Драгослав Маринковић
| Драгослав Маринковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. јануар 1934. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Научни рад | |
| Поље | Биологија |
Драгослав Маринковић (Београд, 21. јануар 1934) српски је биолог и академик, редовни члан састава Српске академије науке и уметности од 30. октобра 2003.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршио је основне студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1957, магистарске студије смер Екологија и биологија понашања 1960, докторске студије смер Популациона генетика 1965, постдокторско усавршавање на Рокфелеров универзитету у Њујорку 1967. и постдокторску специјализацију на Универзитету Калифорније 1974.[1] Радио је као асистент на Природно-математичком факултету од септембра 1959, као доцент генетике од јануара 1968, као ванредни професор и шеф Катедре за генетику и еволуцију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду од 1974, као редовни професор од 1. фебруара 1981. до пензије 2001.[1] Био је заменик секретара Одељења хемијских и биолошких наука Српске академије науке и уметности 2002—2006.[1] Коаутор је и уредник више средњошколских и универзитетских уџбеника, неколико монографија у издању САНУ и књига из области биоетике међу којима су Генетика, Архив биолошких наука, Гласник Антрополошког друштва Србије, Facta Universitatis, The Open Zoology journal, члан редакција Animal Behaviour и рецензент Global Bioethics.[1]
Члан је Одбора за биологију Одељења хемијских и биолошких наука, архив САНУ, финансија, Академијског одбора за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла, Репродуктивне биологије, Академијског одбора „Човек и животна средина”, председник је Комисије САНУ за доделу стипендија за усавршавања у Шведској и почасни председник Националног комитета за биоетику Унеска са седиштем у САНУ.[1] Члан је Српског биолошког друштва, Друштва генетичара Србије, Антрополошког друштва Србије, Друштва биоетичара Србије и неколико стручних удружења у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Добитник је ордена рада са златном звездом 1985, Априлске награде студената БУ 1964. и 1989, повеље за допринос развоју и раду Антрополошког друштва Србије, Платинасте плакете Српског биолошког друштва, награде „Проф. др. Војислав Стојановић” Удружења универзитетских професора и научника Србије, почасни члан Биоетичког друштва Србије и члан Међународног Форума Унескових наставника биоетике.[1] Аутор је академске беседе „Оквири и границе генетичке варијабилности” 1998.[1]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Годишњак САНУ CIV за 1997, 1998, стр. 431—458.
- CIX за 2002, 2003, стр. 461—468.
- CXV за 2008, 2009, стр. 311—320.
- Библиографија радова академика Драгослава Маринковића, САНУ ОХБН књига XV, стр. 1—96, 2015, Билтен САНУ 2015, 18.
