Историја Пољске у старом веку

С Википедије, слободне енциклопедије
Реконструисано утврђење из гвозденог доба у Бискупину, Пољска.

Стари век у Пољској обухвата период од распада првобитне заједнице у II веку п. н. е. до зачетка феудализма у VII веку н.е. Код старих Римљана, средња Европа била је део Германије, док су области источно од Одре припадале Сарматији.

Лужичка племена и Келти[уреди | уреди извор]

Првобитна заједница лужичких племена распада се у III и II веку п. н. е. О значају лужичких племена данас постоје два, још непотврђена гледишта:

  • старије (са почетка 20. века) - да су они преци Словена.[1]
  • новије (шире прихваћено) - да су преци Германа.[2]

На југу, у Шлезији и делу Мале Пољске, насељавају се у IV веку п. н. е. Келти. Због напада германских племена стварају се велики племенски одбрамбени савези, који граде велика утврђена насеља.[1]


Стари Словени[уреди | уреди извор]

О доласку Словена у Пољску данас постоје две теорије:

  • да су Словени потомци аутохтоних лужичких племена, који насељавају Пољску већ крајем I века п. н. е. (старија теорија).[1]
  • да су Словени дошли у Пољску са истока тек у VI веку н.е., након одласка аутохтоних германских племена за време Велике сеобе народа (новија теорија).[2]

Словенска племена насељавају се углавном дуж река Одре, Висле и Варте. Највећа и најзначајнија су Пољани у басену Варте, Мазовљани у средњем току Висле, Вислани на горњем току Висле и Шлежани на Одри.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 93, том 7. 
  2. ^ а б Brather, Sebastian (1. 6. 2011). „The Western Slavs of the Seventh to the Eleventh Century - An Archaeological Perspective”. History Compass (на језику: енглески). 9 (6): 454—473. ISSN 1478-0542. doi:10.1111/j.1478-0542.2011.00779.x. 

Литература[уреди | уреди извор]