Епископ темишварски Максим
| Максим Мануиловић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Арад, Хабзбуршко царство |
| Датум смрти | 7. фебруар 1838. |
| Место смрти | Вршац, Хабзбуршко царство |
Максим (Михаил Мануиловић, Арад — Темишвар, 7. фебруар 1838) био је епископ Српске православне цркве на престолу вршачких и темишварских владика.
Живот[уреди | уреди извор]
Рођен је као Михаил Мануиловић у Араду.
По завршетку богословских наука био је парох и окружни протопрезвитер великоварадски. Течно је говорио латински, мађарски, немачки и румунски језик. Замонашен је 18. септембра 1819. године у манастиру Крушедолу од архимандрита Димитрија (Крестића) добивши име Максим.[1]
Затим је до 1824. године архимандрит у манастиру Хопову.[2] Изабран је по молби народа Арадске епархије за епископа 1824. године.[3] Посвећен је за епископа вршачког 21. јануара 1829. године. Темишварски адвокат Георгије Милутиновић посветио му је поздравну оду, објавивши је исте године на латинском језику у Темишвару.[4] Као епископ вршачки[5] унапредио је 1830. године богословију у Вршцу. Из Вршца је премештен у Темишвар 18. децембра 1833. године, да буде владика темишварски.[6]
Умро је као владика 7. фебруара 1838. године у Темишвару[7] и сахрањен у Световазнесенском храму у Темишвару.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 30. мај 1899.
- ^ "Сербске летописи", Будим 1824.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 17. март 1896.
- ^ Милутиновић Георгије: "Carmen quod illustrissimo ac reverendissimo domino domino Maximo Manuilovits", Темишвар 1829.
- ^ "Сербска пчела", алманах, Будим 1832.
- ^ Српски сион", Сремски Карловци 31. мај 1905.
- ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године
Литература[уреди | уреди извор]
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Историја Епархије вршачке
