је те ноћи ухапшен због „јавног алкохолизма”. До 1986. године, Томпсон је наводно трошио 1.000 долара дневно на кокаин, због чега се те године пријавио на рехабилитацију у Киркланду у Вашингтону.[12] Након што је 1987. осуђен на 180 дана затвора због напада на своју жену, Томпсон је постао посвећен хришћанин и реорганизовао свој живот.

Регуларна сезона

[уреди | уреди извор]
Подебљано Означава најбоље у каријери
Сезона Екипа УИ УС Мин Поена Ско Асис Укр Блок ПК %
1975/76. Денвер (АБА) 83 37,4 26,0 6,3 3,7 1,6 1,2 ,515
1976/77. Денвер (НБА) 82 36,6 25,9 4,1 4,1 1,4 0,6 ,507
1977/78. Денвер 80 37,8 27,2 4,9 4,5 1,2 1,2 ,521
1978/79. Денвер 76 35,1 24,0 3,6 3,0 0,9 1,1 ,512
1979/80. Денвер 39 31,8 21,5 4,5 3,2 1,0 1,0 ,468
1980/81. Денвер 77 34,0 25,5 3.7 3,0 0,7 0,8 ,506
1981/82. Денвер 61 5 34,0 14,9 2,4 1,9 0,6 0,5 ,486
1982/83. Сијетл 75 64 20,4 15,9 3,6 3,0 0,6 0,4 ,481
1983/84. Сијетл 19 0 28,7 12,6 2,3 0,7 0,5 0,7 ,539
Укупно 592 69 32,8 22,7 4,1 3,3 1,0 0,9 ,505
Сезона Екипа УИ УС Поена Ско Асис Укр Блок ПК %
1976. Денвер (АБА) 13 39,1 26,4 6,4 3,0 1,2 0,4 ,536
1977. Денвер (НБА) 6 39,5 24,7 5.2 4,0 1,5 0,7 ,463
1978. Денвер 13 37,0 25,2 4,1 4,0 0,7 1,6 ,450
1979. Денвер 3 40,7 28,0 7,0 4,0 1,3 0,3 ,551
1982. Денвер 3 22,0 11,7 3,3 2,0 0,3 0,0 ,455
1983. Сијетл 2 32,5 12,0 0,0 3,5 0,5 0,5 ,360
Укупно 40 37,0 24,1 5,0 3,5 1,0 0,8 ,485

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Rash, Ronald (21. 11. 2011). „Lost Moments in Basketball History”. Grantland. Приступљено 20. 6. 2019. 
  2. ^ „In 1974, NC State stood atop hoops world”. espn.com. 2. 4. 2013. Архивирано из оригинала 20. 8. 2016. г. Приступљено 8. 5. 2018. 
  3. ^ „NCAA Tournament History”. cbssports.com. Архивирано из оригинала 23. 3. 2018. г. Приступљено 8. 5. 2018. 
  4. ^ „Lew's Still Loose”. Time. 14. 4. 1967. Приступљено 27. 6. 2020. 
  5. ^ Peeler, Tim (1. 3. 2017). „Pack legend David Thompson only dunked once in a college game”. Приступљено 27. 6. 2020. 
  6. ^ „1976 ABA Finals Nets vs. Nuggets”. Basketball Reference. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 17. 3. 2022. 
  7. ^ „1976 ABA Finals Game 6 Box Score”. Basketball Reference. 
  8. ^ „20 Second Timeout: The NBA in the 1970s: The Greatest Game Ever Played”. 
  9. ^ „Thompson: 5-Year Pact At $750,000”. The New York Times. 19. 4. 1978. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. 
  10. ^ „David Thompson Stats”. Basketball Reference. 
  11. ^ „David Thompson Playoffs Series”. Basketball Reference. 
  12. ^ а б в Simpson, Kevin (10. 6. 1987). „Jail the Latest Stop in Downward Spiral of David Thompson”. The Washington Post. Приступљено 19. 6. 2019. 
  13. ^ „David Thompson, the NBA superstar who fell from grace”. UPI Archives. 15. 8. 1983. Приступљено 20. 6. 2019. 
  14. ^ „David Thompson, the skywalking guard brought down by cocaine”. United Press Internationa. 13. 1. 1984. Приступљено 20. 6. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]