Пређи на садржај

Диноша

Координате: 42° 25′ 04″ С; 19° 20′ 12″ И / 42.417833° С; 19.336666° И / 42.417833; 19.336666
С Википедије, слободне енциклопедије
Диноша
Панорама Диноша
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаТузи
Становништво
 — 2011.520
Географске карактеристике
Координате42° 25′ 04″ С; 19° 20′ 12″ И / 42.417833° С; 19.336666° И / 42.417833; 19.336666
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Диноша на карти Црне Горе
Диноша
Диноша
Диноша на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаPG

Диноша је насеље у општини Тузи у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 520 становника (према попису из 1991. било је 785 становника). Ово насеље припада историјској области Малесије, а настало је на изласку планинског (кањонског) долине ријеке Цијевне, према Зетској равници. Атар насеља је готово подједнако и брдски и равничарски, а захвата површину од 420 хектара, тј. 4,2 km².

Историја

[уреди | уреди извор]

Стари вијек

[уреди | уреди извор]

Диноша је као насеље постојала још у античком периоду, о чему свједочи цитадела на платоу омањег брда Ћутеза. На простору овог објекта су сачувани бедеми рађени од крупнијих квадара, у хеленистичком опусу. У римском периоду, Диноша је била везана за антички град Дукљу, поред осталог и добро очуваним остацима водовода, којим се она снадбијевала водом (извориште и колектор водовода констатовани су у овом мјесту, на обали ријеке Цијевне).[1]

Средњи вијек

[уреди | уреди извор]

У средњм вијеку Диноша је знатно развијено насеље, о чему свједочи повеља краља Милутина из 1314. године. Повезивала је добар дио Малесије са тргом Подгорица, Спужом и Оногоштом (Никшићем). У склопу садашњег гробља у насељу, налазе се темељи (остаци цркве) Св. Архангела Михаила. Насеље је посједовало своје планине у областима Коштице, Рикавца и Широкара. Временом су формиране комунице (у брдском и равничарском дијелу) а коришћене су с јесени и прољећа. Љети, уз уобичајену накнаду, стоку су давали на издржавање сточарима из предјела данашњих Куча и Затријепча.

Османска власт

[уреди | уреди извор]

За вријеме османске власти, Диноша је једно од средишта и за исламизацију досељаваног становништва, са једном од најстаријих џамија у околини Подгорице. Из ње су се исламизирани Малисори селили према Никшићу, Спужу и Подгорици. На брду Планици се налазе остаци тврђаве из турског периода. Становништво Диноше је претежно исламизирано (према подацима из 1941. године, у насељу је живјело 69 римокатолика и 308 муслимана).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Диноша живи 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,4 година (35,9 код мушкараца и 34,9 код жена). У насељу има 107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,86.

Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2003. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 272
1953. 377
1961. 457
1971. 575
1981. 669
1991. 785 570
2003. 963 520
Етнички састав према попису из 2003.[3]
Албанци
  
497 95,57%
Црногорци
  
7 1,34%
Бошњаци
  
7 1,34%
Муслимани
  
2 0,38%
Срби
  
1 0,19%
непознато
  
6 1,15%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Drevna utvrda iznad Dinoše: Otkriće o kome se ćutalo tri decenije - Vijesti.me
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]