Карате ката
Нека имена у овом чланку нису транскрибована. Ако умете, кликните на картицу уреди и транскрибујте имена дата у изворном облику. |
Ката (型 или 形) (форма) је јапанска реч која описује детаљан шаблон покрета који се вежбају самостално или у паровима. Карате ката се изводи у 20 до 70 покрета, са искорацима и окретањем, док се покушава да се одржи савршена форма. Вежбачима се саветује да визуелизују нападе противника и њихове одбране. Постоји више од 100 ката у различитим формама каратеа, свака са много мањих варијација.[1]
Учење
[уреди | уреди извор]Традиционално, кате се уче у више фаза. Како ученик стиче знање и искуство, претходно научена ката се понавља да би се показала боља техника или снага. Уобичајено је да на полагању ученици понављају претходно научене кате, али на вишем нивоу квалитета. Ученици изводе једну нову кату и две претходне, како би показали колико су напредовали.
Различити стилови каратеа уче различите кате. Неке кате су познате под два имена: једним јапанским и једним окинављанским. Ово стога јер је мајстор Фунакоши покушао да преименује многе окинаванске кате како би помогао њиховом ширењу у Јапану.
Симболика броја 108 у катама
[уреди | уреди извор]Број 108 има митолошки значај у дарманским религијама. Овај број такође значајно фигурира у симболици каратеа, нарочито Goju Ryu стила. Највиша Goju Ryu ката Suparinpei, буквално значи 108. Suparinpei је кинески изговор броја 108, док је gojushi из gojushiho јапански изговор броја 54. Друге Goju-ryu кате, Sanseru ("36") и Seipai ("18") су фактори броја 108.[2]
Остали будистички симболи у каратеу укључују сам израз карате, знак кара се може прочитати и као ку, а потиче из шуњате, став на почетку кате који подсећа на положај руку у зазену, као и обичај клањања при уласку и изласку из доџоа и при сусретању са сенсејем као што се ради у будистичким храмовима и у Зен доџоу.[3]
Извођење ката у различитим стиловима
[уреди | уреди извор]Kata | ||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Ananku | Да | Да | Да | Да | Да | Неки | ||||||||||
Annan | Да | Да | Да | |||||||||||||
Annanko | Да | Да | ||||||||||||||
Ansan | Неки | Да | ||||||||||||||
Chinte | Да | Неки | Да | Да | ||||||||||||
Chintō/Iwa Ame | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | |||||||
Fukyugata/Gekisai/Shinsei | Да | Да | Неки | Да | ||||||||||||
Gojūshiho-Dai|useishi dai | Да | Да | Да | Да | Да | Да | ||||||||||
Gojūshiho-Sho|useishi Sho | Да | Да | Да | Да | Да | Да | ||||||||||
Happiken | Да | |||||||||||||||
Jitte | Да | Неки | Да | Да | Да | Да | ||||||||||
Jyuroku | Да | Да | ||||||||||||||
Kururunfa | Да | Да | Да | Да | ||||||||||||
Kusanku/Kanku | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | |||||
Kusanku/Bokanku | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | ||||||
Naihanchi/Tekki (some: series of 3) | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Неки | Да | Да | Да | |||||
Nipaipo/Neipai | Да | Да | ||||||||||||||
Niseishi/Nijushiho | Да | Неки | Да | Да | Да | Да | Да | Да | ||||||||
Bassai | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Неки | Да | Да | Неки | Да | |||||
Bashura | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Неки | Да | Неки | Да | ||||||
Pinan/Heian (series of 5) | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Неки | ||||||
Rōhai/Meikyo | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Неки | ||||||||
Ryuko | Неки | Неки | Неки | |||||||||||||
Saifā | Да | Да | Да | Да | Да | Да | ||||||||||
Sanchin | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | ||||
Sankakutobi | Да | |||||||||||||||
Sanseiryu/Sanseryu | Да | Да | Да | |||||||||||||
Seichin | Да | Да | ||||||||||||||
Seipai | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | |||||||||
Seiryu | Да | Да | ||||||||||||||
Seisan/Hangetsu | Да | Да | Неки | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Неки | Да | ||||
Seiyunchin/Seienchin | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Да | |||||||||
Shimpa | Да | Да | ||||||||||||||
Shisōchin | Да | Да | Да | |||||||||||||
Sōchin | Да | Да | Да | Неки | ||||||||||||
Taikyoku/Kihon (some: series of 3 or more) | Неки | Да | Неки | Да | Да | Да | Да | Да | Да | |||||||
Tensho | Да | Да | Неки | Да | Да | Да | ||||||||||
Ten No Kata | Неки | Неки | ||||||||||||||
Wankan | Да | Да | Да | Да | Да | Да | Неки | |||||||||
Tenken | Да |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „KARATE TEHNIKE”. www.znanje.org. Приступљено 2023-02-04.
- ^ Hyaku Hachi No Bonno: The Influence of The 108 Defilements and Other Buddhist Concepts on Karate Thought and Practice By Charles C. Goodin. The article has appeared in Issue #7, Winter 1996-97 of Furyu: The Budo Journal. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2007), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ „Karate kate”. www.hercegovina-zagreb.hr. Приступљено 2023-02-04.
- ^ „Gōjū-ryū kata”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2006. г. Приступљено 08. 05. 2007.
- ^ „Shitō-ryū kata”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2012. г. Приступљено 08. 05. 2007.
- ^ „Kobayashi Shōrin-ryū kata”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 08. 05. 2007.