Списак владара Пољске

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ово је списак пољских владара од Мјешка I Пјаста до 1815. године.

За владаре пре Мјешка видети списак легендарних владара Пољске.

За владаре после 1815. видети Списак руских императора, јер су руски цареви носили титулу владара Пољске, а за после 1918. Списак председника Пољске.

Краљевина Пољска (960 - 1569)[уреди]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Пјастови Мјешко I Пјаст
(Mieszko I)
960. – 992. Мјешко (Мјечислав) је био први познати пољски владар. Он је ујединио Пољске земље ујединио Пољске замље, увео хришћанство у Пољску, отворио прву познату пољску бискупију у Познању и одбранио ју је од немачких напада, али је и признао немачку врховну власт. Мјешко I Пјаст
Пјастови Болеслав Храбри
(Bolesław I Chrobry)
992. – 1025. Син Мјешка и Дубравке од Бохемије;
  • Био је јако крупан, тежак и мудар [1];
  • Неуспех у покрштавању Пруса;
  • Гњезно постаје надбискупија;
  • Војвода Бохемије (1003—1004);
  • Од 1025., први краљ Пољске;
  • Проширио територију Пољске на: Шлеску, Померанију, Малопољску, Моравску, Словачку, Лужице и источну Галицију.
Болеслав Храбри
Пјастови Мјешко II Пјаст
(Mieszko II Lambert)
1025. – 1031. Син Болеслава Храброг и Емнилде од Лужица;
  • Носио титулу краља Пољске;
  • Био је племенит и смео витез, а највише од свега волео је витешке турнире. Он је такође био омрзнут од стране суседа, а то је био резултат зависти, он је хтео бити као свој отац, али се није истакао као отац, нити по моралу, нити новцу [2];
  • 1028. и 1030. је опустошио Саксонију;
  • 1031. свргнуо га кијевски кнез у савезу са Немачком и Бохемијом.
Мјешко Ламберт
Пјастови Безприм Пјаст
(Bezprym)
1031. Најстарији син Болеслава Храброг и Јудите Угарске;
  • 1031. кијевски кнез га довео на власт;
  • Послао је краљевске знакове краљу Римљана тј. немачком краљу;
  • Носио је титулу војводе (кнеза);
  • Нове побуне сељака против феудализације;
  • Био је насилан;
  • Убијен је од сопствених присталица, који су гајили гнев према њему, због тиранства [3].
Безприм
Пјастови Мјешко II Пјаст,
друга владавина
1031. – 1034. Син Болеслава Храброг и Емнилде од Лужица;
  • 1031. повратио власт у једној области и потом постепено освајао друге;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Изгубио је: Највећи део Лужица, источну Галицју и Словачку.
Мјешко Ламберт
Пјастови Казимир I Пјаст
(Kazimierz I Odnowiciel)
1034. – 1058. Син Мјешка Ламберта и Риксе Лотарангијшке;
  • Он је био висок човек, физички развијен и згодан, са дугом брадом и дугом косом и то запуштеном;
  • Био је, до краја живота, посвећен обнови земље, и зато је добио надимак Обновитељ [4];
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Нове побуне сељака против феудализације;
  • Освојио је Мазовију, Шлеску и Померанију;
  • Крунисање за пољског краља су му спречили непријатељи.
Казимир Обнављач
Пјастови Болеслав II Смели
(Bolesław II Szczodry)
1058. – 1079. Син Казимира Обновитеља и Марије Доброњеге;
  • Веровао је да без великодушнисти нема слободе и када човек има све треба дати оном који нема ништа [5];
  • Нове побуне сељака против феудализације;
  • Обновио је моћ пољске;
  • Од 1076. краљ Пољске;
  • 1079. га је незадовољно племство свргнуло са престола;
Болеслав Смели
Пјастови Владислав I Пјаст
(Wladyslaw I Herman)
1079. – 1102. Син Казимира Обновитеља и Марије Доброњеге;
  • Нога му је била оболела, бог чега је био не покретан [6];
  • Довели га на власт побуњени племићи;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Развијао је добре односе са Бохемијом и Светим римском царством;
  • Био је вазал Светог римског царства;
  • 1085. пристао да кнез Бохемије носи титулу краља Пољске;
  • Смирио је побуне племића;
  • За време Владислављеве старости стварну власт вршио је тиранин Сецех, због кога избија побуна у Шлеској;
  • Досељавао је Јевреје [7];
  • 1098. се морао одрећи Сецеха сбог опозиције синова.
Владислав Херман
Пјастови Збигњев Пјаст
(Zbigniew)
1102. – 1107. Син Владислава Хермана;
  • Био је човек прилично скроман и једноставан [8];
  • Владао је у Великопољској, Кујавији и Мазовији, с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с братом;
  • Ослањао се на Бохемију;
  • до 1106 остала му је само Мазовија;
  • 1107. је изгубио је Мазовију;
Збигњев
Пјастови Болеслав III Пјаст
(Bolesław III Krzywousty)
1107. – 1138. Син Владислава Хермана;
  • Био је једноставан;
  • Имао је крива уста, али трудио се да их држи правилно [9];
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с братом;
  • Ослањао се на Кијевску Русију;
  • 1107. је збацио брата;
  • Борио се са Светим римским царством и Бохемијом;
  • Године 1109. је победио Свето римско царство, а брата ослепео;
  • до 1022. године покрстио је Померанију;
  • настојао је очувати надбискупију Гњезно;
  • на самрти је поделио пољску међу синвима.
Болеслав Кривоусти
Пјастови Владислав II Пјаст
(Wladyslaw)
1138. – 1146. Син Болслава Кривоустог и Збиславе Сватополковне;
  • Био је горд;
  • Отац му је доделио Шлезију;
  • Наследио је оца на престолу и тако добио Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с браћом;
  • Подржавало га је Свето римско царство [7];
  • Дао је велике привилегије племићима и тиме ослабио централну власт;
  • Већи део владавине проводио је задовољан, у наручју своје супруге, која је имала велик утицај на њега, па је он, по њеном налогу убијао људе [10];
  • 1146. Краков је освојио његов брат Болеслав IV Пјаст;
  • Немци су успели да Владиславу поврате Шлезију [7].
Владислав Изганиник
Пјастови Болеслав IV Пјаст
(Boleslaw IV Kedzierzawy)
1146. – 1173. Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Отац му је доделио Кујавију и Мазовију;
  • Борио се око престола с браћом;
  • 1146. је освојио Краков и прогнао Владислава;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Одбио је да призна Фридриха Барбаросу за краља Римљана, тј. краља Немачке.
  • августа 1157. Фридрих га је (због горе наведеног) напао и Болеслав је био приморан да да Владиславу Шлезију и да призна врховну власт Светог римског царства [7];
  • Водио је мирољубиву политику [11].
Болеслав Коврџави
Пјастови Мјешко III Пјаст
(Mieszko III Stary)
1173. – 1177. Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Отац му је доделио Померанију;
  • После очеве смрти 1138. је освојио Великопољску;
  • Борио се око престола с браћом;
  • 1173. је наследио свог брата у Кракову, Мазовији и Кујавској;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • У савезу са Русима је ратовао против Казимира и побеђивао га је [7];
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
  • Био је презадовољан са својим поседима;
  • Водио је мирољудиву политику са суседима [12].
Мјешко Стари
Пјастови Казимир II Пјаст
(Kazimierz II Sprawiedliwy)
1177. – 1190. Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Био је племенит, пријатног изгледа, витак, висок, достојанствен, скроман, елегантан и разуман;
  • Отац му није доделио ништа, али је свог брата Хенрика наследио у Сандомјежу;
  • 1177. је освојио Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се око престола с браћом;
  • 1186. је свом нећаку Лешку отео Кујавију и Мазовију;
  • Ујединио је целу Малопољску;
  • 12. јуна 1189. сву имовину је поклонио цркви Светог Вацлава у Кракову [7];
  • Уживао је поштовање целог народа.
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима [13].
Казимир Праведни
Пјастови Мјешко III Пјаст,
друга владавина
1190. Син Болеслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
  • Збацио је брата с власти, али није се дуго одржао на војводском (кнежевском) месту, јер га је брат свргнуо [7].
Мјешко Стари
Пјастови Казимир II Пјаст,
друга владавина
1190. – 1194. Син Болеслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген.
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
Казимир Праведни
Пјастови Лешко I Пјаст
(Leszek Biały)
1194. – 1202. Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Још као дечак био је јако мудар и искусан у лову. Због теликих борилачких вештина је волео витештво [14].
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Борио се за престо са Владиславом Лаконогим и Мјешком;
  • (1198-1202) - Мјешко је владао заједно са њим и то је имао положај Лешковог регента, због тога што је Лешку дао Кујавску;
  • 1201. - Мјешко га је збацио, али он се исте године вратио на власт;
  • 1202. - Лешко се, због смрти Мјешка, крунисао за војводу (кнеза) Пољске;
  • 1202. - Владислав га је свргнуо;
Лешко Бели
Пјастови Владислав III Пјаст
(Władisław III Laskonogy)
1202. Син Мјешка Старог;
  • Био је приступачан, тако милостив, очаравајући и леп;
  • Био је скроман и хуман [15];
  • После очеве смрти поделио је Пољску са Лешком Белим и добио је Великопољску и краковски барони су га позвали против Лешка па је привремено окупирао Малопољску, али Лешко се вратио на власт после његовог повлачења.
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Склопио је савез са Лешковим братом, Хенриком Брадатим и са Данским краљем.
Владислав Лаконоги
Пјастови Лешко I Пјаст,
друга владавина
1202. – 1210. Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Битка код Завихоста 1205; пораз од стране кијевског кнеза Романа Мстиславича, који осваја већи део Пољске;
  • 1207. постао је вазал папе, који га је чувао од немачке најезде.
Лешко Бели
Пјастови Мјешко IV Пјаст
(Mieszko IV Plątonogi)
1210. – 1211. Син Владислава II и Јелене Зноемске;
  • 9. јуна 1210. папа му је прознао права за пољски престо и он је тада био у стању освојити Краков и освојио га је;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза).
Мјешко Плутоноги
Пјастови Лешко I Пјаст,
трећа владавина
1211. – 1227. Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Рат са Угарском око источне Галиције, али њу је 1214. освојио Данило Мстиславич, кијевски кнез;
  • Пољска се проширила на исток;
  • 1227. убијен је на пољском државном сабору у Гонсави
Лешко Бели
Пјастови Владислав III Пјаст,
друга владавина
1228. Син Мјешка Старог;
  • Успешна побуна против њега у Великопољској;
  • 5. маја 1228. уговор из Калиша; Владислав абдицира у корист Лешковог сина [15].
Владислав Лаконоги
Пјастови Конрад Пјаст
(Konrad I Mazowiecki)
1228. – 1238. Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Био је окорели покварењак и зликовац;
  • Отац му је оставио Мазовију;
  • Био је претендент за пољски престо;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Ратови против Шлезије (1228 - 1229), (1231 - 1232), (1233), (1234) и (1235);
  • Доба феудалне анархије у Пољској;
  • 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац;
  • октобар 1231. Опсада Стене; Конрадов пораз у експедицији према Кракову;
  • јесен 1232. Опсада Сандомјежа; Конрадов пораз и пад Мазовије, под Хенрикову и Болеслављеву власт;
  • 31. октобра 1232. Конрад признаје Болеслава за свог вадара и Болеслав му враћа мазовију и поједине делове Сандомјежа [16].
Конрад Мазовски
Пјастови Болеслав V Пјаст
(Bolesław V Wstydliwy)
1228. – 1238. Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка;
  • Пошто је био малолетан, регент му је био стриц Хенрик Брадати, са другим рођацима;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Некако је успео Конраду Мазовском отети Сандомјеж;
  • Сандомјеж му је био сопствено лено;
  • Стално га је у Сандомјежу нападао Конрад Мазовски;
  • У ратовима против Великопољске је успео добити неколико замкова;
  • 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац [17];
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
  • Власт му је отео Хенриков син, Хенрик Побожни.
Млади Болеслав Стидљиви
Пјастови Хенрик I Пјаст
(Henryk Brodaty)
1228. – 1238. Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Он је добио надимак Хенрик Брадати због тога, јер је на подстицање своје супруге Свете Јадвиге, напустио живот у раскоши; Пустио је браду и напустио је живот у раскоши; почео је да носи вунену одећу, а не блиставу одећу од злата;
  • Био је скроман;
  • Отац му је оставио Шлезију;
  • Био је регент малолетног Болеслава, али вршио је све владарске функције;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Ратови против Мазовије (1228 - 1229), (1231 - 1232), (1233), (1234) и (1235);
  • Ратови против Великопољске (1231 - 1234), (1235) и (1237 - 1238);
  • 1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац [17];
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима.
Хенрик Брадати
Пјастови Хенрик II Пјаст
(Henryk II Pobożny)
1228. – 1238. Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • Хенрик је био човек посвећен Богу (по томе назван Побожни), био је доброчинитељ и као храбри и одани Хрстосов војник је храбро пркосио Татарима и од Татарске руке је и погинуо;
  • Наследио је престо од оца занемарујући малолетног Болеслава;
  • Владао је Шлезијом, Пољском и Малопољском;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Развијао је добре односе са својим племићима, осим са Болеславом, који је прогласио одцепљење Сандомјежа;
  • Рат против Светог римског царства (1238—1239) и тиме је заустављен продор Немаца у Пољску на дуже време;
  • (13. фебруара - 9. априла) 1241. Нејзда Монгола (Татара);
Хенрик Побожни
Пјастови Болеслав V Пјаст 1238. – 1243. Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка;
  • Владао је само у Сандомјежу;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Због његове малолетности регент му је био Климент од Рушче;
  • Рат против Конрада Мазовског (1239);
  • (13. фебруара - 9. априла) 1241. Монголска (Татарска) најезда;
    • Болеслав у на самом почетку године бежи из Сандомјежа у Краков;
    • 13. фебруара пад Сандомјежа;
    • 18/28. марта Болеслав је, са својом мајком и супругом, побегао у Угарску, своме тасту, али када је сазнао да ни у Угарској због Монголских насртаја није безбедно побегао је у Моравску;
  • 1242. је онбовио своју независну власт у Сандомјежу уз помоћ Климента од Рушче [19];
  • Склопио је мир са Конрадом.
Млади Болеслав Стидљиви
Пјастови Конрад Пјаст,
друга владавина
1241. – 1243. Син Казимира Праведног и Јелене Зноемске;
  • 10. јула 1241. Конрад је подигао велику војску и уз подршку деце је са њом освојио, од Монгола, Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 29. јуна 1242. покољ оних куји нису хтели да буду Конрадови поданици;
  • Опадање централне власти;
  • Пољаци примају немачки језик као званични;
  • Рат (у савезу са Тевтонским витезовима и Великопољском) против Гдањска (1242—1243); Конрад осваја Сартовицу (4. децембра 1242), Визогрод (децембра 1242) и Накло (јенуара 1243);
  • Почетком 1243. Конрад ј на наговарање Ополе, Познања, Литванаца и Монгола објавио рат Болеславу;
    • Битка код Суходоља (25. маја 1243); Климент од Рушче је је уништио Конрадову војску И Конрад напушта земљу [16].
Конрад Мазовски
Пјастови Болеслав V Пјаст,
друга владавина
1243. – 1279. Син Лешка Белог и Гремиславе од Луцка;
  • После победе код Суходоља освојио је Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 1246. државни удар Конрада Мазовског;
  • Експедиција против Татара (1248 - 1249);
  • 1251. откривена је со у близини Бохње;
  • Експедиције против Бохемије (1253) и (1260);
  • Давање привилегија свештенству (1252—1258);
  • Више не јача утицај Светог римског царства у Пољској, али Болеслав Светом римском царству поклања неке градове;
  • Слабљење централне власти;
  • Експедиција против Ленчице (1259);
  • (30. новембра 1259 - 12. фебруара 1260) Друга Монголска (Татарска) најезда;
    • 30. новембра 1259. Монголи пљачкају Завихост и Битом;
    • 2. новембра 1260. Пад Сандомјежа; Монголи извршили покољ 48 Доминиканаца у цркви Светог Јакова;
    • Болеслав бежи у Угарску;
    • 12. фебруара паљење и пљачкање Кракова; војводин (кнежев) замак је одбрањен;
  • јуна 1260. освета над Татарима;
  • 1265. инвазија Литванаца и Русина;
  • 1271. побуна против Болеслава, с циљем да Владислава Ополског доведу на власт;
  • 1273. Болеслављева освета над Владиславаом
    • Пљачкање Владислављевих области;
  • 1274. мир са Ополом;
  • 1277. мир са Бохемијом [19].
Болеслав Стидљиви
Пјастови Лешко II Пјаст
(Leszek II Czarny)
1279. – 1288. Унук Конрада Мазовског и усвојени син Болеслава Стидљивог;
  • Био је вољен и цењен од својих поданика;
  • Придржавао се пољских обичаја;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 1280. побуна племића Лава Данијеловича, уз помоћ Монгола;
  • 1282. напади су одбијени, а побуна угушена;
  • Честе провале Литванаца;
  • 1282. сукоб с црквом;
  • 1285. упад Вроцлавског господара у Малопољску;
  • Јанош и Отон Старзов су незадовољни Лешковом владавином (посебно због Вроцлавског упада) дижу против Лешка целу земљу;
    • Битка код Бохње (3. маја 1285); Лешкова победа над побуњеницима, који се смирују;
  • 1286. измирење са црквом;
  • (7. децембра 1287 - крајем јануара 1288) трећа Монголска (татарска) инвазија на Пољску;
    • Опсада Сандомјежа (децембра 1287); потпун русински пораз;
    • Битка код Лагува (Битка за Лујса гору) (децембра 1287); потпун татарски пораз;
    • Битка код Кјелце (20. децембра 1287); пораз татарских трупа, које напуштају Малопољску;
    • Опсада Кракова (24. децембра 1287); пораз нових татарских одреда;
    • Побуна у Кракову (1288); побуњеници опљачкали град;
    • Битка код Старог Сонча (јануар 1288); пораз татарских одреда;
    • Татарска пљачка региона Подхале (јануар 1288);
    • Татарска пљачка Подолињеца (јануар 1288);
    • Битка код Црног Дунајеца (јануар 1288); пораз татарских одреда, који потом напуштају Пољску;
  • Неуспешни рат против племића Конрада Черског (прва половина 1288) [20].
Лешко Црни
Пјастови Хенрик IV Пјаст
(Henryk IV Prawy)
1288. – 1290. Унук Хенрика Побожног;
  • 1288. дошао је на власт без подршке цркве, која је хтела да на престо доведе Болеслава Плоцког;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • Људи су му завидели због наслеђивања целог војводства Вроцлава и куповине неких подручја;
  • Честе провале Русина;
  • Водио је ратове са племићима и узурпаторима, за обнову централне власти;
    • У тим борбама је изгубио власт у Кракову, али се вратио на власт августа 1288., иако никад није успео да обнови власт у Сандомјежу;
    • Сукоб са црквом, пошто је подржавала његове непријатеље;
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима;
  • На самрти је поделио земљу рођацима [21].
Хенрик Прави
Пјастови Пшемисл II Пјаст
(Przemysł II)
1290. – 1291. Чукун унук Мјешка Старог;
  • Он је био човек, чији га пољски народ кроз све генерације и векове треба хвалити. Он је проширио своје краљевске поседе и ојачао је централну власт;
  • 25. јула 1290. Пшемисл је умарширао у Краков;
  • Владао је с титулом војводе (кнеза);
  • 12. септембра Пшемисл напушта Краков и предаје знакове власти, али је наставио владати у Кракову;
  • у јесен је постао престолонаследник Великопољске;
  • 15. новембра Пшемисл предаје Бохемији све своје поседе осим Кракова
  • 6. или 7. јануара 1291. Пшемисл је предао и Краков Бохемији, али је наставио носити ту титулу [22].
Пшемисл Пољски
Пшемисловићи Вацлав II Пшемисл
(Wacław II Przemyślida)
1291. – 1305. Зет Пшемисла Пјаста;
  • Овај чувени краљ је волео и поштовао свештенство, финансиран је од стране манастира и штитио их је [23];
  • Пољаци су га прихватили за краља јер су мислили да ће се уз Бохемијску помоћ лакше одупрати Немцима;
  • 1295. је почео губити територију Пољске;
  • 1296. обновио је своју власт;
  • Од 1300. краљ Пољске;
  • Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
  • Малопољска се насељава Немцима.
Вацлав I, краљ Пољске
Пјастови Пшемисл II Пјаст,
друга владавина
1295. – 1296. Чукун унук Мјешка Старог;
  • 26. јула 1295. - крунисао се за пољског краља у Гњезну;
  • 8. фебруара 1296. - убили су га Вацлавови људи [22].
Пшемисл Пољски
Пшемисловићи Вацлав III Пшемисл
(Wacław III Przemyślida)
1305. – 1306. Син Вацлава II и Јудите Хабзбуршке;
  • Упустио се у пијанчење [24];
  • Носио је титулу краља Пољске;
  • Пољаци су га прихватили за краља јер су мислили да ће се уз Бохемијску помоћ лакше одупрати Немцима;
  • 1306. је хтео да учини Пољску својим наследном земљом, па ју је напао и погинуо;
Вацлав II, краљ Пољске
Пјастови Владислав IV Пјаст
(Władysław Łokietek)
1306. – 1333. Унук Конрада Мазовског;
  • Био је храбар, уман, витак, мишићав вредан човек. Од младости до старости, иако исцрпљен, задржао је снагу ума и тела. Није могао наћи ниједног пристојног витеза подједнако високог;
  • Награђивао је инталигентне, ниске људе [25];
  • Отац му је оставио Брест-Кујавску;
  • Био је један од вођа пољског савеза против страног утицаја;
  • Постао је војвода (кнез) Сиерадза 1288., а касније владар Мазовије и Шлезије;
  • После 1306. освојио је Сандомјеж, Краков и Померанију;
  • 1308. избила је побуна племића, подстицана од Немаца и уз помоћ Тевтонског реда побуна је угушена, али Владислав им није дао оно што су тражили па су они напали Померанију; Владислав их на крају побеђује уз помоћ Угарске и Литваније (1328);
  • После смрти Хенрика Глоговског 1310. својио је Великопољску;
  • 1311. је избила Краковска побуна, подстицана од Светог римског царства, која је брутално угушена;
  • 1319. се крунисао за краља Пољске;
  • Овим ратовима, Владислав је ујединио Малопољску са Великопољском, и тиме је постигнуто коначно уједињење Пољске.
Владислав Ниски
Пјастови Казимир III
(Kazimierz III Wielki)
1333. – 1370. Унук Конрада Мазовског;
  • Био је висок, дебео, озбиљног лица, косе, густе и коврџаве и с дугом брадом. Волео је празнике; пријатељски настројен, разуман, пажљив, добар, славан и приступачан [26];
  • Носио титулу краља Пољске, који му народ није признавао, него признавао за краља Кракова;
  • 1335. се одрекао Шлеске;
  • Богатство и просперитет Пољске;
  • Мировни споразуми: са Угарском 1334., са Бохемијом 1336. и Тевтонским редом 1343.;
  • Раст економије;
  • 1347. законик: Статути Казимира Великог;
  • Потврдио је привилегије Јеврејима и ограничио је њихове каматне стопе на 8%;
  • 1355. за свог наседника је прогласио угарског краља Лајоша;
  • Племство више не мора да плаћа експедиције ван Пољске;
  • 1364. основао универзитет у Кракову;
  • Саградио је бројне замкове и реформисао војску.
  • Освојио је Галицију-Волинију;
Казимир Велики
Анжујци Лајош I Анжујски
(Ludwik Wielki Wegierski)
1370. – 1382. Сестрић Казимира Великог и унук по мајци Владислава Ниског;
  • Он је био резвијен човек, са охолим очима, коврџаве косе и браде, са светлим лицем, великим уснама и благо погрбљеним раменима [27];
  • Био је једини Угарско-пољски краљ; владао подручјима од Висле до Јадранског мора;
  • 1377. - после неколико пораза, побеђује Литванце и осваја Подолију;
  • Најмоћнији владар Европе свог времена; Угарска на врхунцу моћи;
  • Племство незадовољно због владавине странаца;
Лајош Велики
Анжујци Јадвига Пољска
(Jadwiga)
1382. – 1399. Кћерка Лајоша и Јелисавете Котроманић;
  • Лице јој је било веома лепо, али лепши су били њени манири и врлине [28];
  • После дугих преговора и грађанског рата у Великопоској на Пољски престо 1383. долази Лајошева кћерка Јадвига: распад уније између Литваније и Пољске; Галиција-Волинија остаје у Угарским рукама;
  • 1384. - крунисање у Кракову за краљицу Пољске;
  • мај 1385. - удаја за Владислава Јагела, великог кнеза Литваније;
  • Имала је мало удела у правој власти, али је била дипломатски ангажована;
  • Рат против Угарске (1387): повратак Галиције-Волиније;
  • Превела је многе књиге са латинског на пољски;
  • Основала је много болница;
  • Основала је бискупију у Вилњусу;
  • Краковски универзитет у чат Јадвиге и њеног супруга мења име у Јаглелонски универзитет.
  • 22. јуна 1399. - смрт од компликација на порођају; проглашена је светитељком.
Јадвига
Персонална унија са Литванијом
Јагелонци Владислав II Јагелонац
(Władysław II Jagiełło)
1385. – 1434. Супруг Јадвиге Пољске;
  • Младост му је била несрећна;
  • Био је мршав, благо сужаване браде. Глава му је била мала, скоро је био протпуно ћелав, имао је црн мале очи, велике уши, дубоки глас, говорио је брзо, имао је и дуг и танак врат [29];
  • мај 1385. венчање са Јадвигом Пољском, његово примање католичанства (при крштењу његово име, Јогаила Алгирдаитис је промењено у Вадислав Јагело) и крунисање за пољског краља;
  • Тада само племство у Литванији прима католичанство, Тевтонски ред више нема право да напада Литванију под изговором крсташког рата;
  • 1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а Јагелов рођак Витолд заједно са тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витолду даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније
  • 1399. - смрт Јадвиге: Владислав нема права да је наследи, али нема никаквих претендената, па наставља да влада до 1434:
  • Рат против Тевтонске државе;
    • 1409. - успешна тевтонска инвазија против Пољске;
    • 1409. - Пољаци су их одбили и освојили Бамберг;
    • 1409. - склопљен привремени мир;
  • 15. јул 1410. - Битка код Гринвалда: уклањање тевтонске опасности, чији ред се више никад није усудио окренути се против Пољске;
  • Постао витез Змај.
Владислав Јагело
Јагелонци Владислав III Јагелонац
(Władysław III Jagiellończyk)
1434. – 1444. Син Владислава Јагела и Софије Халшанске;
  • Био је леп; имао је црну косу и црне очи [30];
  • 25. јула 1434. - Владислављево крунисање: било је прекинуто од непријатељски настројених племића;
  • Његова пуна титула гласила је: Владислав, милошћу Божјом краљ Пољске, Угарске, Хрватске, Сандомјежа, Кракова, Сиерадза, Ленчице, Кујавије, велики кнез Литве, господар Помераније и Рутеније;
  • За време његове малолетности регент му је био краковски бискуп и кардинал Збигњев Олесницки, мајка и други саветници;
  • Збигњев је злоупотребљавао свој положај, тако што се мешао у државне послове, које Владислав није редио; и тиме прекршио споразум, који је Владислав потписао са племићима;
  • 1438. - парламент је Владислава прогласио пунолетним, али сплетке су се наставиле;
  • 1440. - Владислав се уз помоћ папе бори за угарску круну;
  • Владислав крунисан за угарског краља Владислава I;
  • 1442. - победа у рату за круну Светог Стефана;
  • Негодовање пољских племића, због нове персоналне уније са Угарском,; због које Владислав занемарује Пољску;
  • 1443—1444. Варнински крсташки рат;
Владислав Варненчик
Јагелонци Казимир IV
(Kazimierz IV Jagiellończyk)
1444. – 1492. Син Владислава Јагела и Софије Халшанске;
  • Био је висок растом; био је ћелав, као његов отац; био је мршав; од раног детињства до старости, волео је лов [31];
  • 1440 - на позив литванских племића преузео је власт у Литванији;
  • За време његове малолетности, истинску власт су држали племићи;
  • 1445. - изабран је за краља Пољске;
  • 25. јуна 1447. - постао је краљ Пољске;
  • 1454. - Отишао је у рат против Тевтонског реда и победио га је и освојио Пруску;
  • 1457. - претендент за угарско-бохмијски престо.
Казимир IV
Јагелонци Јан I
(Jan I Olbracht)
1492. – 1501. Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Био је висок, с очима боје лешника, имао је љутуто лице. Кошчат и јак; груди руке и ноге су му биле дебље, имао је ретку косу на глави, коју је покривао капом. Имао је брзе рефлексе, најчешће у мачевању. Волео је борбу [32];
  • Његова пуна титула гласила је: Са милошћу Божјом, краљ Пољске, Кракова, Сандомјежа, Сиерадза, Ленчице, Кујавске, велики кнез Литваније, господар и наследник Русије, Пруске, Хелмна, Елбага и Помераније;
  • Није владао у Литванији;
  • Био је образован;
  • Покушавао је да ојача моћ монарха у Пољској, али је све то било узалудно, а привилегије племића су још више порасле;
  • Финансијска криза;
  • Борио се за интересе племића и тако није укинуо кметство;
  • Племство је било тако задовољно да је само финансирало поход против молдавског војводе Стефана Великог:
    • Намеравали су да на престо у Молдавији доведу Жигмунда Старог, Јановог брата;
    • Битка код Буковине: Пољаци до ногу потучени;
  • Кад су сазнали за тај пораз у земљу су провалили Татари и њихови врховни господари Турци;
  • Мир између Пољака и Татара.
Јан I
Јагелонци Александар I Пољски
(Aleksander I Jagiellończyk)
1501. – 1505. Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Био је средњег раста, имао је танко лице и био је проћелав. Био је ћутљив, али је имао смисао за хумор [33];
  • Поново је ујединио Пољску са Литванијом;
  • Пољску су опустошили Татари;
  • Стефан Велики је освојио Покутију;
  • Московски кнез Иван III је освојио Меценск, Серпејск, Бријанск, Дорогобуж и Путивљ;
  • После тога Александар се окренуо ратовању са Молдавијом;
  • 1505. - донети нови закони тј. нови устав: ограничава се краљева моћ у корист властеле;
  • На самрти наредио је напад на Татаре:
Александар Јагелонац
Јагелонци Жигмунд I Пољски
(Zygmunt I Stary)
1506. – 1548. Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке;
  • Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе [34];
  • Ра против Русије (1507 - 1508)
  • Водио је рат против Пруске:
    • 1521. - Пораз Тевтонских витезова и њихово покоравање;
  • Татари, по наређењу Турака, у неколико наврата проваљују у Пољску;
  • Мир с Турцима 1525., на три године;
  • 1529. - освајање Мазовије;
  • Рефоримисао је правосуђе;
  • Раст економије;
  • Био је мецена уметности;
Жигмунд Стари
Јагелонци Жигмунд II Пољски
(Zygmunt II August)
1548. – 1572. Син Жигмунда Старог и Боне Сфорца;
  • Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе [35];
  • Ливонски рат (1558 - 1583):
    • 1559. - Ливонија се ставља под Жигмундов конкордат;
    • 2. августа 1560. - Битка код Ермеса: Руси су потукли Ливонце;
    • 1560. - Пад Фелина, под Руску власт;
    • 1561. - Ливонија се потчињава Пољској;
    • 1563. - Руси освајају Полоцк, али су поражени на Ули;
    • Жигмунд покушава да увуче Татаре и Турке у рат против Русије, али је ту имао половични успех;
      • Турци нису увучени у рат, али Татари покушавају да освоје Москву и поражени су;
  • 1. јула 1569. - Лублинска унија: остварена реална унија између Пољске и Литваније; Литванија уступила Пољској територије данашње Украјине.
Жигмунд Август

Република Пољска (1569 - 1795)[уреди]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Реална унија са Литванијом
Изборна монархија - Племство бира монархе
Династија Валоа Анри III Валоа
(Henryk Walezy)
1573. – 1574.
  • Био је висок, са племенитим очима, милостив, тако лепих руку, које није имало ни један човек ни жена у Француској који презентују истовремено пуно достојанства у понашању.
  • 11. мај 1573. - племство га је изабрало за краља Пољске, али је он тада морао бити толерантан према протестантима;
  • 24. јануар 1574. - завладао је Пољском;
  • Ливонски рат: Руси освајају Естонију
  • 30. маја умро му је брат Шарл IX и он се 18. јуна потајно вратио из Пољске и преузео француски престо, а Пољаци су прогласили да је абдицирао.
Хенрик Валоа
Јагелонци Ана Јагелонска
(Anna Jagiellonka)
1575. – 1586. Кћерка Жигманда Старог и Боне Сфорца;
  • Била је ниска, али веома пријатна [36];
  • 1576. - удала се за Стефана Баторија, ердељског кнеза;
  • Ливонски рат:
    • 1575. - Руси освајају Балтичку луку Пернов;
    • 1577. - Руси освајају Естонију;
    • 1577. - Руска царска армија из Пскова напада јужну Ливонију и осваја: Маријенхаузен, Режицу, Даугавпилс...;
  • 1586. - Стефан Батори је умро и она је сишла с власти.
Ана
Династија Батори Стефан Батори
(Stefan I Batory)
1576. – 1586. Супруг Ане Јагелонске;
  • То је био господин велике лепоте, лица мршавог, природно руменог, имао је црну косу, и чудно бели зуби, имао је орловски нос, са којим је личио на Атилу бича Господњег. [37];
  • 1576. - на власт је дошао женидбом са Аном Јагелонском;
  • Брзо се учврстио на престолу уз подршку шљахте и цркве;
  • Ливонски рат:
    • 1579. - У настојању да спречи руски излазак на Балтичко море, заратио је с њом; организовао војску ослобођених кметова од 20.000 људи, поред козака и најамника; освојио је Полоцк;
    • 1581. - Опсада Псакова: пораз пољских трупа;
    • 15. јануар 1582. - мир у Јам-Запољском: Русија приморана да уступи Ливонију Пољској на 10 година;
  • 1586. - Стефан Батори је умро и Ана Јегелонска је сишла с власти.
Стефан Батори
Династија Васа Сигисмунд III Васа
(Zygmunt III Waza)
1587. – 1632.
  • Био је нежења; Био је стаситог струка, великог чела, великог нос, био је стасит, али је имао дугу браду, велике, нежне очи и био је љубазан. [38];
  • 18. септембра 1587. - изабран за краља Пољске;
  • Био ватрен католик и борио се против протестаната;
  • 1592. - наслеђује шведску круну и настоји да Шведској припоји Пољску: отпор пољских магната и цркве;
  • Пољско-шведски рат (1600—1611):
    • 1604. - Сигисмунд је сишао са шведског престола;
    • Битка код поморске базе Пуку: Пољска победа;
    • 1606. - Битка код Хела: Пољска победа;
    • 1609. - Битка у Ришком заливу: Пољаци запалили део шведских продова;
  • Пољско-шведски рат (1617—1629):
    • 1617. - Сигисмунд објављује рат Шведској: покушава да се врати на шведски престо;
    • 27. октобар 1627. - Битка код Оливе: пољска победа;
    • 1628. - Пољска трпи низ пораза: приморана је да се повуче у луку Гдањск;
    • Порази у копненим биткама: мир у Алтмарку, на пољску штету.
Сигисмунд Васа
Династија Васа Владислав IV Васа
(Władysław IV Vasa)
1632. – 1648. Син Сигисмунда Васе;
  • Имао је лепо и пријатно лице, са бледо розом кожом. Био је скроман; имао је светлу косу, очи живе, са веселим, али мирним погледом, све световности, имао је дугачак нос, и даље задржавао дечачки став, згодне удове; грациозан говор. [39];
  • Успешно је спречио да Пољска буде битније укључена у Тридесетогодишњи рат;
  • Честе стране инвазије: све су одбијене;
  • Верска толеранција;
  • Војне реформе;
  • Златно доба Пољске;
  • Напетости у земљи: неслагања племића;
  • Члан реда Златног руна.
Владислав Васа
Династија Васа Јан II Казимир
(Jan II Kazimierz Waza)
1648. – 1668. Син Сигисмунда Васе;
  • Јан Казимир је био високог раста, сасвим лепо обликован, и био би леп, да није имао црно лице. Његове карактеристике на први поглед нису баш пријатне. Осим тога нема грациозне покрете тела, и није никакав говорник говора. [40];
  • 1648. - побуна козака;
  • Козаци проглашавају за свог владара руског цара;
  • Руско-пољски рат (1654 - 1657);
  • Био је члан језуита;
  • Одметање племића;
  • Рат против Швеђана (1655 - 1660), тј. Потоп:
    • Швеђани су освојили скоро целу Пољску, али нису могли да задрже св ту територију, па су се повукли;
      • Пољска је срављена са земљом;
    • 1660. - одрекао се права на шведски престо;
      • Швеђанима је предата Ливонија са Ригом;
  • 1668. - Јан Казимир је абдицирао и замонашио се у Француској.
Јан Казимир Васа
Династија Вишњевецки Михаил Корибут Вишњевецки
(Michał Korybut Wiśniowiecki)
1669. – 1673.
  • Михал није био богат и зато није могао бити добар владар. Није био ожењен, а био је и млад (са свега 28 година); Био је католик, али није имао никакво политичко искуство, и веће амбиције, дакле, безопасан за Швеђане;
  • 16. јуна 1669. - Михал је изабран за краља Пољске;
  • 29. септембра 1669. - крунисан је;
  • Феудална анархија у Пољско-Литванској унији
  • 6. октобра 1669. - постаје шпански витез Златног руна;
  • 12. новембар 1669. - негодовање племић, због његовог избора за краља;
  • 1670. - почео је враћати козаке под своју власт;
  • 28. новембра 1670. - побуна у Пруској:
  • 1671. - нове побуне козака;
  • 10. децембра 1671. - Турци му објављују рат: захтевају повлачење пољских трупа из Украјине и Подолије;
    • јун 1572. - Турци упадају у Украјину
    • Губитак Званца (јула) и Камјанетса (26. августа);
    • (20 - 29 септембра) Опсада Лавова: успешна одбрана;
    • Победа над Турцима под градовима: Ухриновом, Ниемировом, Калухом, Комарном (септембра) и Петранком (14. октобра);
    • 18. октобра 1672. - мир са Турцима: Турци добијају Подолију и Украјину (од Дњепра до Дњестра); Република дужна да плаћа годишњи данак Турцима у износу од 22 000 златника
  • 1672. - смиривање козака;
  • 27. јуна 1672. државну удар незадовољника;
  • 6. јуна 1672. - Од папе добио титулу Бранилац вере;
  • 11. марта 1673. - Турци поново прете ратом: објављивање рата:
    • Варшава спремљена за одбрану;
    • Главнокомандујући пољско-литванске војске је Јан Собјески;
    • Јан упада у Молдавију
    • 11. октобра Битка код Хотина: победа пољске војске [41].
Михал
Династија Собјески Јан III Собјески
(Jan III Sobieski)
1673. – 1695.
  • Био је леп, висок, дебео у лицу, орловског носа, с очима пуним ватре,, племенит и отворен [42];
  • Стабилност Пољско-Литванке уније;
  • (1674 - 1676) - рат с Турцима и Татарима:
    • Битка код Бара (1674): Пољска победа;
    • Битка код Лавова (1675): Пољска победа;
    • Битка код Теребовља (1675);
    • Битка код Војнилова (1675): Пољска победа;
    • Битка код Журавна (1676): Пољска победа;
    • Повратак Жоравна, Бара и Решова;
    • Јан добио надимак Лехистански лав;
  • Учвршћивање централне власти;
  • Војне реформе;
  • (1674 - 1676) - рат с Турцима и Татарима:
    • 12. септембар 1683. - Опсада Беча (1683): Јан је победио турску царску армију и одбранио хришћанство;
    • 7. октобар 1683. - Прва битка код Штурова: Пољски пораз;
    • 9. октобар 1683. - Друга битка код Штурова: Пољска победа;
    • 1684. - Битка код Јазловице;
    • 1684. - Битка код Жвањеца;
    • 1684. - Битка код Јашија;
    • 13. септембар 1691. - Битка код Суцеаве: Пољска победа;
    • 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа;
    • 1695. - Татарска инвазија на Републику;
      • 11. - 12. фебруар - Битка код Лавова: Пољска победа;
    • 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа.
Лехистански лав
Династија Ветин Август II Јаки
(August II Mocny)
1697. – 1706.
  • Имао је изузетно јаку физичку снагу, због чега је и добио надимке Јаки и Саксонски Херкулес.
  • Био је мецена уметности и архитектуре, а посебно барока;
  • Био је јако вешт са пиштољем [43];
  • Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
    • Велики северни рат (1700 - 1721):
    • Није успео повратити Ливонију;
    • Водио је политику неискрених савеза: био је на страни Петра Великог: цара Русије, али је закључивао и тајне споразуме са Швеђанима;
    • август 1706. - Швеђани су га поразили;
    • 24. септембар 1706. - Алтренштетски мир: Август се одрекао престола у корист Станислава Лешћинског и раскинуо савез са Русијом.
Фридрих Август
Династија Лешћански Станислав Лешћански
(Stanisław Leszczyński)
1706. – 1709. Фридрих Август се одрекао престола у његову корист:
  • Био је дебео, средње висине, округлог лица, са великим сивим обрвама, орловским носем, са кварним зубима, поцрнелим од пушења;
  • Био је најмоћнији великопољски племић;
  • Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
  • Био је антикраљ, јер га је на власт довео шведски краљ, а не племство, које је било верно Августу, који се одрекао престола у његову корист;
  • 29. октобра 1706. - Битка код Калиша: побуњено племство га је поразило уз помоћ Русије;
  • 1707. - склопљен тајни пакт о не нападању између козака и Станислава: козаци су враћени под пољску власт, тј. Пољаци су освојили Украјину;
  • 28. новембар 1708. - победило га је побуњено племство;
  • 8. јул 1709. - Битка код Подоле: Станислав је поражен од стране руске војске;
  • 19. августа 1709. - Станислав абдицира у Августову корист [44].
Станислав Лешћански
Династија Ветин Август II Јаки,
друга владавина
1709. – 1733.
  • 1709. - обнављање руско-пољског савеза: Август се враћа на престо;
  • Политика неискрених савеза;
  • Под утицајем Русије распустио је део војске и ослабио централну власт;
  • 1717. - измирење са властелом: признат краљем од стране целог народа, али ограничена му је власт.
Фридрих Август
Династија Лешћански Станислав Лешћански,
друга владавина
1733. – 1734.
  • 12. септембар 1733. - Станислав је изабран за краља;
  • 1733. - Битка код Вшчна: Пољски пораз;
  • Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
  • 5. октобра 1233. - за краља је изабран Август III Ветин
  • децембар 1233. - Август је освојио Краков;
  • (јануар - 29. мај) 1234. - опсада Гдањска: Руска победа;
  • 16. јануара 1734. - Руси освајају Торун;
  • 12. мај 1734. - Руси спаљују Гдањ и Сопот;
  • 29. мај 1734. - Станислав бежи, прерушен у сељака, у Кенигсберг [44], а племство га проглашава збаченог са престола.
Станислав Лешћански
Династија Ветин Август III Ветин,
(August III Sas)
1734. – 1763. Син Фридриха Августа и Кристине Еберхардине;
  • Гледао је људе са висине. Имао је велике обрве, широке груди и био је дебео; имао је озбиљан израз лица;
  • Волео је уметност и луксуз.
  • Уз помоћ Руса се домогао власти [45];
  • Због његове не заитересованости његове послове је обављао гроф Хајнрих фон Брухл
  • Није био човек створен за владара;
  • Признат је за краља само од стране малопољских племића;
  • Волео је уметност и луксуз;
  • (1241 - 1245) - у савезу са Шпанијом, Француском и Баварском, ратовао је Светом римском царству: пораз савезника;
  • 1256. - рат у Пруској; где је поражена пољска војска
Август III
Династија Поњатовски Станислав II Август Поњатовски,
(Stanisław August Poniatowski)
1764. – 1795.
  • Био је средње висине, добро обликованог тела, био је искрен, пријатних и занимљивих карактеристика оштрих и одлучних. Његова кожа је била бледа, а коса му густа и дуга, а очи црне боје. Станислав није носио перику. [46];
  • Пољска под утицајем Русије и Пруске;
  • Русија контролише племство;
  • Економске реформе: поништено либерум вето;
  • Репнинов устав (1767): поништене све Станиславове реформе и враћене су верске слободе;
  • Католичка црква је устала против устава: Руско-Пољски рат (1768 - 1772);
    • 1771. - краљ је киднапован: после пуштања он долази на страну Русије;
    • Прва подела Пољске: Руси, Аустријанци и Пруси освајају 30% Пољске: Станиславово протестовање;
    • 1773 скупштина сејм је потврдила поделу
  • 1791. - мајски устав: земља је реформисана: укинут је либерум вето;
    • Читаво племство устало је против краља: основана конфедерација из Тарговице
    • Русија подржава побуну;
      • Руско-Пољски рат 1792.
        • Друга подела Пољске 1793.
  • 1795. - Кошћушков устанак;
    • Коначна и трећа подела пољске;
      • Станислав морао да абдицира;
      • Пољска је постала протекторат Русије.
Станислав Август Поњатовски

Варшавско војводство (1807 - 1815)[уреди]

Династија Владар Раздобље Напомене Слика
Држава зависна од Француске и створена због њених потреба
Персонална унија са Саксонијом
Династија Ветин Фридрих Август I од Саксоније
(Fryderyk August I)
1807. – 1815.
  • 1807. - донесен устав
  • Најзначајнија особа у војводству био је француски амбасадор;
  • 1809. - Аустријанци улазе у Варшаву, али је она ослобођена, као и Лавов;
  • У војводству је, у почетку, било 40.000 војника,
  • У војводству је 1810. било 100.000 војника;
  • У војводству је 1812. било 200.000 војника;
  • Инфлација, због дугова које им је наметнула Француска;
  • 1813. - већину војводства је после француског пораза добила Русија.
  • 1815. - Бечки конгрес: Четврта подела пољске између Пруске, Русије и Аустрије.
Фридрих Август I од Саксоније

Новембарски устанак (1830 - 1831)[уреди]

Владар Раздобље Напомене Слика
Побуна против руске окупације - ослобођење само Варшаве
Јозеф Хлопицки
(Józef Chłopicki)
1830. – 1831.
  • Био пољски генерал;
  • Био Наполеонов генерал;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Био је врховни војни заповедник побуњеника;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Јозеф Хлопицки
Михаил Гедеон Рацивил
(Michał Gedeon Radziwiłł)
1830. – 1831.
  • Био пољски генерал и кнез;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Михаил Гедеон Рацивил
Јан Жигмунд Скржинецки
(Jan Zygmunt Skrzynecki)
1830. – 1831.
  • Био пољски генерал;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Био је врховни војни заповедник побуњеника;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Јан Жигмунд Скржинецки
Хенрик Дембињски
(Henryk Dembiński)
1830. – 1831.
  • Био пољски инжењер и пустолов;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • 1831. - Успеси у Литванији: постаје дивијски генерал;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Хенрик Дембињски
Игњатије Прондзински
(Ignacy Prądzyński)
1830. – 1831.
  • Био пољски бригадни генерал;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • 1831. - Успеси у Литванији: постаје дивијски генерал;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Игњатије Прондзински
Казимир Малаховски
(Kazimierz Małachowski)
1830. – 1831.
  • Био пољски генерал;
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Казимир Малаховски
Мацеј Рубински
(Maciej Rybiński)
1830. – 1831.
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Био је пољски шеф државе;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Мацеј Рубински
Јан Непомук Умински
(Jan Nepomucen Umiński)
1830. – 1831.
  • 1830—1831. Новембарски устанак;
    • 1830. - Варшава је ослобођена;
    • Био је пољски шеф државе;
    • Битка код Велике Дембе;
    • Битка код Остроленке;
    • мај 1831. - устанак је угушен.
Јан Непомук Умински
Овај чланак је део серије о историји Пољске
Историја Пољске
Herb Polski.svg

Галерија грбова[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Bolesław I Chrobry (Wielki)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  2. „Mieszko II Lambert”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  3. „Bezprym Bolesławowic”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  4. „Kazimierz I Odnowiciel”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  5. „Bolesław II Szczodry (Śmiały)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  6. „Władysław I Herman”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 „POLAND”. Fmg.ac. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  8. „Zbigniew”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  9. „Bolesław III Krzywousty”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  10. „Władysław II Wygnaniec”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  11. „Bolesław IV Kędzierzawy”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  12. „Mieszko III Stary”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  13. „Kazimierz II Sprawiedliwy”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  14. „Leszek I Biały”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  15. 15,0 15,1 „Władysław III Laskonogi (Stary, Wielki)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  16. 16,0 16,1 „Konrad I Mazowiecki”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  17. 17,0 17,1 „Henryk I Brodaty”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  18. „Henryk II Pobożny”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  19. 19,0 19,1 „Bolesław V Wstydliwy”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  20. „Leszek II Czarny”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  21. „Henryk IV Probus (Prawy)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  22. 22,0 22,1 „Przemysł II”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  23. „Wacław II Czeski (Przemyślida)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  24. „Wacław III Czeski (Przemyślida)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  25. „Władysław I Łokietek”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  26. „Kazimierz III Wielki”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  27. „Ludwik Andegaweński (Węgierski, Wielki)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  28. „Jadwiga Andegaweńska”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  29. „Władysław II Jagiełło”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  30. „Władysław III Warneńczyk (Jagiellończyk)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  31. „Kazimierz IV Jagiellończyk”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  32. „Jan I Olbracht”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  33. „Aleksander I Jagiellończyk”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  34. „Zygmunt I Stary”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  35. „Zygmunt II August”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  36. „Anna Jagiellonka”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  37. „Stefan I Batory”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  38. „Zygmunt III Waza”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  39. „Władysław IV Waza”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  40. „Jan II Kazimierz Waza”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  41. „Michał Korybut Wiśniowiecki”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  42. „Jan III Sobieski”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  43. „August II Mocny (Wettin)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  44. 44,0 44,1 „Stanisław Leszczyński”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  45. „August III Sas (Wettin)”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 
  46. „Stanisław August Poniatowski”. Poczet.com. Приступљено 9. 8. 2014.. 

Види још[уреди]