Dragoslav Marinković
| Dragoslav Marinković | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 21. januar 1934. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
| Naučni rad | |
| Polje | Biologija |
Dragoslav Marinković (Beograd, 21. januar 1934) srpski je biolog i akademik, redovni član sastava Srpske akademije nauke i umetnosti od 30. oktobra 2003.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Završio je osnovne studije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1957, magistarske studije smer Ekologija i biologija ponašanja 1960, doktorske studije smer Populaciona genetika 1965, postdoktorsko usavršavanje na Rokfelerov univerzitetu u Njujorku 1967. i postdoktorsku specijalizaciju na Univerzitetu Kalifornije 1974.[1] Radio je kao asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu od septembra 1959, kao docent genetike od januara 1968, kao vanredni profesor i šef Katedre za genetiku i evoluciju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 1974, kao redovni profesor od 1. februara 1981. do penzije 2001.[1] Bio je zamenik sekretara Odeljenja hemijskih i bioloških nauka Srpske akademije nauke i umetnosti 2002—2006.[1] Koautor je i urednik više srednjoškolskih i univerzitetskih udžbenika, nekoliko monografija u izdanju SANU i knjiga iz oblasti bioetike među kojima su Genetika, Arhiv bioloških nauka, Glasnik Antropološkog društva Srbije, Facta Universitatis, The Open Zoology journal, član redakcija Animal Behaviour i recenzent Global Bioethics.[1]
Član je Odbora za biologiju Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, arhiv SANU, finansija, Akademijskog odbora za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla, Reproduktivne biologije, Akademijskog odbora „Čovek i životna sredina”, predsednik je Komisije SANU za dodelu stipendija za usavršavanja u Švedskoj i počasni predsednik Nacionalnog komiteta za bioetiku Uneska sa sedištem u SANU.[1] Član je Srpskog biološkog društva, Društva genetičara Srbije, Antropološkog društva Srbije, Društva bioetičara Srbije i nekoliko stručnih udruženja u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Dobitnik je ordena rada sa zlatnom zvezdom 1985, Aprilske nagrade studenata BU 1964. i 1989, povelje za doprinos razvoju i radu Antropološkog društva Srbije, Platinaste plakete Srpskog biološkog društva, nagrade „Prof. dr. Vojislav Stojanović” Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije, počasni član Bioetičkog društva Srbije i član Međunarodnog Foruma Uneskovih nastavnika bioetike.[1] Autor je akademske besede „Okviri i granice genetičke varijabilnosti” 1998.[1]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Godišnjak SANU CIV za 1997, 1998, str. 431—458.
- CIX za 2002, 2003, str. 461—468.
- CXV za 2008, 2009, str. 311—320.
- Bibliografija radova akademika Dragoslava Marinkovića, SANU OHBN knjiga XV, str. 1—96, 2015, Bilten SANU 2015, 18.
